Mihajlo Pantić (autor)
S smrti ima nečeg jednostavnog. Ljubav je komplikovanija", kaže Mihajlo Pantić na kraju treće knjige priča. I možda to i jesu osnovne teme ovih pripovesti, ljubav i smrt , kao i svi oni momenti i slojevi postojanja u kojima se one mešaju i pretapajući se jedna u drugu, postaju - tema umetnosti ili sadržina ljudske svakodnevice ili čovekovog sna. Ima nekog čuda i neobičnosti u ovim pričama pisanim nepretenciozno, jetko, jednostavno, glasom koji je u nekom mezzo tonu, (intonacija gitare) i koji tek na momente, pri kraju priče, jekne i tada jezik, koji može da govori i glasom živih i mrtvih i glasom dajmona i Bogova, postaje ljudski glas. Sabrane priče M
ihajla Pantića upravo su priče tečno ispripovedane ljudskim glasom, glasom običnog čoveka, onoga ko krije sve ponore unutar sebe, da u njih ne bi bio gurnut. U poplavi kvazipisaca čije delo traje koliko i jedan sunčev krug, anonimnih kvazikritičara, kvazitumača književnosti, poplavi koja zapljuskuje obale čitavog sveta, pa i našeg, evo one najređe vrste priča koje su živa i goruća književnost u punom smislu svake napisane reči.
Sanja Domazet
Ostali naslovi iz oblasti: Pripovetke
Izdavač: Stubovi kulture; 2006; Tvrd povez; latinica; 21 cm; 435 str.; 86-7979-193-8;
