Uticaj informacije na društvo

01.01.09

CM Komunikacija i mediji - 11/2009
Majkl V. Hil je karijeru započeo kao diplomirani hemičar sa Oksforda i u početku se bavio industrijskim istraživanjem, proizvodnim menadžmentom i odnosima s javnošću. Kasnije se u Britanskom muzeju uključio u rad tima za osnivanje nacionalne referensne biblioteke za prirodne nauke i tehnologiju. Njen sastavni deo bila je i biblioteka za patente čiji je direktor postao 1968. godine i na tom mestu se zadržao i posle njenog pripajanja novoosnovanoj Britanskoj biblioteci. Između ostalog Hil je bio i direktor Hemijske informacione službe (UKCIS), kao i predsednik Komiteta Britanske biblioteke koji je pomogao u širenju onlajn servisa u Velikoj Britaniji. Bio je počasni sekretar i predsednik Saveta Asliba i predsednik Kluba direktora državnih biblioteka. Suosnivač je Evropskog saveta informacionih udruženja i pomogao je pokretanje časopisa World Patent Information. Saradnik je nekoliko instituta i naučnih društava i učestvovao je u radu nekoliko naučnih asocijacija. Mnogo je objavljivao i držao je brojna predavanja o korišćenju biblioteka i informacija. Autor je nekoliko knjiga: Patent Documentation, Michael Hill on Science, Invention and Information Policies and Strategies. Bio je angažovan i kao savetnik nekoliko stranih vlada, vladinih agencija i međunarodnih organizacija. Trenutno je urednik Zaurove kolekcije Guides to Information Sources.
Cilj Majkl V. Hila u ovoj knjizi je bio, uz sve rasprave vezane za informaciono doba, da sa velikom pažnjom razmotri šta je zaista informacija, šta je njena sloboda i šta je ograničava, koji su njen prostor i granice i kuda ljude vodi njen uzbudljiv razvoj. I druge je intrigirala ova čudesna materija. New Scientist, u broju iz januara 1998. godine sadrži izveštaj o istraživanju u kome je velikom uzorku naučnika, inženjera i drugih istraživača postavljeno pitanje o kojem velikom problemu trenutno razmišljaju. Među odgovorima je bio: “Šta je informacija i odakle ona potiče?”
Svoje bogato iskustvo u dugogodišnjem radu sa informacijama Hil je predstavio u 15 poglavlja u kojima se nalazi obilje primera iz svakodnevnog života i sistematizovanih činjenica predstavljenih na orginalan i moderan način. Sam tekst je neopterećen kritičkim aparatom, lak je za čitanje, čitaocu drži pažnju i pruža nesvakidašnje zadovoljstvo. Hil je na maestralan način uspeo da teoriju informacije pretoči u uzbudljivo putovanje kroz savremeno društvo i njegov knjiga će čitaocima svakako pomoći da razumeju sopstveno mesto i ulogu u takvom društvu. Kvalitetan prevod svakako će biti od koristi da se ova komplikovana i nikada potpuno ispričana priča približi široj publici.
