Zmijski jezik

13.01.13 Blic

Japanska spisateljica Hitomi Kanehara (1983) napustila je školu kad joj je bilo petnaest. Otišla je od kuće i svome ocu, profesoru književnosti, slala priče elektronskom poštom. Na kraju priče dobila je najvažniju japansku nagradu za književnost i objavila još nekoliko zapaženih knjiga. „Zmijski jezik“ njen je debitantski roman. Devetnaestogodišnja Lui Nakazava opčinjena je pirsingom i tetoviranjem. Ukoliko ponovo folirate kako čitate romane na račun ove kratke kolumne, malog pogona za „prepričavanje svojim rečima“, podsetite društvo da tetoviranje nije bilo ovako popularno pre nekoliko decenija. Tek bi poneki podvijeni rukav košulje otkrio zeleni top ili sidro. JNA, godinu služenja vojnog roka, portret zavodnice ili neko žensko ime (često puta pogrešno). Danas stvari stoje drugačije. Upravo zbog toga, roman Hitomi Kanehare jeste britka i ubitačna slika života nadrealne brutalnosti savremene japanske omladine – kako je to već ranije primećeno. Tatu je savršena metafora, pogotovo rascepljeni jezik kojim je opčinjena glavna junakinja. „Znaš li šta je račvasti jezik?“ Je l to kad je podeljen na dva dela? „Da, kao jezik zmije ili guštera. Osim što ponekad... ne pripada ni zmiji, a ni gušteru.“ (5. str.) Možete da citirate i Gardijan: „Zmijski jezik“ opisuje otuđenje bolje od ma koje sociološke studije. Pored toga, postavlja pitanja koja bi mogla da imaju veze sa religijom. Da li imamo pravo da menjamo oblik koji nam je dat? Ni glavnoj junakinji nije sasvim jasno „šta to traži u tim besmislenim modifikacijama tela“. Nakon što joj najbolja prijateljica saopšti da je pomalo čudno da barbika poput nje ima probušen jezik (već je napravila rupe u ušima i jeziku), Lui glasno odbrusi: „Maki, ja nisam barbika!“ Čini se da tom rečenicom počinje istorija nove generacije. Krećući se između tatu-studija („Čak i barbike buše jezik, a?“, upitaće njegov vlasnik Šiba-san) i svakodnevnice pune nasilja, Hitomi Kanehara piše oštro, brzo i jasno. „Priča je samo ono što bih dozvolila da mi tupim nožem urežu u kožu“, kaže jedna od junakinja zbirke pripovedaka Srđana V. Tešina pod naslovom „Ispod crte". Ako je tako, podvijamo rukave košulje.
Mića Vujičić

18.01.12 Popboks

Hitomi Kanehara je imala svega 20 godina u trenutku kada je 2003. godine po prvi put objavljen Zmijski jezik. Žestoki debitantski roman je brzo skrenuo pažnju javnosti na mladu autorku i od nje napravio veliku literarnu zvezdu u Japanu

Đorđe Bajić

Hitomi Kanehara je imala svega 20 godina u trenutku kada je 2003. godine po prvi put objavljen Zmijski jezik. Žestoki debitantski roman je brzo skrenuo pažnju javnosti na mladu autorku i od nje napravio veliku literarnu zvezdu u Japanu. Roman (poznat i pod naslovom Zmije i naušnice) osvojio je nekoliko ključnih japanskih književnih nagrada i ostvario tiraž od preko milion primeraka. Usledili su prevodi (od kojih je najvažniji onaj na engleski, 2005; dok prevod na srpski potpisuje, eto jednog finog kurioziteta, Ognjenka Lakićević, članica beogradskog sastava Autopark) i filmska adaptacija (2008). Kahenera je danas jedno od najbitnijih imena na japanskom književnom nebu, a među njene poštovaoce ubraja se i čuveni pisac Rju Murakami (U miso supi, Audicija) sa kojim deli nacionalnost i neke stilske odlike.
Koristeći se svedenom formom kratkog romana, Kanehara ispreda priču o posesivnosti, nasilju i izdaji; Zmijski jezik brižljivo raspoređuje šokove, zavirujući u salone za tetoviranje i pirsing; otkrivajući čitavu jednu subkulturu koja je većini potpuno nepoznata. Modifikovanje tela je svakodnevnica junaka Zmijskog jezika, a jedna od najkomplikovanijih i najekstremnijih promena navedena je u srpskoj varijanti naslova. Neosporno, mladi Dejvid Kronenberg bi sasvim sigurno veoma uživao u ovom štivu...
Uz pomoć dugotrajnog i bolnog procesa, jedan od junaka, Ama, raseca jezik na dve polovine kako bi što više podsećao na zmijski. Devetnaestogodišnja Lui, iz čije vizure pratimo radnju, fascinirana je njegovim izgledom i dvoje mladih uskoro počinju da žive zajedno. Kada Lui upozna Šibu-sana, tatu majstora sa sklonošću ka seksualnom sadizmu, stvari postaju sve komplikovanije. Naime, ispostavlja se da posesivni Šiba-san želi Lui samo za sebe.
Bez obzira što na prvi pogled izgleda da se ne mogu pronaći dva međusobno više različita dela, Zmijski jezik ima dosta sličnosti sa čuvenim Kamijevim Strancem; zbog forme (kratki roman ispričan u prvom licu), ali i zbog načina na koji su postavljeni glavni junaci. Poput Mersoa, Lui je stranac u svetu u kome živi, nepopravljivo neprilagođena, izgubljena devojčica u istetoviranom telu žene. Slično Kamiju, Kanehara se ne bavi uzrocima, ona samo istražuje posledice, pritom nimalo ne štedeći svoje junake. Anoreksična i slona alkoholizmu, Lui je fascinantna glavna junakinja, devojka koja se odriče života i pre nego što je počela da ga živi.
Kada se razgrnu brojne ekscentričnosti i uvrnutosti, Zmijski jezik je pre svega priča o ljubavnom trouglu. Atmosfera ovog po obimu i broju junaka izrazito kamernog romana je izvanredno ubedljiva i sugestivna. Roman se čita u jednom dahu, a Kanehara postepeno pojačava svoj stisak sve do završnice koja će za mnoge predstavljati iznenađenje.
Pored Zmijskog jezika, Hitomi Kanehara je napisala još četiri uspešna romana (među kojima se izdvaja Autofikcija; autobiografski roman u kome književnica vivisecira svoj turbulentni odnos sa zgodnim ali bolesno ljubomornim suprugom Šinom). U zavisnosti od prijema Zmijskog jezika od strane srpske publike, beogradska Booka planira da nastavi sa objavljivanjem dela ove talentovane autorke.