Sutradan posle detinjstva

11.07.15

Knjiga o velikom pesniku Miroslavu Antiću iz pera njegovog sestrića, pisca Nemanje Rotara. Na poslednjoj nedovršenoj slici napisao je: “Hteo ja još, pa stao”

POSTOJE ljudi koji nemaju jednu biografiju jer nisu živeli samo jedan život. Postoje umetnici čija dela iznova tumačena stvaraju novi mit o onome ko ih je sačinio. Postoje neuhvatljivi duhovi koje nijedna mreža podataka ne može zauvek zaustaviti i onesposobiti da se ne rasprsnu u nešto novo, posve drugačije. Postoje pesnici poput Miroslava Mike Antića...
Ovako u svojoj knjizi sećanja “Sutradan posle detinjstva” (izdavač “Arhipelag”) pisac Nemanja Rotar govori o voljenom srpskom pesniku. Nije to samo “kolegijalna” oda tvorcu “Plavog čuperka”, već jedna duboko lična priča - sećanje dečaka Nemanje i njegovi porodični susreti sa ujakom Mikom.
Antić je, svedoči Rotar u knjizi koja je nedavno doživela i drugo izdanje, imao odbojan stav prema klasičnim beleškama o autoru koje su umetane na kraju dela ili na klapnama knjiga.
- Večito je iznova izmišljao podatke o majci i ocu, detinjstvu i zahtevao od čitalaca da sami tvore njegovu biografiju ne bi li na taj način bio življi i stvarniji.
Malo mesto Mokrin, nadomak Kikinde, u kome se “svakih stotinak godina rodi jedan čovek svetskog imena”, zavičajno je mesto Mike Antića.
- Zavičaj je ono u šta se upregnem. To je i Mokrin. A ja sam bio nasamaren, osamaren, imam am i dizgine. Čovek, u stvari, vuče svoj svet. Biti konj, i biti vuk, to nije isto. A ja sam izvan čopora. Nisam nikome pripadao. A čini mi se da i sada nikome ne pripadam - beleži Rotar u svojoj knjizi i svedoči da njegov ujak “nikada nije mogao da se uklopi u građanski milje, već je uvek išao protiv struje”.
-
Po rečima njegovog sestrića, Antić često ni sam nije znao koji ga dusi gone na pobunu, niti protiv čega zaista vojuje.
- Bio mu je važan otpor, promena, iznenađenje, surovost gde se očekivala blagost, izvinjenje gde se tražio sukob. Pesnik sam kaže: “Zato i stojim nasred šora kojim prolaze svi, redom. Nikoga se ne plašim. Svi se mimoilaze sa mnom”.
Knjiga Nemanje Rotara najlepša je i najvrednija u delovima koji nam otkrivaju porodičnu intimu slavnog pesnika. Autor se prisetio kako je izgledalo kada njegov ujak dođe da prespava u njihovoj kući u Pančevu.
- To “spavao” treba zbilja uslovno shvatiti, jer je Antić više dremao tokom života. Doslovno je đipao iz kreveta ako bi ga neka misao ili stih saleteli na međi jave i sna.
Antić se, saznajemo, dobrovoljno prija vio u vojsku kako bi stekao pravo da bira mesto gde će provesti vojničke dane. Izabrao je mornaricu i tada prvi put video more. Jedno vreme bio je radio-vezista na Korčuli i član posade malog ratnog broda presretača koji je zaustavljao italijanske ribarske brodiće i plenio im robu.
- Mika nije mogao da prihvati to presretanje sirotinje koja je lovila ribu da preživi. Oficir mu je održao govor upozorenja, a on se na to smejao i odmah je izbačen s broda.
Rotar se priseća da se Mika na ostrvu upoznao sa Marijom Roglić i fatalno zaljubio.
- Bio je spreman odmah da se oženi i jedva su ga u tome srpečili baka Melanija i deda Nenko - svedoči njegov sestrić i dodaje da je pesma “Solaris” posvećena ovoj Mikinoj ljubavi.
Prvi brak, sa Ljubicom Došlja, sklopio je kada je imao 21 godinu, a mlada 16. Njihovo venčanje obeležila je svađa sa Mikinim roditeljima, ali i kasnije finansijske neprilike. Brak je potrajao skoro devet godina
- Na dan razvoda poslao je tetka Leli i baki Rahili razglednicu u Mokrin u kojoj je napisao: “Buba i ja smo se danas sudski razveli. Nemojte ništa ružno govoriti o njoj. Ja sam bio kriv”.
U svojoj knjizi, Rotar piše da je nakon razvoda pesnik počeo svakodnevno da pije, a iz ralja alkohola nije uspeo da se otrgne do kraja života. Da bi namirio bivšu suprugu, podigao je jednogodišnju novinarsku platu u “Dnevniku” unapred, a potom živeo od honorara.
- Moja majka mi je rekla da ona i baka Melanija nisu uopšte znale kako se on zlopati. U decembru 1974. godine majci je poslao razglednicu: “Draga moja, ne brini se, ja još uvek blesavo živim” - priseća se Rotar.
Čovek koji je dva puta varao i samu smrt (preživeo dve kliničke smrti), preminuo je 24. juna 1986, jednog tihog predvečerja, u svom domu u Ulici Mihala Babinke u Novom Sadu.
- Mika je umro s rukama zamočenim u zlatni prah. Hteo je te večeri da naslika još jedan suncokret, mešajući oker sa zlatnim prahom - piše Rotar.
Na toj poslednjoj nedovršenoj slici napisao je:
“Hteo ja još, pa stao.”


