Ernst Teodor Vilhelm Hofman (1776–1822) jedan je od najpoznatijih predstavnika nemačkogromantizma. Rođen je u Pruskoj u porodici pravnika. Pored pisanja imao je talenat za slikanje i klavir. Uprvim godinama 19. veka Hofman je radio kao službenik u pruskim provincijama. Zbog skandala sanjegovim karikaturama oficira koje su podeljene na jednom balu Hofman je premešten u Plok u IstočnojPruskoj, gde je našao mir za pisanje i komponovanje. Međutim, usled Napoleonovih osvajanja seli se uPoznanj, pa potom u Berlin, gde je živeo na granici egzistencije.Kada je objavio priču „Vitez Glik” 1809. godine prvi put je upotrebio pseudonim E. T. A. Hofman, ističućida je poslednje slovo „A.” dodao svom imenu u čast Mocartu. U njegovom stvaralaštvu vidljiva jeromantičarska tendencija mešanja stvarnosti i fantastike. Elemente strave i užasa razvija putempersonifikacije i davanja stvarne konotacije ustaljenim epitetima, dok se realni uzroci kriju pod maskomfantastike i izranjaju iz nje na jednom višem nivou. Pored kratke forme pisao i romane: Đavolji eliksir(1816) i Život i razmišljanja mačka Mura (1821). Međutim, najpoznatiji je po pričama „Zlatni ćup” i„Princeza Brambila”, koje imaju svoje mesto među najznačajnijim delima evropske književnosti 19. veka.
