Najlepši putopisi Miloša Crnjanskog

17.02.04 Danas

U okviru biblioteke "Naj", beogradska Prosveta objavila je "Najlepše putopise" Miloša Crnjanskog. Izbor i predgovor za ovo delo sačinio je književnik Miroslav Josić Višnjić, koji u predgovoru kaže: "Zapisi Miloša Crnjanskog razlikuju se od svih srpskih putopisa najpre po izboru teme i ritmu rečenice. Melodija je nova, drugačija. Njegovi tekstovi puni su lirskog naboja, otkani na potki gramatike puteva i čula. U istom pasusu pisac menja glagolska vremena, sudara naratore, gomila prideve i priloge, skraćuje rečenice, ponavlja reči, citira i parafrazira, diže i spušta ton... Mesto Crnjanskog u mapi naših putopisaca je čelno, on je na vrhu piramide". Josić je u izbor najlepših putopisa Crnjanskog uvrstio i čuveni "Lament nad Beogradom", nalazeći da se i ova pesma može čitati i u putopisnom ključu i znaku. Takođe, ovaj izbor sadrži i putopise o nadzemaljskoj lepoti Srbije, banatskim ravnicama, Dolovu, Temišvaru, Krfu, svitanjima nad Beogradom, kao i o Beogradu zaronjenom u sneg... Takođe, Josić Višnjić je u ovaj izbor uvrstio i putopise o Parizu, Asiziju, Peruđi, San Điminjanu, Vajmaru, Hajdelbergu, Granadi, Sevilji, Delfima... Svaki istinski čitalac Crnjanskog (jer je on od onih pisaca koji vas zavodi i navodi da pročitate njegov kompletan, sanoviti, do kraja autohtoni opus), možda bi drugačije birao najlepše putopise Crnjanskog. No, Josić Višnjić je birao po kriterijumu najlepših, tako da pred nama zaista jesu najmelodiozniji, najpoetskiji putopisni redovi Crnjanskog. U smutnim vremenima kao što su ova, kada se malo čita jer se malo misli i malo želi i još manje sanja, čitalac koji odluči da u mesecu februaru pročita samo jednu knjigu, neće nikako pogrešiti ako izabere ovu. Pošto nas u životu uvek i iznova izneverava sve, osim najboljih pisaca. Oni nas uvek daruju, pošto su lepotu svojih dela već iskupili svojim strahotnim sudbinama.

S. Domazet

06.02.04 Glas javnosti

U izdanju Prosvete nedavno je izašla knjiga "Najlepši putopisi Miloša Crnjanskog" u izboru i sa predgovorom Miroslava Josića Višnjića. Između lirskog putopisa "Lament nad Beogradom" i putopisne pesme u prozi "Finistere" našlo se, u dve celine "Naša nebesa" i "Orbis pictus", tek dvadesetak najzanosnijih i najputopisnijih proznih zapisa rodonačelnika modernog srpskog književnog putopisa, proznog dnevnika ili noćnika, lirske reportaže.

Iako je osim nekoliko bedekera ("Naše plaže na Jadranu" i "Boka Kotorska", Crnjanski objavio samo tri knjige putopisa "Ljubav u Toskani", "Knjiga o Nemačkoj" i "Putopisi", prema rečima priređivača "njegovi romani, pesme, drame, zapisi, uspomene prožeti su strasnim tragalačkim, lutalačkim putopisnim duhom i dahom". Miloš Crnjanski putovao je sa aparatom i beležnicom najviše između dva svetska rata, gledao, pamtio, snimao, pisao, na sve udario kočoperni pečat.

Prema rečima Josića Višnjića, u putopisima Miloša Crnjanskog ima, ne treba se dvoumiti, i opisa prirode, panorama gradova, slika fasada, geografskih znanja, literarnih zanosa i prkosa, mudrovanja i čavrljanja, snova, umetnosti, etnologije, egzotike, erotike...svega ima. Pisac putuje i daje nam dve slike sveta: onu koju vidi oko i onu koja damara u žilama.