PORODIČNA FOTOGRAFIJAPOSTOJI, piše Nemanja Rotar, u porodičnom albumu fotografija na kojoj se zagrljeni osmehuju njegova majka, tada četvorogodišnja devojčica, 16-godišnja Mira i dva leta stariji Mika.
- Na margini albuma nalazi se komentar moje majke: “U našem detinjstvu sve je bilo plavo: deda Stevine i baka Meline plave oči. Mika je obožavao mamu. Ja mislim da su njene plave oči učinile da on sve vidi i oseća plavo”.

Ana POPADIĆ

12.01.15

Miroslav Antić je postao jedna velika poema. Imao sam neodoljivu potrebu da se i sam vratim u doba detinjeg spokoja.

U podnaslovu knjige Nemanje Rotara Sutradan posle detinjstva stoji: „Knjiga o Miki Antiću, nežnosti, pticama i odrastanju“. Istovremeno i roman i romansirana biografijama velikog umetnika i boema, Rotareva knjiga, koju je Arhipelag premijerno predstavio na Sajmu knjiga, izazvala je za kratko vreme veliku pažnju javnosti.

Šta Vam je bio najveći izazov u pisanju romana o Miki Antiću? Njegova uzbudljiva biografija ili to što je on deo Vaše porodice?
- Pisati danas ozbiljnu literaturu već je čin sam po sebi izazovan. Najpre zbog činjenice da je književnost uglavnom izvan vidokruga potrošačkog društva, koje se zadovoljava jeftinom zabavljačkom lektirom ili nekakvom kvazipublicistikom, a potom i zbog činjenice da je i u medijima vrlo malo ili gotovo nimalo mesta ostavljeno za ozbiljno vrednovanje onog što se pojavljuje na domaćoj proznoj i pesničkoj sceni. U takvim uslovima krenuti u pisanje knjige o Antiću, koji sam nije trpeo suvoparne biografije, čak ni beleške o autoru na kraju dela, jeste bio posao velikog rizika. Stalno sam se pitao da li bi mu svideo ovakav način prikazivanja njegovog života, postupaka, stvaralaštva i pesničkih zanosa. Nisam želeo ni jednog trenutka da to bude Antić iz nekoliko istih, banalnih, neduhovitih anegdota, toliko sramno dosadnih i ponavljanih do bezumlja. Pošto nisam pisac koji stvara po porudžbini dana, imam neodoljivu potrebu da svako novo delo koje napišem bude i u formalnom i u sadržinskom smislu drugačije od predhodnih.

