Dokumenti za razumevanje ruske avangarde

03.04.03 Vreme

Interesovanje za rusku avangardu kod nas se ciklično obnavlja, i svaki put otkrije nove razloge aktuelnosti jednog od najuzbudljivijih trenutaka u istoriji umetnosti. Esencijalna pitanja smisla i mesta umetnosti u kontekstu stravičnog ubrzanja istorije, koja je postavljala jedna talentovana i nesrećna generacija, nisu ostala razrešena. Ova knjiga sadrži autorski izbor izvornih programskih i drugih tekstova umetnika ruske avangarde, od Kuljbina, Kandinskog i Maljevića do Tatlina, Stepanove i Matjušina, nastalih u periodu od 1910. do 1930. godine.
"Prostor i Vreme danas su se za nas rodili...", uzvikuju oni, pre nego što će ih sve prekriti čelična Staljinova senka. Svedočanstva Dokumenata pružaju jedinstveni uvid u jedno vreme i u samu srž umetnosti, a ova knjiga predstavlja svojevrsni dodatak Mijuškovićevoj knjizi Od samodovoljnosti do smrti slikarstva, objavljenoj pre par godina kod istog izdavača.

31.03.03 Politika

"Umetnost i čiste nauke jesu ventili kojima čovek daje sebi oduška, oslobodivši se privremeno rada. Rad uopšte nije savršenstvo ljudskog života; čovek je po svojoj suštini lenj (lenjost, Lenjin, on pripada lenjosti, nalazi se u spokoju, tj. u lenjosti, u lenjinskom, lenjivom stanju)", zapisao je jedan od najslavnijih ruskih avangardista Kazimir Maljevič 1924. godine u svom tekstu "Čovek je najopasnija pojava u prirodi"...

U celini, na srpskom, možete ga naći u "Dokumentima za razumevanje ruske avangarde" koje je u biblioteci "Art" izdavačke kuće "Geopoetika" priredio Slobodan Mijušković (prevod sa ruskog Slobodan Ćurić). Ova sjajna antologija tekstova ruskih avangardnih umetnika, kako u kratkom predgovoru kaže Mijušković, sadrži izvorne tekstove umetnika ruske avangarde koji su nastali u periodu između 1910. i 1930. godine. Najveći deo tog materijala autor je kritički analizirao u svojoj ranije objavljenoj knjizi "Od samodovoljnosti do smrti slikarstva" ("Geopoetika", 1998), ali je interesovanje za rusku avangardu Mijuškoviću dalo dodatni podstrek da sada čitaocima predoči same tekstove, "svakako u nužno sažetom obliku".

Kandinski, Maljevič

Slobodan Mijušković je ovu antologiju zamislio kao kritičku; ona je, samim tim, autorski izbor onih tekstova, odnosno delova tekstova koji, budući da najčešće ne pripadaju standardnoj kritičkoj interpretaciji umetnosti, zahtevaju "drugačije pristupe i čitanja". Ono što je sada pred čitaocima u "Dokumentima za razumevanje ruske avangarde" svrstano je prvo prema važnosti, pa potom u tematski i problemski, a sve to dato kroz hronologiju, što je zaista impresivni autorski posao. Svaka celina ima kratke uvode, kako bi čitaocu bilo olakšano razumevanje i čitanje tekstova ruskih avangardista čiji se umetnički pravci, kao što je normalno, međusobno prožimaju. Tekstovi u "Dokumentima"... teku od simbolizma, kubofuturizma/zauma-drugi ili novi (raz)um -, i neoprimitivizma/lučizma preko suprematizma i umetnosti posle revolucije, do konstruktivizma, napravljenih slika, postavangarde. Od umetnika čiji su tekstovi ušli u Mijuškovićevu antologiju tu su Nikolaj Kuljbin, Vasilij Kandinski, Vladimir Markov, David Burljuk, Olga Rozanova, Kazimir Maljevič, Aleksandar Ševčenko, Mihail Larionov, Natalija Gončarova, Ljubov Popova, Aleksandar Rodčenko, Natan Altman, Vladimir Tatlin, Karl Johanson, Varvara Stepanova, Pavle Filonov, Mihail Matjušin...

I edicija "Krug" beogradske "Geopoetike" dobila je još jedno delo: "Pet reka života" Viktora Jerofejeva, u prevodu Draginje Ramadanski. Ova knjiga volšebnih putovanja, kako je sâm autor zapisao u podnaslovu, divan je "putopis" neponovljivo ironičnog i duhovitog savremenog ruskog pisca, jednog od najpopularnijih u svetu, koji kroz naoko neobavezne zapise sa putovanja daje duhovnu sliku svega što na tim putovanjima sreće.

Put po Mongoliji

Izdavač kaže da su "Pet reka života" "jerofejevska" knjiga: onom ko poznaje stil pisca biće sasvim jasno zbog čega se tome dodaje i da ona "podrazumeva obaveštenog, radoznalog i neustrašivog čitaoca". Proza Viktora Jerofejeva "Pet reka života" teče Volgom, Rajnom, Gangom, Misisipijem i Nigerom, i pri tom svojim talasima opažanja zapljuskuje sve živo što se na njihovim obalama bez granica nalazi, i ljude, i životinje, i stvari... Piscu, možda, kako u samom početku primećuje, ovakva putovanja na kojima svim čulima upija utiske, "skraćuju život". Čitanje o njima, neminovno, kako zaključuje, taj život čine praktično beskonačnim.

Prave, međutim, putopise u istoimenoj ediciji "Geopoetike" ispisao je Vladan Matić: reč je o knjizi koju je ovaj strasni putnik nazvao "Šesta klima", dajući im podnaslov "Beleške o putovanju po Mongoliji". Matić je u jednom delu svog putopisa zapisao da je putnik onaj koji se vraća u tačku iz koje je krenuo na put, neko čije je kretanje opisalo krug. "S tim što je taj zamišljeni krug, sa svim tačkama koje je putnik posetio, postojao u svakom trenutku puta"... Vladan Matić je taj krug po mongolskim ravnicama, čije se slike preklapaju sa njegovim ličnim doživljajima celog sveta, sanjao, kako kaže, pre više od dvadeset godina.

A. Cvijić