Azbučnik pravoslavne ikonografije i graditeljstva

19.09.05 Politika

Leksikografsko delo znacajno je za sve one koji proucavaju pravoslavno crkveno slikarstvo i graditeljstvo

Jedinstveni „Azbucnik” (recnik) pravoslavne ikonografije i graditeljstva, koji su zajednickim naporima upravo objavili Muzej Srpske pravoslavne crkve i izdavacka kuca „Dina”, najbolja je potvrda da u oskudnim i teškim vremenima pojedinci mogu da ostvare herojske poduhvate. U ovom slucaju je to mr. Zoran M. Jovanovic.

Prilježnošcu i erudicijom, Jovanovic je za „samo” nekoliko godina obavio posao na kome mogu da mu pozavide instituti ili barem ekipe autora i sacinio jedinstveno leksikografsko delo od nemerljivog znacaja ne samo za našu sredinu vec i za sve one koji se bave proucavanjem pravoslavno crkvenog slikarstva i graditeljstva od srednjeg veka do danas.

Neprekinuti razvoj

Jovanovic je predavac istorije umetnosti na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, magistrirao je na temu „Društvo umetnosti Zograf”, završava doktorsku disertaciju „Ideja prošlosti u srpskoj umetnosti 20. veka” kod prof. dr Lidije Merenik i do sada je objavio cetiri knjige (monografiju o Aleksandru Deroku, o „Zografu” , „Hilandarski pojmovnik” i „Zebrnjak u traganju za porukama jednog spomenika ili o kulturi secanja kod Srba”). Ideju da sacini „Azbucnik” dao mu je Leksikon katolicke ikonografije koji je pre tridesetak godina izradila višeclana ekipa u Zagrebu. Posle „Azbucnika” trebalo bi da sledi trotomni ili cetvorotomni „Leksikon pravoslavne ikonografije i graditeljstva”.

Ovo je njegov profesionalni „odgovor” u vidu knjige, kakvu do sada nema nijedna pravoslavna sredina, jer se nije ogranicio na srednji vek vec prati razvoj ikonografije i graditeljstva do danas, pokazujuci da je u religioznoj umetnosti pravoslavnog sveta postojao neprekinuti razvoj i da to nije jedna „okoštala” umetnost koja robuje okamenjenim obrascima. U knjizi impresivnog obima koja ima 500 strana i bogato je ilustrovana, jer to je neophodni element kada je rec o ikonografiji, obradeno je stotinak odrednica. Impresivna bibliografija na kraju pruža iscrpan uvid ko, gde i kada je pisao o nekim od pojmova o kojima je rec.

Zapostavljene slicnosti

Jovanovic u kratkoj uvodnoj napomeni objašnjava da mu je bila želja da se „pravoslavna umetnost sagleda u kontekstu dugovekovne istorije Srpske pravoslavne crkve i njenih tekovina kao jednog od vernih ogledala razvoja hrišcanske civilizacije”. Autor istice da je u „Azbucniku” skrenuo pažnju na cesto zapostavljene slicnosti „izmedu hrišcanskog Istoka i Zapada, njihovih zajednickih korena i mnogo istovetnih plodova”, kao i na cinjenicu da je Zapad tokom razlicitih stoleca prihvatao osobenosti umetnickog izražavanja svojstvenog svetu Vizantije i s vremenom ih prilagodavao svojim potrebama.

Studenti istorije umetnosti, likovne umetnosti, ikonopisci, teolozi, svi oni koje žele da se obaveste šta znace reci: Blagovesti, Bog Otac, Hristos Pantokrator, Ruka Božija i kako su one pretakane u umetnost od srednjeg veka do danas neka potraže „Azbucnik” kojem je mesto u biblioteci svakog ko pretenduje da bude ubrojan medu intelektualce.



Vera Kondev