Na zanimljiv način upoređujete Antićevo vreme i vreme u kome žive današnji Antićevi čitaoci.
- Definitivno živimo u haotičnom vremenu, ispunjenom apokaliptičnim proročanstvima, senzacionalističkim vestima, u vremenu pornografije i prostitucije, pre svega duhovne, u epohi koja je dramatično snizila razinu života u podlo blato banalnosti i koja reaguje samo na kratkotrajne i snažne nadražaje. Sve društvene sfere su skandalizovane. Novac je postao jedina vrednost, sve ostalo, od porodice do hrama, uzdrmano je do temelja. Naš svet pluta bez cilja, živimo pod vlašću nasilja, primitivizma i nelegalno stečene dobiti. Agresija je narasla do krajnjih granica. Svakodnevno smo traumatizovani užasavajućim vestima o zločinima, pojedinaca ili organizovanih bandi. Ovo vreme nije naklonjeno poeziji, ljubavi i nežnosti. Mnogi, pre svega stariji Antićevi čitaoci, nisu uspeli da se adaptiraju na nove, okrutne uslove života. Lutaju, poput, starih zakasnelih romantika od nemila do nedraga svakodnevlja. Nemaju sa kim da se identifikuju, pošto su slavni ljudi današnjice neretko čak i osvedočeni nitkovi. To više nisu boemi, pesnici, glumci, slikari, to više nije svet prožet znanjem, stilom, spokojem i suptilnošću. Mislim da bi se i sam Antić teško snašao u tom okruženju.

U svoje vreme Mika Antić je nastupao na velikim koncertima u Domu sindikata. Njegova popularnost ni danas nije nestala. Kako to objašnjavate? Šta nam Mika Antić danas govori?
- „Pesnik je tvorevina pesme, kao što je i ona njegova tvorevina“, kaže Oktavio Paz. To je slučaj i sa Antićem. On je postao jedna velika poema. Ona nam se otkriva preko najmodernijih sredstava komunikacije. Fejsbuk grupa Antićevih poštovalaca broji neverovatnih 360.000 članova. Nadmašio je sve estradne zvezde današnjice. Mislim da je ta bliskost s pesnikom objašnjiva njegovim stihovima, koji su jasni, koncizni, šarmantni i prijemčivi za uho. Postoji i izvesna doza patetike koja prožima delo ovog poete, a koja ima posebno značenje i ne deluje kao stilski promašaj jedino kod njega. Ta vrsta detinje naivnosti koja proviruje iz Antićevog pesničkog govora jeste ono što najviše pleni savremenog čitaoca. Taj nežni šapat neoromantizma deluje omamljujuće, on nas vraća u prošlost, u svetove detinjstva. Imamo utisak da se nanovo krećemo ispod one magične duge života koja deli dva tako suprotna sveta, dečijeg i sveta odraslih. Zato sam i napisao ovu knjigu, jer sam imao neodoljivu potrebu da se i sam vratim u doba detinjeg spokoja ne bih li izbegao ono sivo, naborano i dosadno sutra, sutra posle detinjstva.

Tamara Lakić

23.12.14 Politika

Knjiga „Sutradan posle detinjstva” iz pera sestrića čuvenog pisca – biće predstavljena u sredu u beogradskom Domu omladine

