VLADIMIR NABOKOV, ruski pseudonim: Vladimir Sirin (1899-1977), ruski i američki pisac. Pesnik, dramaturg, prevodilac, pripovedač i romanopisac. Potiče iz bogate peterburške aristokratske porodice. Otac, V.D. Nabokov, jedan od lidera kadetske partije, izvršni sekretar Privremene vlade. Emigrirao je sa porodicom 1919. godine. Školovao se u Kembridžu. Živeo u Berlinu (1922-1937) i Parizu (1937-1940). Izdržavao se davanjem časova. U SAD prelazi na pisanje na engleskom jeziku. Radi kao predavač prvo na Wellesley college, a pedesetih godina na Cornelly. Skandal oko romana "Lolita" (1955) donosi mu finansijsku nezavisnost, tako da se seli u Montre u Švajcarskoj gde živi naredne dve decenije, do smrti. Celog života bavio se se proučavanjem leptira tako da je otkrio i nove vrste, a neke su po njemu i dobile ime. Romani, ruski period: Mašenjka (1926), Kralj, dama, dečko (1928), Lužinova odbrana (1930), Kamera obskura (1932), Podvig (1932), Očajanje (1936), Dar (1937-1938), Poziv na pogubljenje (1938); američki period: Pravi život Sebastijana Najta (1941), Bend Sinister (1947), Lolita (1955), Pnin (1957), Bleda vatra (1962), Ada (1969), Prozirnost stvari (1974), Pogledaj Arlekine! (1974).
13.08.08 Danas
Eseji: Gistav Flober i R. L. Stivenson
Terra Nabokoviana
Roman "Madam Bovari" Nabokov naziva "remek delom, još jednom bajkom". On kaže: "Stilski, Floberov roman Madam Bovari je proza u ulozi poezije". Nabokov ističe da se ova knjiga bavi preljubom, kao i da sadrži zaplete i aluzije koje su svojevremeno šokirale čistunsku malograđansku vladu Napoleona III, kao i da je protiv ovog romana bio pokrenut sudski postupak zbog nemorala. Nabokov ističe: "Srećan sam što je Flober dobio parnicu..." Ovaj roman sastoji se od trideset i pet poglavlja i podeljen je u tri dela, smeštena poimence u Ruan i Tost, u Jonvil, pa u Jonvil, Ruan i Jonvil. Sva ova mesta su izmišljena sem Ruana, katedralnog grada na severu Francuske. Nabokov ističe da se u ovom romanu Flober bavi "delikatnom računicom ljudskih sudbina, a ne aritmetikom društvenog uslovljavanja". Nabokov ističe: "Flober je sebi dao zadatak da podari svojoj knjizi prefinjenu umetničku strukturu. Osim kontrapunkta, jedan od njegovih trikova bio je da načini prelaz sa jedne teme na drugu, unutar istog poglavlja, suptilno i otmeno, koliko god je to moguće. U ‘Madam Bovari’ postoji konstantno kretanje unutar poglavlja. Ja ovo sredstvo nazivam strukturni prelaz. U ‘Madam Bovari’, model pisanja je tečan sistem talasa". Dok je pisao ovaj roman, Flober se žalio u pismima Lujzi Kole: "Muči me to što je radnja oskudna. Ali ja i dalje tvrdim da su slike radnja..." Analizirajući Stivensonovog "Dr Džekila i g. Hajda", Flober nas podseća da je ovo delo napisano u krevetu, u Bornemautu na Lamanšu, između dva krvarenja iz pluća, 1885, kao i da je objavljeno 1886. Nabokov tvrdi da je ova storija - "šepava kao detektivska priča", ali je "pripovetka koja je bliža poeziji nego uobičajenoj proznoj fikciji i, stoga, spada u isti red umetničkih dela kao, na primer, Madam Bovari ili Mrtve duše. Stivenson ističe da ovo delo ima izvrstan ukus vina. A postoji i nešto u Stivensonovoj smrti,1894. na Samoi, nešto što način oponaša temu vina... Stivenson je sišao u podrum da donese flašu svog omiljenog burgundca, otvorio je u kuhinji i povikao ženi: Šta je to sa mnom, kakvo je ovo čudo, zar mi se lice izmenilo - i pao na pod. Pukao mu je krvni sud u mozgu i sve je bilo gotovo za nekoliko sati. Postoji čudesna tematska veza između poslednje scene Stivensonovog života i kobnih preobražaja u njegovoj najčudesnijoj knjizi", zaključuje Nabokov. S. D.