Mesto Miloša Crnjanskog u mapi naših putopisaca je čelno, on je na vrhu piramide, iza sebe ima Dositeja, Isidoru, Dučića, Rastka, Vinavera, Nušića, Domanovića, Pekića. Ipak, putopisi Miloša Crnjanskog razlikuju se po izboru tema i ritmu rečenice, njegovi tekstovi otkani su na potki gramatike puteva i čula.

T. Čanak

04.02.04 Politika

Dovoljno je reći Crnjanski, pa da se zna da je to vrh književnosti, a ako se još kaže da se upravo pojavio izbor najlepših putopisa velikog pisca, onda, uistinu, evo prave knjige za uživanje. U izboru i sa predgovorom Miroslava Josića Višnjića, knjigu je, uz saglasnost Zadužbine Crnjanskog, u svojoj biblioteci „NAJ”, objavila beogradska „Prosveta”, juče i predstavila u svojoj knjižari kultnog imena „Geca Kon”, u Knez Mihailovoj ulici.

Niska proznih bisera, „Najlepši putopisi Miloša Crnjanskog” počinju „Lamentom nad Beogradom”, lirskim putopisom, kako ga imenuje priređivač, a završavaju putopisnom pesmom u prozi „Finistere”. Između njih, na 300 strana, u dve celine „složeni su nežno, pod naslovima samog pisca („Naša nebesa”) i priređivača („Orbis pictus”), tek dvadesetak najlepših, najzanimljivijih, najzanosnijih, najputopisnijih proznih zapisa rodonačelnika modernog srpskog književnog putopisa”...

„Pisac mora da putuje, mora da mnogo vidi, da mnogo doživi”, reči su koje je drugima uputio Crnjanski, a on sam, kao što je podsetio Josić Višnjić, bio je putnik u svetu kakvih su Srbi malo imali. Putovao je kao pisac, kao dopisnik, kao turista, kao izgnanik. Putovao sa fotografskim aparatom i beležnicom u rukama, u najboljim godinama (između dva svetska rata). Video je Italiju, Nemačku, Mađarsku, Francusku, Španiju, Grčku, Škotsku, Norvešku, Dansku, Rumuniju, Austriju, Švedsku, Čehoslovačku, Portugaliju, Englesku, Island...

Sve je kod Crnjanskog putopis, ističe priređivač, i njegovi putopisi osobita su vrsta odnosa prema svetu. I razlikuju se od svih srpskih putopisa, i izborom tema i ritmom rečenice, obiljem, svega tu ima... Rečju, „mesto Crnjanskog u mapi naših putopisaca je čelno, on je na vrhu piramide”.

Kao veliki pisac, saglasna je i Danica Šterić, urednik izdanja, Crnjanski je ne samo izmenio karakter putopisa, nego je, zajedno sa Rastkom Petrovićem, Jovanom Dučićem i Isidorom Sekulić, uticao i na promenu mesta putopisa u hijerarhiji žanrova srpske literature 20. veka.

Bio je to povod i za podsećanje da je Crnjanski, osim nekoliko bedekera, objavio samo tri knjige putopisa, „Ljubav u Toskani” (1930), „Putopisi” (1930) i „Knjiga o Nemačkoj” (1931). Njegovi zapisi sa puta, rasuti po listovima i časopisima, prvi put su sabrani u dve kapitalne knjige („Putopisi”, I i II, Dela Miloša Crnjanskog, tomovi osam i devet, Zadužbina Crnjanskog i SKZ), a priredio ih je, sa komentarima i varijantama, Nikola Bertolino. Iz tog izdanja preneti su tekstovi u ovaj izbor.

Posle objavljivanja tri poeme Crnjanskog („Lament nad Beogradom”, „Serbia” i „Stražilovo”, 1965, priredio Stevan Raičković), Sabranih dela, u deset tomova, izdanje koje je, gotovo minuciozno, pripremao sam pisac (1966, saizdavači Matica srpska i „Svjetlost”) te, „Lirike” (1968, priredio Živorad Stojković - „Najlepši putopisi Miloša Crnjanskog”, prema rečima Danice Šterić, znače i veliki povratak Crnjanskog u „Prosvetu”.

R. Saratlić