„Mika je prezirao biografije. Nije želeo da ga ljudi pamte po nekoliko besmislenih anegdota koje se ponavljaju unedogled. Često je čak, menjao beleške o autoru koje su se nalazile na kraju knjiga i večito je nešto izmišljao i dodavao u svoju biografiju, što je jako nerviralo moju baku, a njegovu majku. Stalno je govorio: ’Šta će mi biografija koju sam već doživeo.’ U tom smislu meni je bilo strašno teško, ali i važno da ovo ne bude još jedna suvoparna knjiga o Miroslavu Antiću. Bilo bi to za njega, ubeđen sam, razočarenje”, kaže književnik, Nemanja Rotar, autor romansirane biografije Miroslava Antića „Sutradan posle detinjstva” i sestrić poznatog pesnika.
Rotar je iskoristio ono što drugi nisu mogli da imaju – obilje porodičnih dokumenata, pisama, razglednica, roždanik, dnevnike i spomenarske zapise i ličnu fascinaciju Antićem kao pesnikom. To je, kaže, upravo ta „kopča” i mesto njihovog susreta, jer vraćajući se u svoje detinjstvo, praveći otklon od traumatične stvarnosti, vratio se u vreme spokoja i tu na vratima svoje adolescencije i prve zrelosti, ponovo su se sreli – u knjizi. No, svakodnevni porodični susreti sa bratom svoje majke, Rotaru su manje važni od njegovog odnosa sa Antićem – književnikom, autorom i pesnikom kojeg je voleo. Kakvog će Antića pronaći čitalac o ovoj knjizi?
„To je rani Antić, manje poznat čitaocu, iz vremena njegove rane mladosti, odrastanja u Mokrinu, Kikindi i Pančevu i kasnije, iz novinarskih dana u Novom Sadu. Knjiga je polifona, može se otključavati na mnogo načina – ko želi čitaće je kao biografiju, drugi će pronaći zbirku dokumentarnih zapisa ili posebnu vrstu publicistike i to je čar ove knjige, jer nudi potpunu slobodu u interakciji sa čitaocem”, kaže Rotar.
Knjiga „Sutradan posle detinjstva” izdavača „Arhipelag”, delo je, kaže kritika, natopljeno lirskim nanosima i nosi kolorit Banata, smešu podneblja u kojem je živeo, voleo, pisao i lumpovao veliki pesnik. Vraća vreme u kojem su umetnici, novinari muzičari, rečju, boemi, bili ljudi o kojima se slušalo i čiji životi su se pratili, a u svemu tome bilo je mnogo stila i prefinjenosti, čak i kada je to bila jedna vrsta raspusnosti i bekrijanja. Tog vremena više nema, kaže autor i dodaje da je ipak, njegov Mika, pre svega otac porodice, ali se uvek pojavljuje u mnogo lica.
„Mika je bio pisac, pesnik, novinar, režiser i glumac. Svašta je radio. Pravio je lutke za predstave, radio na pristaništu... Bio je, i takvog ga možete naći u knjizi, mnogostruka persona izvan serije u svakom smislu – dinamičan, impulsivan, veseljak i brbljiv. Voleo je u svakom društvu da ’drži banku’ i dominira, a takav je bio i u porodici. Uvek kada bi Mika dolazio, bila je to svečanost i poseban trenutak za moju baku i onda kada njen sin sedne u čelo stola, njemu je sve podređeno, od jela koja se kuvaju do pažnje kojom se svaka njegova reč sluša”, priča Rotar.
On ne beži i od priča o Mikinom problemu sa alkoholom i želji da ga se reši, o njemu kao ocu koji je pravio greške, o njegova tri braka i tome da nije mogao da se skrasi, te da porodici nije bilo lako pored njega. Ali, kaže, to nije uticalo na Mikino stvaralaštvo.
„U tom i takvom životu on je zaista živeo genijalnim životom – utrošio je sav svoj genij u život, a talenat u pisanje”, daje definiciju ličnosti Miroslava Antića, njegov, biograf i sestrić, Pančevac, Nemanja Rotar.
----------------------------------
Dva sećanja
„Imam dva, potpuno intimna sećanja na ujaka Miku, jedno je lepo, drugo manje prijatno. Nikada neću zaboravite ćuške koje sam zaradio od njega zbog dečijeg nestašluka sa strujom, kada sam ga upoznao i kao strogog, kakav inače nije bio. Drugo, ono lepo je kada me je posetio dok sam bio bolestan i uzeo neke moje radove i objavio ih u ’Nevenu’, koji je uređivao. Bio sam tada treći razred osnovne škole i sav ponosan što su mi radovi publikovani. Čitao sam taj ’Neven’ na času srpskog, posebno zadovoljan zbog učiteljice koja mi je uvek, zbog gramatike, davala četvorku. Ovoga puta to nije smela da radi jer mi je Miroslav Antić objavio radove. Tako je Mika, zapravo, bio i moj prvi urednik”, priča Nemanja Rotar.
----------------------------------
Film „Druga obala”
Predstavljanje knjige Nemanje Rotara „Sutradan posle detinjstva” („Arhipelag”, 2014) i projekcija filma Miroslava Antića „Druga obala” zakazani su za sutra u19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Iste večeri biće prikazani i TV snimci Antićevih čitanja poezije. Govore: Sanja Domazet, Gojko Božović i Nemanja Rotar.
Olga Janković

