14.04.07 Politika
Kad i reči ubijaju
LTI - istina o jeziku nacista, Viktor Klemperer
DIJALOG VREMENA
Šta se događa kad jezik postane nešto drugo od onog što jeste i počne da služi drugim (suludim) ciljevima govori knjiga nemačkog profesora za francusku književnost Viktora Klemperera koji je, kao nemački Jevrejin, preživeo sve strahote nacizma zahvaljujući samo tome što je bio oženjen Nemicom. Njegova studija „Istina o jeziku nacista” pojavila se kod nas u izdanju Tanjuga, u prevodu s nemačkog Maje Matić i Aleksandre Bajazatov Vučen s odličnim predgovorom Rajka Đurića.
„To je jedan svojevrsni rečnik varvarstva i nečoveštva, u kojem su kroz 36 poglavlja izloženi pojmovi, njihova značenja i mehanizmi, koji se koriste da bi se ti pojmovi pretvarali u demagogiju najgore vrste i za stvaranje onog načina mišljenja koje razara celokupno ljudsko mišljenje, obesmišljava sve ideje i vrednosti, piše Rajko Đurić u predgovoru, zaključujući: „Taj rečnik, koji je prethodio Aušvicu i koji je korišćen za izdavanje zapovesti u Aušvicu, simbolu smrti i stradanja, omeđen je rečima i pojmovima nacifikacija i denacifikacija”.
Sve u službi firera
Valjda, nikad u istoriji jezik, njegove reči i pojmovi nisu tako razorno korišćeni u svrhe koje nisu njihova osnovna odrednica – da pomažu sporazumevanju Ja i Drugog, čitavih naroda i civilizacija – a ne širenju nesigurnosti, straha i konačno mržnje, retko viđene u ranijim vremenima. Naravno, nije uvek sve bilo transparentno; korišćeni su, kako autor knjige „Istina o jeziku nacista” pokazuje, i mnogo benigniji povodi i sredstva. Na prvi pogled neki od primera, naročito oni delovi u kojima Klemperer analizira lične vesti u doba nacizma, na primer sitne ljudske radosti, od venčanja do rođenja deteta, deluju kič i bezazleno. Tek kad čitalac shvati njihovu unapred propisanu demagogiju, počinju da mu trnu zubi u šta jedna nacija može da se pretvori, kad ne stvara velika filozofska, književna i muzička dela, već smišlja nove, užasne metode kojima bi se povećao broj nevino ubijenih, samo zato što nisu Nemci.
Da bi se što bolje shvatila zlokobna raspolućenost koja u pojedinim periodima, kao nečastivi Lutera, opseda nemačku dušu i um treba stalno podsećati na jedan detalj koji je autor ovih redova doživeo u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Kad je vreme lepo, jedan od najlepših pogleda na Vajmar, u kome je živeo najveći nemački stvaralac, sanjajući harmoniju i jedinstvo čitavog sveta kroz literaturu, verujući da je Reč ta koja može da stvori novi humanizam, pruža se iz donjeg dela nacističkog logora Buhenvald. Pišući svoja dela, stvarajući novu teoriju prirode i svetlosti, potpuno suprotnu Njutnovoj, tražeći u svojoj kolekciji minerala odgovore koje pre njega niko nije tražio, uz sve to istinski se ljuteći na Šilera što je sebi dozvolio da umre tako mlad, veliki Gete nije ni slutio da će u njegov Vajmar gledati sama Smrt iz logora na uzvišici. Da je tako nešto slutio, verovatno pred kraj života ne bi od Tvorca, koga je on panteistički shvatao, sigurno i bez ikakve zadrške, tražio da je dužan da mu posle smrti obezbedi neki drugi oblik u kome će nastaviti svoje delo.
Opomena čovečanstvu
Kad prođe sva Mefistofelova i ljudska iskušenja, njegov Faust postaje graditelj za dobro ljudi. Ali, to nije bila budućnost koju je on tako genijalno, kroz Faustovu sudbinu, priželjkivao ljudima. Novom čoveku, kako ga je zamišljao Hitler, bilo je dovoljno samo da sluša njegove govore, da nacistički diže ruku, urla na stadionima, dok on histerično govori, dovodeći ih u zanos, kad su spremni za njega sve da urade. I radili su poletno, za što im je bilo potrebno samo nekoliko reči. Kafka je to maestralno osetio u „Procesu”. Za ubistvo drugoga reči čak nisu ni potrebne. Da parafraziramo Hamleta – dovoljno je samo ćutanje, smetlište i tup udarac u glavu.
Klemperer je tu strašnu logiku nacizma osetio, dajući svojoj knjizi skraćenicu „LTI”, što na latinskom znači Lingua Tertii Imperii (jezik Trećeg rajha). Nije u to strašno vreme mogao pretpostaviti na šta će asocirati njegova skraćenica – na čuvenu skraćenicu iz naučno-fantastičnih filmova ITI (vanzemaljac). Nažalost, stvarnost zaista može da prevaziđe umetnost. Bez obzira što svi nacisti nisu bili vanzemaljska čudovišta, već velikim delom mirni, porodični ljudi, koji su samo obavljali svoj zlokobni posao, nijednog trenutka ne postavljajući pitanje o smislu onoga što svaki dan rade, oni, zajedno sa svojim firerom čine čudovišnu porodicu, koju mi što se zovemo Zemljanima do tada nigde nismo upoznali.
„LTI” (jezik Trećeg rajha), knjiga koja je nastala prema dnevniku Viktora Klemperera, vođenom od dolaska nacista na vlast do njihovog konačnog sloma, jedna je od onih velikih opomena čovečanstvu da nikada pred vođama i demagozima ne pogne glavu, već uvek da radi ono, čime autor završava svoj delo – da laje na vođu, na njegove doglavnike i izvršitelje pilećeg mozga, jednom rečju da na vreme oseti opasnost koju ludačka moć sa sobom nosi i da joj se suprotstavi.
Milka Lučić