U prva tri poglavlja, autor se bavi informacijom kao pojmom i pojavom. U Uvodu, a zatim i poglavljima pod naslovima Priroda informacije i znanja i Svojstvo, osobina i pouzdanost informacije, informacija je razmatrana sa svih njenih aspekata. Ukazano je na gotovo paradoksalnu situaciju da je informacija kao nešto što predstavlja osnovnu supstancu savremenog sveta ujedno jedan od najteže definisanih pojmova današnjice što posledično i dovodi do daljeg nerazumevanja njene prirode, procene, upotrebe i slično. U četvrtom i petom poglavlju Razumevanje i Komuniciranje Hil otvara pitanje razvojnog puta samih informacija u odnosu na sve one koji su sa njom u dodiru. Hil ističe kako su primaoci informacija podjednako važni kao i njihovi stvaraoci i da je sposobnost komunikacije od vitalnog značaja za razumevanje informacija. Šesto poglavlje Neki aspekti informacije, znanja i upravljanja dokumentima posvećeno je savremenoj pojavi hiperprodukcije informacija i sve težem snalaženju u traženju potrebnih informacija. Hil je predstavio i posledice ove pojave ali i koncepte za prevazilaženje problema: upravljanje informacijama, upravljanje znanjem i upravljanje dokumentima. Takođe se osvrnuo i na pojedina pitanja o pohranjivanju informacija, pristupu i na značaj biblioteke kao tradicionalnog izvora informacija. Etički aspekti korišćenja informacija predmet su sedmog, osmog i devetog poglavlja: Etika informacija: prava i očekivanja, Informaciona etika: intelektuana svojina, privatnost i zaštita podataka. Nezaobilazne teme kao što su vlasništvo nad informacijama, monopol nad informacijama, zaštita autorskih prava, kopirajt, cenzura, pravo na dostupnost, zloupotreba informacija, zaštita podataka (prvenstveno ličnih) posmatrane su iz raznih uglova u pokušaju da se koliko je to moguće pruže zadovoljavajuća rešenja za sve zainteresovane strane. Deseto poglavlje kao što mu i sam naslov kaže iznosi Neka društvena i kulturna pitanja. Akcenat je stavljen na globalne promene i fluktuaciju stanovništva koje neminovno dovode do uspostavljanja novih uzusa ponašanja društvenih vrednosti i izmena u komunikaciji. Jedanaesto poglavlje Ekonomski faktori govori o sve većem uticaju i značaju tog faktora na informaciju i njenu upotrebu i značaj. Sve veća zabrinutost za životnu sredinu, njenu budućnost i pravilno razumevanje informacija iz te oblasti našla je mesto u dvanaestom poglavlju Informacije i životna sredina. Obrazovanje kao proces neodvojiv od informacije doživljava dinamičnu transformaciju. Trenutno stanje, osobine i prespektive tog procesa tretira trinaesto poglavlje Obrazovanje danas i za deset godina. Sve veći značaj i učešće vlasti u oblasti informacija predmet je četrnaestog poglavlja Informacije u politici i vlasti. Praktično, umesto zaključka petnaesto poglavlje Informaciono društvo? Ako je tako, kuda to vodi? daje sistematizovane karakteristike informacionog društva i međusobnu zavisnost i uticaje informacija i tehnoloških inovacija. Hil u njemu upućuje apel ka aktivnom pristupu informacijama, preispitivanju i njihove sadržine i njihovih nosilaca, jer time, prema njegovim rečima, informacija kao produktivni izvor može da ima još veći uticaj.
Ako bi se želelo da se uplaše oni koji već smatraju da je svet informacija predaleko otišao, onda može da se kaže da je Majkl V. Hil napisao enciklopediju informacija. Ali, ako se želi da se pomogne u odgonetanju najveće zagonetke današnjice, onda se može reći da je Majkl V. Hil napisao priču o informaciji. On je, zapravo, želeo ovo drugo. Koristeći enciklopedijsko znanje i dugogodišnji rad na polju informacija, Majkl V. Hil ukazuje na ulogu informacija u svim sferama društva. Ističući njihovu vrednost, on istovremeno upozorava i na činjenicu da uticaj informacija može da bude i izrazito negativan. To čini na dva načina. Prvo, polazeći od razmatranja njihove prirode, tj. od načina na koji su one shvaćene, stvorene, vođene i korišćene do nihovog odnosa sa istinom, znanjem i verovanjem. Drugo, raspravljajući o činiocima koji su uključeni u proces komunikacije između dva ljudska bića, kao i o načinima preko kojih ljudi komuniciraju, zatim kako razumeju ono što jedni drugim pokušavaju da kažu, uključujući i skrivene poruke, i činjnicu da, na primer, uspeva čak i da se ispravi loše izražena informacija. Nemali prostor je posvećen rukovanju informacijama, kao bitnom činiocu koji utiče na krajnji efekat. Uočljivo je upozorenje da sama informacija nameće ljudima veliku odgovornost pri određivanju granice, gde upotreba informacije prelazi u njenu zloupotrebu. Majkl V. Hil je u ovoj knjizi ispitao celokupnu postavku o informacionim i komunikacionim tehnologijama, društvenim promenama i drugim razvojima, sa aspekta uticaja koji ima informacija (to jest sadržaj onoga što se razmenjuje) i posledice koje ima njeno stvaranje i korišćenje.