22.12.14 B92

Promocija romansirane biografije Miroslava Mike Antića “Sutradan posle detinjstva”, čiji je autor književnik Nemanja Rotar, biće održana u sredu, 24. decembra u 19 časova u Domu omladine Beograda.
Knjiga "Sutradan posle detinjstva"(Arhipelag, 2014) bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

O ovoj, nadasve zanimljivoj i suptilnoj romansiranoj biografiji, na promociji u Domu omladine govoriće Gojko Božović, urednik i direktor izdavačke kuće "Arhipelag", Sanja Domazet, književnica i Nemanja Rotar, autor. Gosti večeri biće tamburaški orkestar "Neven" iz Pančeva.

U toku večeri biće prikazani i kratki filmovi oMiroslavu Antiću kao i njegov kratkometražni film "Druga obala".

"Skoro nismo imali u srpskoj prozi ovako suptilnu i lepu biografiju jednog pesnika, koju piše neko ko mu je blizak i po srodstvu i po vokaciji i po senzibilitetu... Rotar se prosto ogrnuo banatom, zaronio u uspomene i napisao da "nigde na svetu nema ovakvih nebesa kad se na putu ka večnosti slučajno zakače za toranj pa padnu. (...) Evo knjige gde su pomešana putovanja, ljubavi, stranstvovanja, dopisne karte koje je Antić tako voleo da piše, vozovi, rastanci i fotografije, crno-bele, naravno, sa kojih nam se pesnik smeši i onda kada mu je lice ozbiljno. Jer Miroslav Antić je doslovno umro sa pozlatom na rukama. Želeo je da naslika još jedan suncokret. Ta pozlata ostaje na rukama čitalaca ove knjige", zabeležila je književnica Sanja Domazet.

Knjiga "Sutradan posle detinjstva" bila je među nekoliko najtraženijih naslova na ovogodišnjem 59. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Nemanja Rotar direktor je Kulturnog centra Pančeva i sestrić Miroslava Antića. Autor je nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romana, među kojima su najznačajniji: "Poslednja noć na Levantu" (roman o najvećoj opsadi Carigrada), "Netrpeljivost" (nagrada "Borislav Pekić" 2006. godine) i "Dnevnik ljudoždera", otkriva se publici kao vešt biograf i hroničar jednog posve drugačijeg vremena od današnjeg. Autor se pre ovoga pozabavio slavnim pesnikom kao priređivač njegove antologije pod nazivom "Pesme za Velike".
Miroslav Mika Antić prvi put se u književnosti oglasio sa svega šesnaest godina, objavivši pesmu "Majka" u časopisu "Mladost“ 1948. godine. Uskoro objavljuje prvu zbirku pesama"Ispričano za proleća“, čiji je recenzent Oskar Davičo.

Njegova kultna knjiga za mlade "Plavi čuperak“ (prvo izdanje 1965. godine) je u našoj književnosti neprevaziđena po broju izdanja u kratkom vremenskom periodu (30 godina). Čak 50 samo za pesnikova života, od ukupno 66. Ova zbirka poezije prevedena je u Rusiji u tiražu od 1 200 000 primeraka. Antić je održao preko 8000 književnih susreta sa decom od Istre do Makedonije.

Kao dugogodišnji novinar "Dnevnika" obraćao se čitaocima "Obično petkom“. Uređivao je časopise "Pionir“, "Ritam“ i "Neven“, kao i ediciju "Prva knjiga" Matice srpske.

Režirao je veliki broj kratkometražnih i dva celovečernja filma ("Sveti pesak“ 1968. i"Doručak sa đavolom“ 1971) koji su se zbog svoje izrazite kritičnosti prema ideologiji vladajuće partije našli u "bunkeru".

Čovek koji je dva puta varao i samu smrt (Mika je preživeo dve kliničke smrti), preminuo je 24. juna 1986. godine, jednog tihog predvečerja, u svom domu u ulici Mihala Babinke u Novom Sadu.

