Zarko Trebjesanin rodjen je u Beogradu 1950. godine. Na Grupi za psihologiju Filozofskog fakultetu u Beogradu je diplomirao (1974), magistrirao (1982) i doktorirao (1990). Redovni profesor je na Defektoloskom fakultetu u Beogradu na predmetu Opsta psihologija sa psihologijom licnosti. Predsednik je Saveza psihologa Jugoslavije.
Objavio je knjige: Fromove dihotomije (1983); Predstava o detetu u srpskoj kulturi (1991. i 2000); Psihoanaliza-mali leksikon (1993. i 2000); Sta Frojd zaista nije rekao (1994); Politika i dusa (1995); Leksikon psihoanalize (1996. i 1998); Najstrasnije je kada otruju oblak ? kako deca Srbije vide rat i mir (koautori: Natasa Hanak i Dijana Kopunovic, 1999) i Psihosocijalne posledice rata na roditelje i decu (koautori: Natasa Hanak, Nada Dragojevic i Irena Stojkovic, 1999). Objavio je i veci broj predgovora, pogovora i studija.
Dobitnik je nagrada "Ziza Vasic“ (1982) za popularizaciju savremene psihologije i "Borislav Stevanovic“ (1995) za naucni doprinos psihologiji, koje dodeljuje Drustvo psihologa Srbije.
20.02.10 Danas
Humor i satira u terapeutske svrhe
Mač, štit i melem Žarka Trebješanina
Edicija Nova satira, zrenjaninske izdavačke kuće Agora, među svoje naslove uvrstila je i novu knjigu profesora Žarka Trebješanina pod naslovom Mač, štit i melem (psihopolitička analiza humora i satire). Kao vrstan poznavalac savremene satire i autor najvažnijih leksikona i rečnika iz psihologije i psihoanalize na srpskom jeziku, Trebješanin u formi psihosocijalnog ogleda vodi čitaoca na zanimljivo putovanje kroz pojmove iz oblasti humora i satire.
Tekstovi sabrani u ovoj knjizi nastajali su u rasponu od dvadeset godina, objavljivani kao predgovori/pogovori knjigama srpskih aforističara, studije u zbornicima ili, pak, kao članci u časopisima i novinama.
- Knjiga Žarka Trebješanina nije klasična satirična knjiga, već knjiga koja sumom psihosocijalnih pogleda, divnim stilom i pravim odabirom primera i predstavlja ono što bismo nazvali referentnom knjigom. Uz to, ona utemeljuje žanr satire, jer jednom tako ozbiljno i stručno napisanom knjigom i žanr dobija svoju težinu - kaže Slobodan Simić, urednik edicije Nova satira.
Pisac mora biti prikladan onome što piše a ovu knjigu je pisao, kako kaže Ratko Božović, sasvim adekvatan autor.
- Već u samom naslovu Trebješanin je kroz tri bitne odredinice - mač, štit, melem - oslikao našu istoriju, naš antropološki status i našu ljudsku situaciju - kaže Božović.
Prema rečima samog autora, satira i humor kod nas nisu ocenjeni kako valja, a Mač, štit i melem predstavlja pokušaj da se ta nepravda ispravi.
- Kod nas se značaj nekog dela meri po obimu i veličini, a književnost je umetnost reči i sposobnost da se stvari sažmu. Naši aforističari imaju taj, uslovno rečeno, hendikep jer pišu najkraću moguću prozu, koja se usled te činjenice odbacuje. Drugi razlog lošeg odnosa prema satiri je što ona izaziva smeh. Kod nas postoji i predrasuda da ukoliko je nešto smešno i komično mora biti i jeftino. Svojom knjigom upravo sam hteo da pokažem da humor i satira mogu biti izuzetne umetničke vrednosti. Kao psiholog, pak, prvenstveno sam pokušao da shvatim kakva je funkcija ironije, satire i humora. One seku i razobličavaju, brane nas i jedan su od načina da se sačuva mentalno zdravlje - kaže Trebješanin.
U knjizi je, osim pojmovima humora, ironije, satire i aforizma, pažnja posvećena i desetini aforističara, među kojima su i Aleksandar Baljak, Rastko Zakić, Miljenko Žuborski, Slobodan Simić i Danasov karikaturista Corax. Suština Trebješaninove knjige krije se u težnji da pokaže da satira i humor imaju terapeutsku ulogu, da nas oplemenjuju, čineći nas boljima i omogućavajući nam, na jedan umetnički način, da spoznamo ono rđavo u društvu, svetu i u samome sebi.
Tamara Đuran
