Kalajev režim u Bosni i Hercegovini : 1882-1903

Izdavač: Catena Mundi

U ovoj monumentalnoj knjizi saznajte:
Kako se razvijao koncept o „visokocivilizovanom Zapadu“ koji treba da kultiviše „varvarski Istok“?
U čemu je geostrateški značaj Bosne i Hercegovine za rešavanje Istočnog pitanja?
Na koji način je poslednja katolička imperija instrumentalizovala islamski faktor na Balkanu i zbog čega joj je bilo važnije održavanje Turske u životu od slobode hrišćanskih naroda?
Zbog čega je Kalajev režim odlagao agrarnu reformu i zašto je dodatno opteretio seljake porezima?
Na koji način je u Bosni i Hercegovini došlo do sadejstva austrougarskog imperijalizma i prozelitizma Rimokatoličke crkve?
Zašto i kako je Benjamin

Kalaj stvarao bošnjačku naciju u Bosni i Hercegovini?
Ovom knjigom prof. dr Tomislav Kraljačić je rekonstruisao najraniju praksu stvaranja veštačkih nacija, pojavu koja će trajno obeležiti kako Kalajevu epohu, tako i čitav XX vek. On nam otkriva da iza identitetskog inženjeringa stoje strateški interesi koji te mehanizme pokreću – kako onda, tako i danas!

Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Bosna i Hercegovina
Ostali naslovi iz oblasti: Istorija

2017; Tvrd povez; ćirilica; 24 cm; 590 str.; 978-86-6343-081-5;

Miloš Ković: Srbi u Bosni su bili predmet identitetskog inženjeringa

Istoričar Miloš Ković o značaju knjige Tomislava Kraljačića Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903) i o tome šta srpski čitaoci mogu da nauče iz nje.
Poštovani profesore, na društvenim mrežama se već neko vreme najavljuje novo izdanje knjige Tomislava Kraljačića Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903) u izdanju Catene mundi. Među ljudima koji preporučuju ovu knjigu našlo se i Vaše ime, pa bismo Vam stoga postavili dva-tri pitanja o ovom interesantnom delu.

Za početak, šta biste mogli da kažete o autoru ove studije, malo poznatom srpskom istoričaru Tomislavu Kraljačiću?

– Njegova akademska karijera je od početka bila vezana za Sarajevo. Tu je bio zaposlen u sarajevskom Gradskom arhivu, zatim u Istorijskom institutu i na kraju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na Katedri opšte istorije novog veka. U nauci se, sa prvim stručnim radovima, pojavio 1965. godine. Ova knjiga je u stvari njegova doktorska disertacija, odbranjena 1982. Mentor mu je bio Milorad Ekmečić i njegov uticaj vidljiv je, rekao bih, u izboru teme. U ratu, 1992. godine, Tomislav Kraljačić morao je da napusti Sarajevo. Zaposlio se u beogradskom Istorijskom institutu SANU, ali se njegov život ugasio već naredne, 1993. godine.

Opišite nam Vaš prvi susret sa ovom knjigom. Kako ste došli do nje, u kojoj meri je promenila Vaše dotadašnje razumevanje bosanskog pitanja?

– Istoričarima je, od kada je objavljena (1987), bila dobro poznata. To je jedna od onih temeljnih studija koje su nezaobilazna, obavezna literatura za svakoga ko se bavi ovom ili bliskim temama. Kupio sam je 1995. u jednom beogradskom antikvarijatu. Tek naknadno sam u njoj pronašao pečat na kome je pisalo „Provincija Sestara Služavki Malog Isusa u Sarajevu“. Bila je dakle, možda ukradena, žrtva rata, kao i njen autor, i ko zna kako je stigla do Beograda.

U čemu je i koliki je značaj Kraljačićeve monografije danas? Može li se i zašto reći da je ona relevantna za srpski narod i na početku 21.veka?

– Ona je, bez sumlje, do danas ostala najbolje istoriografsko delo o ovom dobu istorije Bosne i Hercegovine. Strani stručnjaci koji se bave ovim temama odavno je poznaju i koriste, ali bi bilo veoma dobro i korisno da se ona prevede na engleski, kako bi se učinila dostupnom i širim čitalačkim krugovima. Srpski čitaoci iz nje će naučiti kako su njihovi preci bili predmet jednog do detalja osmišljenog i pažljivo sprovedenog identitetskog inžinjeringa, koji je za cilj imao odvajanje Srba iz Bosne i Hercegovine od Srba iz Srbije i Crne Gore i njihovo pretapanje u novu, izmišljenu „bosansku naciju“.

Oni su, međutim, i pre Kalaja nebrojeno puta javno iznosili želju za ujedinjenjem i podnosili žrtve za taj cilj. Ni Kalaj nije uspeo da ih slomi. Eksperiment je okončan bez ikakvog uspeha. Habzburško carstvo se, inače, oduvek bavilo identitetskim inžinjeringom nad Srbima, makar i u formi pokatoličavanja, ili Vukove jezičke reforme, ne bi li ih učinilo lojalnijim. Za vreme Prvog svetskog rata, ono ih je jednostavno ubijalo i zatvaralo u koncentracione logore. Slične stvari radile su i ostale kolonijalne velike sile, ali na drugim, neevropskim kontinentima.

„Srpski čitaoci iz nje će naučiti kako su njihovi preci bili predmet jednog do detalja osmišljenog i pažljivo sprovedenog identitetskog inžinjeringa.“

Vrlo detaljan opis Kalajevog rada na projektu stvaranja „bosanske nacije“ verovatno ostavlja neprijatan utisak na ljude koji se izjašnjavaju kao „etnički Bošnjaci“. Pa ipak, Kraljačićeve argumente je teško pobiti. Šta njima poručuje knjiga Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882–1903)?

– Poručuje im da su, baš kao i Srbi, bili predmet identitetskog inžinjeringa Habzburške monarhije. Njeni glavni štićenici bili su, naime, Hrvati, pogotovo od kada je Kalaj zaključio da njegov „bosanski eksperiment“ nije uspeo. Kraljačić daje materijalne dokaze o nameri Kalaja da muslimane, na kraju, postepeno pokatoliči. Konačno, poučna je i saradnja muslimana sa pravoslavnima u Bosni i Hercegovini, u borbi za odbranu crkveno-školske autonomije od arbitriranja rimokatoličke države. Ovo je, dakle, i za njih višestruko važna i korisna knjiga.