Antić je pesnik neobjašnjivog i nerazgovetnog. On sledi Jejtsa koji kaže: "Ono što se može objasniti nije poezija". Zato traži od života samo nestvarno, nedoživljeno i još neokrnjeno kako bi ga ulepšao, preoblikovao i podelio sa svima koji su radi da se vinu samo pedalj iznad tla svakodnevice.

Njegov pesnički šapat, prožet nesagledivom energijom metafizičkog zanosa, misao napregnuta između nevidljive, onostrane sfere tajnih zagonetki postojanja i ovostranog dionizijski razbuktalog vojvođanskog bekrijanja, šarmantni poetski jezik i uverljivost spevanog, krase pesnikov stil, neodoljiv po svojoj prodornosti, zavodljiv po svojoj jednostavnosti.

Filozofski nastrojen, ravničarski razbarušen i raspevan, oslobođen reskog cinizma i mračne melanholije, ali ne bez taloga gorčine i jezgra napetosti u sebi naspram stvarnosti, društvenog okruženja, naspram ljudske osrednjosti i banalnosti.

31.10.14 Beta

Romansirana biografija pesnika Miroslava Mike Antića “Sutradan posle detinjstva” autora Nemanje Rotara, predstavljena je na Sajmu knjiga u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Arhipelag.
Autor Nemanja Rotar, sestrić Miroslava Antića, rekao je agenciji Beta da je iz porodičnog i ličnog ugla napisao roman o slavnom pesniku i svom detinjstvu, a u knjizi su korišćeni podaci i fotografije koji su prvi put objavljeni javnosti.

- Imao sam potrebu da se vratim u doba detinjstva, da bih napravio otklon od vremena u kome živimo, punog sumornih dešavanja i bez svega onoga što je krasilo Miku Antića: humanosti, nežnosti, razumevanja - rekao je Rotar.

On je dodao da se u pisanju o svom detinjstvu vratio Miroslavu Antiću, koji je u svojoj poeziji otkrivao tajne života, a njegove knjige sadrže finu dozu patetike, kao svojevrsni začin koga više nema.

- Za razliku o mojim prethodnim knjigama u kojima sam se bavio uglavnom istorijskim temama i ratovima, ovo poniranje u porodične albume fotografija, dnevničke zapise, roždanike, pisma, ispunjavalo me je lepim osećanjima - rekao je Rotar.

Prema njegovim rečima knjiga je neobična, jer bi takvo delo želeo i Mika Antić, a ima i dozu melanholije, sete i nostalgije za prohujalim vremenom kada se živelo rasterećeno u odnosu na današnje vreme.

Prema njegovim rečima Miroslav Antić bio je jedan od malobrojnih pesnika koji je umeo svoju poeziju da kazuje i na koncertima Tome Zdravkovića pred auditorijumom od oko 2.000 do 3.000 ljudi, dok je danas publika na pesničkim večerima “incidentna stvar”.

- Imao je taj estradni nastup, a da to opet ne bude estradna, jeftina poezija, nego da ostane ono što jeste. Taj fenomen nastavlja se i danas, jer Fejsbuk stranica Mike Antića ima oko 350.000 posetilaca i to je jedna od najposećenijih grupa javnih ličnosti Srbije - rekaoje Rotar.

Rotar je napisao nekoliko knjiga eseja, pripovedne proze i romane medju kojima je najznačajniji “Poslednja noć na Levantu” o opsadi Carigrada, “Netrpeljivost” nagrađen književnom nagradom “Borislav Pekić” i “Dnevnik ljudoždera”.

Pre romansirane biografije Miroslava Antića, Rotar je priredio i objavio antologiju njegovih dela pod nazivom “Pesme za Velike”.

Miroslav Mika Antić objavio je prvu pesmu “Majka” sa 16 godina u časopisu “Mladost” 1948. godine, a zatim i zbirku “Ispričano za proleća” u recenziji Oskara Daviča.

Njegova kultna knjiga za mlade “Plavi čuperak” iz 1965. godine imala je 66 izdanja, od ccega 50 za života Mike Antića, a u Rusiji je objavljena u tiražu od 1,2 miliona primeraka.