Iduće godine u Jerusalimu

15.06.04

Jedno od zapaženijih izlaganja na prošlonedeljnom međunarodnom naučnom skupu „Književno delo Aleksandra Tišme”, održanom u Novom Sadu, imala je Ana Šomlo, književnica, novinarka i prevodilac. Ona je govorila o recepciji prevoda Tišminih knjiga u Izraelu, gde živi od 1992.
Rođena u Zaječaru, Ana Šomlo je ranu mladost provela u Novom Sadu, gde je završila i (Zmaj Jovinu) gimnaziju. Prošle godine došla je da ovde obeleži pedesetogodišnjicu mature i da se, kako reče, emotivno osveži. A dolazi kad god može, jer je nostalgična. I za Beograd je vežu uspomene i ljudi.
Diplomirala je arapski jezik i književnost na beogradskom Filološkom fakultetu, a postdiplomske studije završila je na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Radila je kao novinarka TV Beograd, pisala je za NIN, a uporedo je prevodila i stasavala u jednu od najzanimljivijih književnih pojava na ovim prostorima. Ostala je zapamćena po romanima „Lea Štraser”(1980.), „Kao” (1983.) i „Glasovi dijaspore”. NJenom zaslugom, ovdašnja javnost upoznavala je jevrejsku kulturu, kroz leksikografske tekstove „Savremena izraelska književnost”, „Jevrejska književnost na tlu današnje Jugoslavije”, a naročito kroz roman „Badenhajm 1939” A. Apelfelda, koji je prevela sa hebrejskog na srpski. Autorka je prvog „Srpsko-hebrejskog rečnika”, koji je ovde štampan polovinom devedesetih, a trenutno priprema novo, prošireno izdanje od 30 hiljada reči, i u hebrejsko-srpskoj varijanti.
U Izraelu je za zbirku priča „Iduće godine u Jerusalimu” dobila uglednu književnu nagradu za autore koji pišu na stranom jeziku, a nagrađena je i za roman „Glasovi dijaspore”, kao i za knjige „Obnova vizantijskog romana” i „Razgovori sa Miloradom Pavićem”. Kada se sve sabere, ova vitalna dama potpisuje čak 93 knjige, i kao prevodilac i kao autorka.
U Novom Sadu Ana Šomlo nam je poverila jednu, sasvim intimnu pripovest o upoznavanju sa Aleksandrom Tišmom. Živela je u njegovom komšiluku, viđala ga je često, ali su se upoznali tek u Matici srpskoj, kada mu je donela rukopis svog prvog romana „Žuti prkos”.
- Mislila sam i nadala se da me Tišma zna sa Štranda, ili kao komšinicu, priseća se Ana Šomlo. Bila sam tada, početkom sedamdesetih, veoma samouverena, natapirana i doterana. Primetila sam još ranije da me Tišma pogledava i merka... Bila sam mlada...
Pružila sam mu rukopis, on ga je ovlaš pogledao i rekao: „Šta? Čak 380 strana! Pa o čemu ste, za Boga, toliko pisali?”. Odgovorila sam da sam novinarka, da komentarišem kulturna zbivanja za televiziju, da radim za ugledni NIN. „Ja vas prvi put vidim”, odsekao je Tišma. Nisam odustajala, pričala sam mu da sam Novosađanka, da ga znam iz grada... Nije vredelo, moje ime i lice nisu mu govorili ništa.
”Nije isto napisati toliko strana kao novinar, i kao književnik. Ipak ste preterali”- zaključio je Tišma, a ja sam osetila kako mi pada kosa, a šminka mi se topi na mokrom licu. Ipak sam smogla snage da mu predložim da pročita jedno poglavlje, pa ako mu se ne dopadne, neka ostavi moj rukopis. Dobila sam ovakav odgovor: „Kada bih pročitao samo prvu glavu Tolstojeve „Ane Karenjine”, nisam siguran da bih nastavio, a pogotovo ne vaše pisanije”.
Uvređeno sam pokušala da uzmem rukopis i da odem, ali me je zadržao i obećao da će ga ipak pročitati u celosti, uz opasku da zna koliko mladi pisci mogu da budu povređeni, kada ih na početku odbace. Ostavila sam mu svoju adresu i izjurila iz Matice srpske, a usput sam u nekom ogledalu videla svoje lice u suzama i znoju, i kosu koja visi u rezancima.
Posle dve nedelje dobila sam njegovo ljubazno pismo, u kome mi saopštava da sam napisala vrlo zanimljiv roman i da je on spreman da ga objavi. Vrištala sam od sreće, a moja mama Budimka, inače profesorka u Gimnaziji „J. J. Zmaj” (kod nje sam i maturirala), nije znala šta se događa. Mislila je da sam iz Beograda u Novi Sad kod Tišme išla po intervju. I od nje sam sakrila svoj književni prvenac. Veoma se naljutila zbog toga, ali mi je kasnije oprostila, kada je roman objavljen, 1980, pod naslovom „Lea Štraser”. Aleksandar Tišma mi je bio prvi recenzent i na to sam vrlo ponosna - uz osmeh kaže Ana Šomlo.

Radmila Lotina

01.01.00

Politika
18.03.2001.
Nova knjiga Ane Šomlo
Iduce godine u Jerusalimu
Nedavno je izašla iz štampe nova knjiga Ane Šomlo "Iduce godine u Jerusalimu", u izdanju beogradske izdavacke kuce "Miroslav". Posle romana "Lea Štraser", "Kao", "Glasovi dijaspore", "Milenina pisma Kafki" i knjige razgovora s Miloradom Pavicem, Ana Šomlo, koja živi u Izraelu, pojavljuje se novom knjigom.
Naslov knjige, koji ima težinu zaveta i izražava vekovnu jevrejsku cežnju povratka prapostojbini, sadrži petnaest prica. One predstavljaju sudbine raznih likova koji, lutajuci po svetu, traže mesto pod suncem, a krajnje odredište biva zemlja praotaca. Medutim, himera nebeskog Jerusalima je jedno, a cinizam svakodnevnog života, drugo. Oni izražavaju genetiku svog nomadskog porekla. Želeci spokojan život, ulecu u istorijsku ili drugu sudbinsku turbulenciju koja ih izbacuje na obale istocnog Mediterana. Našavši se tamo, kod njih se cesto stvaraju suprotna osecanja, želja za povratkom rodnom kraju, što stvara dinamiku ovih sudbina.
B. Ž.