Kuda vodi globalizacija

14.05.05 Danas

Majstorsko likovno rešenje Miloša Majstorovića korica knjige sa simboličnom Zemljinom kuglom u liku zelene jabuke delimično raspolućene transatlantskom naprslinom na pravcu Sever-Jug, zaslužuje posebnu pažnju višestrukim porukama sadržaja kapitalne knjige dr Zorana Vidojevića "Kuda vodi globalizacija". Svet kao konfliktna i scena i celina. Objedinjavanje i saradnja na jednom polu, praćeno je razjedinjavanjem, sukobima i raspolućenošću na drugom. Ako podele i sukobi ne budu izazvani velikim nejednakostima u raspodeli sredstava za život - biće proizvođeni raspodelom neke druge vrste dobara i sirovina (nafte, vode, na primer) kao i težnjama za dominacijom.Autor se ne zadržava na obradi uobičajenih pitanja šta je globalizacija, kako se ona ispoljava, koji su njeni uzroci i posledice. Stranice knjige okrenute su odgovorima na pitanja svrhe hodanja ili trčanja trasom globalizacije, korišćenjem njenih potencijala i "upotrebnih vrednosti" na sadašnjost ali i budućnost ove civlizacije i sudbine čovečanstva.
Da li je ono jabukovo seme koje se nazire u njenoj rasprslini klica civilizacijskog napredovalja ili nazadovanja društva? Zato je na mestu sugestija jednog od recenzenata knjige, profesora Mlađena Kovačevića (druga dva recenzenta su profesori Miroslav Pečujlić i Radmila Nakarada) da bi delo "Kuda vodi globalizacija" morali vrlo ozbiljno pročitati i dobro proučiti svi naši sadašnji i potencijalni političari koji žele dobro svojoj domovini i svome narodu.
Ono što je glavno kada se pitamo kuda vode dominantni procesi sadašnje globalizacije, po autoru ovog dela, jeste: deluju li oni, dugoročno, u smeru smanjenja, ako ne i iščezavanja ogromnih nejednakosti u uslovima života i životnim šansama među ljudima i narodima, kao i smanjenja rizičnosti sveta, ili, pak, u promenjenim oblicima vode proširenoj reprodukciji i višestrukom umnožavanju tih nejednakosti?
Autor dr Zoran Vidojević u svom delu ne stoji pred dilemom da li se uključivati u ključni proces savremenog sveta - globalizaciju, ili ostati po strani. Uključivanje je neophodno, kaže Z. Vidojević, samo je glavno pitanje gde, kako i s kojih pozicija. Izolacija u odnosu na progresivne tokove objedinjavanja sveta vodi jednoj vrsti istorijske smrti. Ali, u istom ishodu vodi i uključivanje, koje rezultuje zapadanjem u trajni kolonijalni položaj, gubljenjem kulturnog i opšteg nacionalnog identiteta kao i civilizacijskim nazadovanjem.
U traganju za izlazom autor otvara brojne dileme i stavlja bezbroj znakova pitanja "pored puta" trase globalizacije kojima je obeležena današnja epoha. Autor ne pravi, danas već klasičnu, podelu na "globaliste" i "antiglobaliste". Takva podela teorijski gledano po njemu, nema nikakvog značaja. Ne može se biti apriori ni za, niti protiv globalizacije kao objektivnog istorijskog procesa, kaže Vidojević.
Globalizacija, složen i protivurečan proces, nije došla iznebuha na početku poslednje decenije prošlog 20. veka nakon prestanka hladnog rata. Ona je izvedena i korene njene treba tražiti i oni leže u prethodnim sadržajima i idejama o: "svetskoj federativnoj državi večitog mira", "internacionalizaciji kapitala", "modernizaciji", i drugim oblicima društveno-ekonomske, političko-vojne, ili kulturno-etičke organizacije društava.
Globalizacija kao planetarni pohod i istorijski kod. Da ili ne? Rušenjem Berlinskog zida otpočelo se sa građevinom zvanom "Globalizacija". Kakva je sudbina Kineskog zida. Preti li mu rušenje? Samo, pri tom, ne treba zaboraviti da je pre više od četiri decenije, na ugradnji cigala Berlinskom zidu doprineo i Zapad, posebno Sjedinjene Države. Kineski zid su ipak podigli sami Kinezi, bez "pomoći" sa strane, i to pre više od 2000 godina.

mr Dragan Miljanić