Sumrak saga 1: Sumrak

15.01.09 Popboks

Ona je naizgled sasvim prosečna 17-godišnjakinja: smeđokosa, trapava, ne preterano lepa; voli da čita Džejn Ostin i kuva za svog oca... Ipak, Bela Svon nije kao druge. Ona je zaljubljena u vampira



Hari Poter je dobio opasnu konkurenciju. Izabela – Bela Svon je „nova cura u gradu“ i nema nameru da položi oružje bez borbe. Od 2005, kada je objavljena prva knjiga iz serijala Sumrak (izdavač Evro-Giunti, prevod Tea Jovanović), Svonova i njeni vampirski (ne)prijatelji postepeno preuzimaju (u međuvremenu nešto zreliju) publiku Džoane Rouling.

Stefani Majer je nastupila izrazito taktički i u detalj proračunato. Kako Poterovi poklonici polako sazrevaju, postaju mladići i devojke, tako se menjaju i njihove čitalačke potrebe, pa Sumrak igra na kartu buđenja seksualnosti. Istina, ljubavne zavrzlame su se mogle pronaći i u knjigama o Poteru, ali su tu bile prilično benigno iznete, prilagođene nežnim godinama junaka; nisu preuzimale primat u odnosu na osnovni zaplet.

Majerova u svom prvencu stvar odvodi do „sledeće baze“. Kompletan Sumrak počiva na seksualnoj tenziji između glavne junakinje Bele i lokalnog vamipra Edvarda Kalena, zavodljivog macana koji „već duže ima sedamnaest godina“.

Bela je tek još jedna povučena i neiskusna devojka koja se nerado seli u provincijski gradić Forks, kod oca šerifa, svojom požrtvovanošću omogućivši majci da se posveti novom ljubavniku. Ubrzo po dolasku, u školskoj kantini Beli za oko zapadaju Kalenovi – grupa od petoro savršeno lepih omladinaca – a posebno Edvard, njen partner na časovima biologije. U prvo vreme između njih dvoje sve varniči od prividne netrpeljivosti, ali ubrzo stvari počinju da poprimaju novu (krajnje očekivanu) dimenziju.

Smatrajete se upozorenim: prve tri četvrtine Sumraka funkcionišu kao tinjedžerski ljubić. Bela je potpuno obuzeta zgodnim Edvardom, a njenu privrženost ne može da ugasi ni činjenica da je njen ljubljeni zapravo vampir star sto godina. Kako to već biva u romantičnim romanima, ljubav Edvarda i Bele je uzajamna, ali, naravno, postoji i veliki problem. Naime, Edvarda toliko uzbuđuje miris Beline krvi da prilikom njihovih susreta jedva uspeva da se suzdrži i ne nasrne na nju.

Tenzija sve više raste (hoće li je ugristi ili ne?), i nije teško izvući zaključak da je Sumrak koncipiran kao alegorija o gubljenju nevinosti. Edvardova želja da zarije zube u Belu je u koliziji sa strahom da je ne povredi. Bela oseća mešavinu strepnje i uzbuđenja od same pomisli na tu eventualnost, a kako roman odmiče, ona postepeno shvata da je spremna i da želi da se „to“ što pre dogodi. Sve navedeno, naravno, ima dvosmislenu ali lako odgonetljivu konotaciju.

U poslednjoj četvrtina romana na scenu stupa zli vampir konkurent, koji takođe namerava da pusti Beli krv, ali nemojte očekivati fontane telesnih tečnosti ili hardcore horor elemente. Ovo je ipak samo remiksovani teen herz naslov, a Majerova zna manire, te je krajnje suzdržana u opisima. Stvari ne voli da imenuje njihovim pravim imenima, tako da – sasvim očekivano – ne unovčava do kraja potencijal koji je postojao u završnom obračunu.

Film snimljen po ovoj knjizi u srpske bioskope ulazi sutra, 15. januara.

Roman je pitak i nije nimalo naporan, prijatno je iskustvo bez obzira na sladunjavu postavku i papirnate/ nemotivisane junake. Doduše, spisateljica često ume da prekardaši kad opisuje čari svog junaka (Evdard uvek nosi pripijene majice kako bi njegovi savršeno izvajani grudni mišići došli do izražaja ili, u posebnim prilikama, raskopčanu košulju; on je „savršen kip, izgrađen od neznanog kamena, glatkog poput mermera i blistavog poput kristala“), ali to izgleda ne smeta milionima tinejdžerki koje Sumrak prosto obožavaju.

Ovo je tek prvi od pet naslova i sva je prilika da je Majerova izbrusila stil u nastavku sage koja obuhvata romane: Mlad mesec, Pomračenje i (još neprevedeni) Breaking Dawn.


Đorđe Bajić