01.01.00
Politika
14.10.2002.
NOVO U KNJIŽARSKIM IZLOZIMA
Nada srpske golgote
Reprint izdanje iz 1923. godine. - Zejnel Zejneli "Ambasador". - Ženi Lebl "Jevreji u Srbiji". - Anđelko Anušić "Da mrtvi i živi budu na broju"
Davne, 1923. godine u Beogradu je objavljena knjiga "Nada srpske golgote" u kojoj su odabrani radovi srpskih učenika u Francuskoj 1916. godine (priredio i sredio Risto J. Odavić). Ovih dana izdavač "Lio" iz Gornjeg Milanovca objavio je reprint te zaboravljene lepe knjige, u kojoj deca u daljini od svojih najbližih i domovine, ispisuju bolne ispovesti, a među njima je buduća intelektualna elita Srbije. Evo šta je u Nici te godine (1916) napisao učenik ß razreda gimnazije Dušan Matić, potonji pesnik, esejista, redovni član SANU:
"Majka ponovo uđe u sobu i mi nastavismo da pakujemo. Gledao sam je sa strane. Bila je mirna. Nije htela da nas žalosti, da nas možda svojom tugom ne zadržava. Ali ja sam znao njen bol. Svi smo se mi tada nemo i bez reči razumevali..."
Zejnel Zejneli (1950), ugledni novinar "Politike", koji je godinama profesionalno izveštavao o zbivanjima na Kosovu, proveo je izvesno vreme u diplomatiji (u našoj ambasadi u Skoplju) i napisao je knjigu, dokumentarnu prozu "Ambasador". Njegova priča je autentična, potresna ispovest čoveka koji sa ljubavlju nastoji da obavlja svoj posao, ali... Čitalac će iz njegove knjige saznati na šta su sve ljudi spremni. Uostalom, ovo je jedna od, posle "Embahada" Crnjanskog, mogućih priča o našoj diplomatiji. (Izdavač "Inter JU Pres", urednik Milorad Roganović, Beograd.)
Zejneli je pretočio u knjigu i jedan zanimljiv dnevnik događanja na Kosovu koji je vodila njegova supruga Kada - knjiga se zove "Mirovna misija - ubiti već ubijenog". I to je knjiga bola, ljudske muke u zlim vremenima, izdajstvima svake vrste.
Tragedija Hamleta
Glasovito delo Vilijema Šekspira "Tragedija Hamleta kraljevića danskog" štampano je u originalu na engleskom jeziku ali i paralelnim prevodom na srpski "u istoj vrsti stiha i broju redaka kao original". Ovo je prvo izdanje tako urađeno na nekom od balkanskih jezika, a taj posao uradio je ugledni anglista, univerzitetski profesor dr Vujadin Milanović (preveo i priredio). Prevodilac je knjigu posvetio Lazi Kostiću, velikom pesniku koji je prevodio Šekspira i začetnik je šekspirologije u Srba (a sve povodom 100-godišnjice štampanja Kostićevog prevoda "Hamleta" u Mostaru i 400-godišnjice otkako je ovo slavno delo napisano). Prevodu prethodi iscrpan predgovor dr Vujadina Milanovića "Šekspir - njegovo doba i njegovo delo", a jedno od poglavlja je "O Šekspiru i Hamletu u Srba". (Izdavač je "Srpska Evropa", a recenzenti prevoda i predgovora su Jovan Ćirilov, Bogdan Dabić, Boro Drašković, Bogdan A. Popović, Slobodan Rakitić i Ratomir Ristić.)
Ženi Lebl je našoj javnosti poznata kao izuzetan publicista, rođena na ovom podneblju a danas živi u Izraelu, kod "Čigoje" je objavila knjigu "Do ?konačnog rešenja? - Jevreji u Srbiji". To je, u stvari, istorija Jevreja u našim krajevima od vremena Miloša Obrenovića, njihovom životu, radu, mukama i patnjama... Pored opšteg dela, u knjizi je reč o jevrejskim zajednicama u Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Pirotu, Požarevcu, Prištini, Smederevu i Šapcu. Ženi Lebl kaže da je ova knjiga drugi deo dvotomnog rada, koji kao i prethodna, nosi ime "Jevreji u Srbiji", a naglašava da bi bila veoma srećna, zadovoljna i zahvalna ako bi poslužila kao baza i pokretač za dalja istraživanja.
Iza horizonta
Univerzitetski profesor dr Miodrag Sibinović (1937) objavio je knjigu ogleda iz ruske, ukrajinske, beloruske i gruzijske književnosti "Iza horizonta" (izdavač "Čigoja", urednik Milovan Vitezović). Poznati rusista, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, kaže:
"Ovo je knjiga o književnim pojavama, piscima i delima koja su našoj kulturi dosad bila s one strane vidika. Ovo je, dakle, knjiga čije teme izlaze izvan okvira stereotipnog viđenja i poimanja nekih značajnih pojava svetske kulture..".
Vrsni znalac dela Ljermontova, Puškina, Jesenjina, Mandeljštama, Ahmatove, Platonova... u ovoj knjizi piše o počecima istočnoslovenske i ruske poezije, govori o srpsko-ukrajinskim književnim i kulturnim vezama, beloruskoj poeziji, čuvenom gruzijskom romanopiscu Otaru Čiladzeu, ukrajinskim pesnicima...
Anđelko Anušić (1953) je jedan od najznačajnijih pisaca i novinara koji žive u Republici Srpskoj - ovih dana objavio je knjigu dokumentarnih tekstova "Da mrtvi i živi budu na broju". To je knjiga odabranih novinarskih tekstova koje je Anušić objavljivao u raznim listovima i revijama od 1990. do 2000. godine i to je svojevrsni dnevnik događanja, drama srpskog naroda kako ju je video svedok prvog reda. Dragoceni su, između ostalog, njegovi razgovori sa uglednim srpskim intelektualcima kao što su Ivan V. Lalić, Desanka Maksimović, Pavle Ivić, Jovan Radulović, Vladeta Jerotić... (izdavač "Zvonik" Beograd, urednik Zoran Vučić).
R. Popović
