01.01.00
Dnevni telegraf05.02.1998.Da nije suvisnog, cetrnaestog poglavlja, mogli bismo sa pravom da potvrdimo da je Miroslav Savicevic (Sjeversko, 1934) istorijskim romanom"VISORAVAN", ostvario izuzetno uspelo, koherentno, znacenjski viseslojno romaneskno delo u knjizevnom zanru kojem pripada. Ali, i u tom, po nama, nepotrebnom poglavlju sa vise memoarskih elemenata ima jedan pasus u kom autor eksplicitno navodi motivaciju za pisanje svog romana na temu Drugog svetskog rata na nasim prostorima, odnosno Revolucije i gradjanskog rata koji se, u toku tog svetskog sukoba, kod nas zbio. Autor tu kaze da je roman zapoceo 1989. godine, posle proslave 600. godisnjice Kosovske bitke, kada je ponovo osetio "kako Kosovo na zlo okrece nasu sudbinu", jer je i pre pola veka, posle proslave pet stotina pedesete godisnjice istog dogadjaja, doslo do propasti Stare Jugoslavije,kao sto ce ubrzo posle 600. jubileja doci do raspada Socijalisticke Jugoslavije, a kada je privodio kraju pisanje, 1995. godine, doziveo je da nad rodnim krajem, nad Visoravni, vidi kako se "americki bombarderi ustremljuju na Republiku Srpsku." Tako se u ovom delu, istorija javlja ne samo kroz dokumente, svedocenja i secanja, nego se neposredno i uporedo stvara sa knjizevnim delom, sto govori o aktuelnosti Savicevicevog osmog romana.Pored glavnog junaka, Tihona, koji je najcesce i narator romaneskne price, pisac je, koristeci razne istorijske izvore ili svedocenja razlicitih aktera istorijskih zbivanja, prepustao ulogu naratora i drugim licnostima. Time je postigao ono sto nije uspela istoriografska nauka za protekla pola veka: da se cuje i druga strana, posebno ? ona porazena. Nikada knjizevnost ne moze zameniti istorijsku nauku, ali ce ovaj roman, nadamo se, podstaci istoricare da bez ideoloskih opterecenja sa distance, konacno istraze i objektivno opisu sudbonosne i vise nego tragicne dogadjaje za srpski narod od njegovog ulaska u Prvu do raspada Druge Jugoslavije, odnosno u periodu od 1918. do 1991. godine, sa posebnim tezistem na Revoluciji i gradjanskom ratu od 1941. do 1945. jer taj je dogadjaj u osnovi ovog romaneskog dela. Bez jasnog i potpunog uvida u nasu proslost, ne mozemo lako videti ni pravi put u nasu buducnost. Ako jos ne znamo istinu o Drugoj bici na Sutjesci, 1945. godine, tesko cemo izbeci Trecu Sutjesku. Ako i dalje ne razlikujemo prave oslobodioce od laznih, ako ne prepoznamo stvarne izdajnike od nabedjenih, ako ne odvojimo heroje od zlocinaca, ako ne popisemo nevine zrtve i ne odamo im duznu pocast, necemo lako pronaci sebe, nego cemo se stalno vrteti u krugu zle sudbine.Ovo su samo neke od poruka najnovijeg romana Miroslava Savicevica koji je pun uzasa vidjenih ocima decaka, a ispricanih pedeset godina kasnije, na izmaku zivota
