Dž. M. Kuci spada u red vrhunskih romansijera, ne samo svoje domovine, Južnoafričke Republike, nego i svetske književnosti na engleskom jeziku. Rođen je u Kejptaunu, 1940, gde je završio studije matematike i književnosti. Doktorat iz lingvistike radio je u SAD. Danas je profesor opšte književnosti na Univerzitetu u Kejptaunu. Od 1974. objavio je osam romana i više knjiga eseja. Dvostruki je dobitnik je Bukerove nagrade (1983. i 1999) i Nagrade grada Jerusalima (1987), kao i brojnih drugih književnih priznanja u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD. Paideia je objavila tri njegova dela: Sramota, Dečaštvo, Životi životinja.Dobitnik Nobelove nagrade za 2003. godinu.
16.09.05 Danas
Nove knjige
Život i vremena Majkla K, Dž. M. Kuci
Kafka je u literaturu uveo Jozefa K, a Dž. M. Kuci junaka po imenu Majkl K. "Život i vremena Majkla K" denvni list Ajriš tajms proglasio je za najveći roman koji je ikada dobio Bukerovu nagradu. Ovo delo Nadin Gordimer je okarakteirisala kao vanredno dostignuće, delo koje govori glasom skrivenim u čitaocu. Kuci i u ovom romanu, bez ijedne suvišne reči, čitaoca uvodi u lavirint priče čiji junak posmatra svet sa beskonačne udaljenosti. Izložen nasilju i tiraniji, on pasivnošću dostiže neverovatan stupanj slobode, ne želeći, pri tom ništa - ni rat, ni revoluciju, ni bogatsvo, niti moć. Majkl K. je vrtlar i njegova apsolutna jednostavnost i blagost čine ga sasvršeno čistim, a njegov duh i dušu detinje neokaljanim i blistavim. Dž. M. Kuci i ovim romanom potvrđuje da je jedan od najvećih svetskih pisaca, a njegove knjige, iako uvek višeslojne, jednostavne su i blistave kao molitve.
S. D.
16.08.05 Glas javnosti
Mit o slobodi ljudskog izbora
Život i vremena Majkla K, Dž. M. Kuci
Život i vremena Majkla K
Njegovo odbijanje autoriteta je apsolutno i upravo ta apsolutnost i jednostavnost smeštaju ga u ravan ontološke čistote. Istovremeno, K se približava i ravni gole univerzalnosti: kao "ljudska duša iznad i ispod svake klasifikacije". Karlos Fuentes zapisao je povodom ove knjige: "Kucijevo saosećajno putovanje vodi kroz jedan opustošeni svet, preko mora gladnih usta, mora bola koje je nedokučivo i, za sva vremena, ostaje upisano u našu budućnost. Nosimo u sebi divlju zver. Ućutkati je možemo jedino gladovanjem.
Za razliku od svojih južnoafričkih kolega, Kuci je u doba aparthejda pisao postmodernističke alegorije, svodeći istoriju i politiku na elementarne ljudske odnose: roditelj-dete, muškarac-žena, čovek-životinja. Prividno apolitičan, ali etički duboko angažovan, ovaj beli Afrikanac je i najveći kosmopolita u svojoj matičnoj književnosti. Nadin Gordimer je u svom prikazu ove knjige, inače vrlo pozitivnom, zamerila autoru na izboru apsolutne (političke) pasivnosti. Južnoafrički romansijer koji piše pod imenom Dž. M.
Kuci već desetak godina smatra se jednim od najvećih svetskih pisaca. Krajem 1999, bio je prvi dvostruki dobitnik Bukerove nagrade. Zanimljiv je i Kucijev akademsko-književni put - magistrirao je na opusu Forda Medoksa Forda, a doktorirao je sa tezom o proznim delima Samjuela Beketa, rađenom na osnovu kompjuterske analize Beketovih tekstova na engleskom. Prema rečima Josifa Brodskog, "Kuci je jedini koji ima prava da piše prozu nakon Beketa". Za razliku od svojih južnoafričkih kolega, u doba aparthejda pisao je postmodernističke alegorije, svodeći istoriju i politiku na elementarne ljudske odnose: roditelj-dete, muškarac-žena, čovek-životinja.
Predavao je kao gostujući profesor na američkim univerzitetima - Harvardu, Berkliju, Stenfordu, i jako retko javno nastupa (nije primio ni Bukerovu ni Nobelovu nagradu).
T. Čanak