Određen prostor posvećen je i temama o društvenoj ulozi, načinu delovanja i organizaciji medija. Radi se o različitim aspektima sagledavanja medija i medijske informacije: političkom, pravnom, ekonomskom, obrazovnom, kulturnom, etičkom, estetičkom, tržišnom i žurnalističkom. Valja navesti da Majkl V. Hil razmatra i pitanja medijske pismenosti i doživotnog učenja: “Potreba stvaranja i korišćenja većeg broja informacija i povećanje složenosti njene prirode povećaće pritisak da se ljudi obrazuju po sve višim standardima i da održe želju za učenjem tokom čitavog života. Savremena tendencija ka aljkavom govoru i pisanju – a u takvim i televizijskim emisijama – zbog primarne potrebe za zabavom, mora se promeniti u vispreniji i formalniji stil prezentovanja.” (str. 335) Hil smatra da će se trenutna tendencija banalizovanja mnogih tema o kojima treba ozbiljno govoriti odjednom zaustaviti: “Ono što će uzrokovati takvu promenu biće najverovatnije uticaj nekih važnih pitanja informacija, možda vesti ili nove mode koju će promovisati neke popularne javne ličnosti, ali sam siguran da će biti opšte shvaćeno da se pitanja moraju suštinski razmatrati. Ono što mi daje nadu, u vreme kada preovlađuje površnost i ‘pompezne’ izjave, je to što naše takozvano brižno društvo više ne formira trenutne stavove koji unapred osuđuju način na koji se ljudi ponašaju, već pažljivo ispituje individualne okolnosti i motive pre nego što donese zaključak.” (str. 335) Hil dalje navodi da za neke ljude važi da što im je više informacija dostupno to više pažnje poklanjaju detaljima: “Na određenom nivou je to od suštinske važnosti, ali izgeda da je često i prepreka da se važna pitanja jasno razmotre sa distance. To se dešava kada postoji prezasićenje informacijama. Kao što je A. E. Hausman napisao ‘Mnoga dobra dela su upropašćena nepotrebnom željom za potpunošću’. Važan deo obrazovanja nam ukazuje na to kako da smislimo kada treba obratiti pažnju na detalje, a kada oni treba da se ostave po strani dok ne dođemo do konačnog cilja.” (str. 335) i ne smemo dozvoliti da opasnost koja preti od kriminala i terorizma utiče više na naš život nego da nas učini pažljivim. Neophodna su istraživanja da bi se pronašli načini da se osigura da svaka vrsta informacija može da ima adekvatan uticaj na one kojima je upućena.” (str. 339) Autor dalje navodi da se u oblastima života u kojima informacija i znanje imaju suštinsku ulogu događaju neke stvari koje nam nisu od koristi i potrebno je baviti se njima. “Istovremeno se stvara ravnoteža između različitih oblika prezentovanja informacija i onih koji ih prenose. Treba da pazimo. Ali najvažnije od svega je da temeljno istraživanje postojećih informacija, kao njih samih i u kombinaciji sa drugim informacijama koje postoje, ili novim informacijama, stvara nove teorije, otkrića, pronalaske i korisne inovacije.” (str. 339)
Svrha ovog dela je da drugima pomogne i obezbedi osnovu za dalji rad. Knjiga će se takođe pokazati korisnom za početne radove u oblasti informacija ili ekonomije znanja bibliotekarstva i komunikologije. Namenjena je bibliotekarima, informatičarima, komunikolozima, studentima, izdavačima, knjižarima i svim poslenicima knjige i medija. Karakteriše je informativnost, aktuelnost, ugled i kompetentnost autora i prevodioca, skladan spoj teorijskog i praktičnog pristupa, uravnoteženost istorijskog i savremenog, kao i edukativna i podsticajna komponenta.
Majkl Hil, napisavši knjigu o informaciji, u stvari je napisao knjigu o svemu onome što se ljudima događa, što se od njih zahteva, čemu streme i šta ih čeka. Svestan koliko su informacije moćne, važne i neizbežne autor daje čitaocima priliku da ih razumeju i sebi olakšaju put do onih koje su za njih “one prave”.

Biljana Vitković