Dejvid Birn (David Byrne) muzičar, konceptualni umetnik, pisac, bloger, vlasnik izdavačke kuće, fotograf, režiser i PowerPoint entuzijasta je poznat kao osvajač novih intelektualnih poseda još od vremena kad je predvodio ključnu američku novotalasnu grupu Talking Heads. Važi za renesansnu pojavu svetskog rokenrola.
Rođen 14. maja 1952. u Dambartonu, Škotska, odrastao je u Baltimoru gde počinje da svira gitaru u klinačkim sastavima. Kao student prestižne Škole dizajna Rod Ajlanda (RISD) u Providensu upoznaje kolege sa kojima će 1973. napraviti Artistics nukleus Talking Headsa. Grupa će uskoro u Njujorku, kombinujući elemente panka, avangarde, fanka, art roka i muzike sveta, postati jedna od najvažnijih snaga američke rok scene (albumi: 77, More Songs About Buildings and Food, Fear of Music i Remain in Light).
Početkom osamdesetih Dejvid će zajedno sa Brajenom Ino, producentom najvažnijih ploča matične grupe, snimiti složen i inspirativan album My Life in the Bush of Ghosts koji spojem elektronske muzike sa ritmovima Trećeg sveta i bajkovitim vokalnim efektima postaje ljučno delo u menjanju toka popularne muzike.
Umoran od statusa rok zvezde okreće se baletu komponujući muziku za brodvojsku produkciju The Catherne Wheel koreografkinje Tvajle Tarp. Za Boba Vilsona i njegov pozorišni projekat Građanski ratovi pravi muziku i snima solo album. Piše scenario i režira film True Stories baziran na sumanutim tekstovima tabloida. Sarađujući sa Ričijem Sakamotom i Kong Suom 1988. dobija Oskara za muziku u Betolučijevom Poslednjem imperatoru.
Fasciniran neotkrivenim bogatstvima muzike sveta osniva svoju izdavačku kuću Luaka Bop u želji da sunarodnike upozna sa zvučnim tradicijama drugih kultura.
Pošto su Talking Heads početkom devedesetih prestali s radom, Dejvid putuje svetom i sarađuje s muzičarima iz Južne Amerike, Azije i Afrike. Istovremeno ostaje naklonjen saradnji s Bobom Vilsonom (The Forest) i mladim filmskim autorima.
Godine 2008. obnavlja saradnju sa Brajenom Inom. Album Everything That Happens Will Happen Today nastao na folk i gospel uticajima vraća ga u žižu interesovanja široke publike.
Birn je poznat kao fotograf, režiser, pisac i solo umetnik. Njegove instalacije su postavljene širom sveta: u Torontu (1996, 2006), Tokiju (2002), Sidneju (2002), Stokholmu (1998), Belfastu (1998) i San Francisku (1997).
Njegova knjiga Arboretum osvojila je 2006. Zlatnu medalju nezavisnih izdavača.
Autor je sledećih knjiga: E.E.E.I. (Envisioning Emotional Epistemological Information), The New Sins, Your Action World: Winners are Losers with a New Attitude, Strange Ritual, True Stories.
Birnova izložba stolica Furnishing the Self - Upholstering the Soul pobudila je veliko interesovanje kao i Raspevani robot (Voz de Julio), zvučna instalacija u madridskom muzeju Reina Sofia. Playing the Building, interaktivna muzička instalacija iz Njujorka upravo se seli u London. Autor je serije biciklističkih „rakova" (držača za parkiranje) širom Njujorka.
Biciklistički dnevnici su sedma Dejvidova knjiga. Srpsko izdanje je premijerno u svetu.
15.05.15 City magazine
Dejvid Birn „Kako radi muzika“
„Kako napraviti scenu? Ne mislim na to kako uvrediti domaćina na večeri. Mislim na onaj naročiti trenutak kada izgleda kao da kreativni procvat proističe iz društvenog jezgra – grupe galerija, gradskog jezgra, ili bara koji je istovremeno i muzički klub. Često sam se pitao zbog čega se događaju takvi procvati tamo gde se događaju, i zašto se događaju baš u određenom trenutku, a ne na nekom drugom mestu u drugo vreme.“ Tim rečima Dejvid Birn otpočinje osmo poglavlje svoje knjige „Kako radi muzika“, u kojoj se bavi i tim i još mnogim temama i fenomenima muzike danas i kroz epohe.
Ekonomično izlaganje, jasno i hitro dijagnosticiranje ostaju poželjna ishodišta svakog pop-kulturnog prikaza, ali zbilja je teško pojednostavljeno i ukratko definisati ovo Birnovo štivo;Kako radi muzika u isti mah je i pop-kulturna studija, memoarska proza, promišljanje muzike kao jedinstvenog fenomena u više njegovih aspekata...
Kako radi muzika (u još jednom nadahnutom prevodu Ivane Đurić Paunović i Zorana Paunovića i u izdanju Geopoetike), sumnje nema, podosta užitka pružiće ne samo poštovaocima Dejvida Birna u svim njegovim pojavnim muzičkim oblicima (počev odTalking Heads preko samostalnog, producentsko-mentorskog i neretko istraživačkog rada), već i onima koji (iz ovog ili onog razloga) vole da o muzici i čitaju. Srećom po sve pomenute, ime Dejvida Birna na koricama ovog izdanja nije smokvin list i mamipara na kakve su nas navikli mnogobrojni muzički i filmski veterani. U potpunom skladu sa očekivanjima, ovo je uzneta autopolemika sa značajem i polivalentnom suštinom muzike nekad i sad, a sve to iz ugla nekoga kome je do muzike istinski stalo i ko u muzici (s puno prava) prepoznaje upravo svoju bit.
Kako je pojasnio u predgovoru izdanja sam Birn, Kako radi muzika je satkana na linearnom predstavljanju njegovog viđenja muzike i njenih širih društvenih i drugih odjeka, a raštrkana logika redosleda poglavlja, dovodi do zaključka da je ova značajna studija saobrazna Birnovoj javnoj personi, njegovom doživljaju muzike kao središta jednog od upitno najboljih svetova i njegovoj nameri da glavnu nit i tezu ove svoje knjige pojasni i ilustruje u što više dimenzija, prateći pritajeni ali ipak primetni introspektivno-intimistički ton
Naravno, sa nekim od iznetih zapažanja da se (barem u osami čitanja) polemisati. Na mahove Birnovo insistiranje na društvenom kontekstu može da zvuči prenaglašeno i prečesto potencirano, ali i mimo toga, krajnji sud je jasan, da teško da jasniji može i biti –Kako radi muzika je odlično delo, i prekopotrebna dopuna knjižarskoj ponudi Srbije, a pored svega ostalog, ova knjiga može da posluži i kao podsećanje na lakoću sa kojom je Birn u muziku u više navrata i dosta epizoda vraćao intelektualizam. Naprosto, on to čini i ovde – sa puno samopouzdanja i krajnje neusiljeno Birn intektualizam vraća i u priču o muzici i u memoarasku zagledanost u retrovizor. Hvala mu na tome i ne samo na tome, naravno!
