21.12.05
Tajna uspeha je u vedrom duhu
Konstantin Babić
Autobiografiju Stravinskog sam preveo zato što je bio uzor i idol moje generacije
Uprkos tome što se bliži 80. godini, beogradski kompozitor Konstantin Babić aktivniji je od mnogih mlađih kolega. A ne napušta ga ni dobar smisao za humor. Ove jeseni Babić se predstavio publici u Kolarcu svitom fantazijom "Ja sam mali poštar", nastalom na osnovu partiture baleta, komponovanog 2003. pod nekadašnjim nazivom "Ne igraj se s vešticom". U Nišu su nedavno izvedene njegove najpoznatije orkestrirane solo pesme.
Pored toga, početkom decembra predstavljeno je drugo dopunjeno izdanje Babićeve knjige "Na margini Mokranjčevih dana" u izdanju "Agene", u kojoj o istoriji ove manifestacije piše iz sasvim lične perspektive, navodeći brojne zanimljive anegdote (šta se dogodilo kada je Azem Vlasi posetio "Mokranjčeve dane", kako je Dušan Čkrebić držao govor, kako je Valerij Afanasjev, ruski pijanista, degustirao čuvena negotinska vina...). Predstavljeno je, takođe, i drugo izdanje autobiografije Igora Stravinskog "Hronika moga života" (IP "Artis") u Babićevom prevodu.
- Stravinskog sam prvi put video 1956. na Festivalu savremene muzike u Veneciji, gde je kompozitora Dušana Radića i mene, kao mlade autore, poslao Savez kompozitora Jugoslavije. To putovanje je za mene bilo pravi događaj, tim pre što je Stravinski nama mladima bio ideal - kaže Babić, prisećajući se Venecije, "ambijenta u kojem se sjedinjuje mediteranska raskoš i otmena ekstravagancija duha".
- Na koncertu se mogao čuti "Kantum sakrum", novo delo Stravinskog. Taj muzički događaj okupio je "krem" međunarodne snobovštine, bogataša, političara, umetnika. Pričalo se da je katolička crkva Stravinskom za ovo delo obećala pet hiljada dolara, ali je po preuzimanju partiture kompozitoru rečeno da delo treba da se preuredi i dopuni za tu svotu. Kompozitor je to učinio, ali je naglasio da dopunjena verzija ne vredi više pet, već deset hiljda dolara. I te pare je dobio.
Stravinski je 1961. godine posetio Beograd. Kako je to izgledalo i kako ste došli na ideju da prevedete njegovu autobiografiju?
- Već na aerodromu ga je sačekalo pedesetak ljudi - političara, novinara, muzikologa, a sutradan je u turskom salonu FMU primao muzičare koji su želeli da se rukuju sa njim. Autobiografiju Stravinskog sam video prvi put u Italiji, rešio da je prevedem zato što je reč o čoveku koji je bio uzor i idol moje generacije.
Za vaš novi balet kažete da ima zlosrećnu sudbinu. Zašto?
Zato što je iz tog baleta premijerno izvedena 30. oktobra u Kolarcu samo svita "Ja sam mali poštar". Sada čekam da se neko smiluje i vidi da je to zanimljiv scenario i muzika. Valjda će se naći neko pametan u baletu Narodnog pozorišta...
Šta je, po vašem iskustvu, najvažnije u životu i radu?
Najvažnije je stanje duha. Ako čovek gleda sa vedrinom na sve što ga očekuje, tada iz tog stava crpi energiju za rad. Ako počne da jadikuje, onda stvari idu u propast. Mora se biti svoj i vedro gledati u budućnost.
B. Lijeskić
