Smrt jezika

11.09.03

Jezici odumiru stravičnom brzinom. U svetu danas postoji oko 6 000 jezika. Samo osam jezika ima više od 100 miliona govornika. Oko 96 odsto svih stanovnika sveta govori svega četiri odsto svih jezika sveta. To znači da samo mali broj jezika u svetu danas spada u kategoriju bezbednih jezika. Ostali jezici su ugroženi, na samrti ili ugašeni.

Ove alarmantne podatke iznosi poznati britanski lingvista Dejvid Kristal u knjizi “Smrt jezika”, nedavno objavljenoj i kod nas, u izdanju Biblioteke XX vek, a u prevodu Aleksandre Bajazetov-Vučen. Glavna pitanja na koja profesor Kristal daje odgovore u knjizi “Smrt jezika” su: šta je smrt jezika, koji uzroci dovode do nestanka jezika, koji su stepeni ugroženosti, zašto jezici umiru, koje mere preduzeti u cilju revitalizacije i očuvanja jezika...

Dejvid Kristal, dugogodišnji profesor nauke o jeziku i trenutno jedan od najvećih autoriteta na polju lingvistike, rođen je 1941. godine u Lizburnu (Severna Irska). Studije engleskog jezika završio je u Londonu. Njegova karijera vezuje se za britanske univerzitete Bangor i Reding. Kristal je autor brojnih serija o jezika na Bi-Bi-Siju kao i knjiga: “Kembrička enciklopedija modernog jezika”, “Engleski kao svetski jezik”, a njegova dela “Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike” i “Kembrička enciklopedija jezika” objavljena su i kod nas (“Nolit”).

Šta je smrt jezika? Kako i zašto jezici umiru?

- Smrt jezika se može poistovetiti sa smrću čoveka: jezik umire kada više njime nema ko da govori. Kroz istoriju mnogi jezici su odumirali. To nije pojava novog datuma. Kako su se mnoge kulture u prošlosti rađale, razvijale i nestajale, tako su i njihovi jezici jačali i nestajali. Kada se piše smrtovnica za jezik, retko se navodi samo jedan razlog, kao što je slučaj sa smrću čoveka. Smrt jezika prouzrokuje veći broj faktora i jezici ne umiru na isti način.

Da li je smrt jezika prirodan ili nasilan proces?

- Oba razloga koje ste pomenuli utiču na smrt jezika, ali isto tako zavisi i od određenih okolnosti. Na primer, loši klimatski i ekonomski uslovi dovodili su u prošlosti do raznih bolesti, gladi i suše, ljudi su umirali, a jezik slabio. Danas je to sida u Africi - četvrtina stanovnika Bocvane, Namibije, Svazilenda i Zimbabvea zaražena je virusom side, a to će se, svakako, odraziti i na jezike.

Šta predstavlja najveću pretnju za jezike?

- Može se slobodno reći da kulturna dominacija od strane veće kulture i jezika dovodi do asimilacije. Ljudi iz ekonomskih razloga pristaju da uče drugi jezik, radi raznih privilegija, te i na takav način jezik nestaje. To znači da jezici mogu da umru i ako ljudi prežive, pa čak i ako su fizički bezbedni. Pripadnici neke zajednice mogu da žive na teritoriji koja im po tradiciji pripada, ali i pored toga njihov jezik može da slabi, iščezava, te da ga zameni drugi. Dominantnost može biti posledica demografskih promena, kada veliki broj ljudi dođe na teritoriju i preplavi ljude koji tu žive (to je bio slučaj sa Australijom i Severnom Amerikom tokom kolonijalne ere), ali jedna kultura može vršiti uticaj na drugu i bez velikog dotoka imigranata, putem vojne ili ekonomske nadmoći.

Da li je svest o jeziku ista kao i pre jednog veka? Šta se promenilo?

- Još pre jednog veka postojala je mala ideja posvećena ugroženim jezicima, drugačija od rastućih interesa u to vreme kada su nestajale mnoge ugrožene vrste. Interesi za jezike su porasli naročito od devedesetih, naovamo, kada nastaju mnoge organizacije za zaštitu ugroženih jezika. UNESKO je 1993. osnovao Projekat za ugrožene jezike i u okviru njega “Crvenu knjigu ugroženih jezika”. Dve godine kasnije osnovani su na Univerzitetu u Tokiju Međunarodni dokumentacioni centar za ugrožene jezike i u Velikoj Britaniji Fondaciju za ugrožene jezike. To je dobar znak.

Kako spasiti ugrožene jezike?

- Postoje danas primeri da se i oslabljeni jezici mogu ojačati. U Izraelu, verski i politički faktori doveli su do ponovnog rođenja i održanja hebrejskog jezika. Smatram da postoje određeni faktori koji dovode do jačanja jezika. Jezik će ojačati ako - u očima dominantne zajednice ugled njegovih govornika poraste, ako ima pismo, ako njegovi govornici koriste elektronsku tehnologiju, budu zastupljeni u sistemu obrazovanja, imaju bolji materijalni položaj u okviru dominantne zajednice.

Kako možete objasniti termin lingvicid koji danas često čujemo?

- To nije termin koji ja koristim. Analogija sa genocidom je više nego preterana. Ljudi koji koriste ovaj termin imaju politički plan u kome vide jednu naročitu snagu - obično Amerika, ili Engleska u graničnim govornim područjima - nameću njihov jezik drugim kulturama. To se sigurno dešavalo u prošlosti, ali danas široka granica ekonomije povlači za sobom mnogo više nego što je samo engleski jezik. U Južnoj Americi, na primer, za smrt jezika pripisuje se španskom i portugalskom, a nikako engleskom jeziku.

Ovaj termin se takođe ne koristi u slučajevima gde su ljudi pristali na asimilaciju, i gde je pojam lingvističkog suicida više pogodan od lingvističkog genocida.

Kako vidite budućnost jezika u narednih 100-200 godina?

- Uvek je teško proreći budućnost. Pišem knjigu pod nazivom “Jezička revolucija”, koja će biti objavljena sledeće godine, u njoj dokazujem kako mi upravo prolazimo kroz najvažnije promene u svetskoj jezičkoj situaciji zahvaljujući: (a) preovladavanju globalnog jezika (engleskog), (b) krizi uticaja u polovini svetskih jezika i (c) pojavi Interneta.

Nama ostaje samo da nagađamo šta će ispasti kao rezultat ta tri združena procesa. U ovom trenutku ne vidim da će se promeniti status engleskog jezika uprkos činjenici da će se drugi jezici (španski naročito) povećavati kao maternji. Međutim, globalno širenje engleskog nastaviće da se razvija u širokom opsegu kao “novi engleski jezici”. I verovatno je da će se po tom pravcu sve dokrajčiti sa engleskom “porodicom jezika”. O tome više možete saznati u mojoj knjizi “Engleski kao svetski jezik”, čije drugo izdanje izlazi ovoga meseca. Nadam se da će nestanak svetskih jezika biti sporiji, ali taj zahtev se povećava u globalnu osetljivost. Puno ljudi je još nesvesno te krize. Verujem da će umetnici u tome odigrati glavnu ulogu. Do sada je nekoliko umetnika izrazilo problem smrti jezika kroz svoja dela (Harold Pinter, na primer, u komadu “Planinski jezik” iz 1988. godine). I ja sam najpre napisao dramu o krizi smrti jezika, ali samo iz razloga što “pravi pisci drama” nisu to učinili. Ali, i dalje nedostaje romana, slika, igara, muzičkih kompozicija koji bi ovom temom privukli pažnju svetske javnosti.

Teško je reći kako će Internet uticati na jezik u narednim vremenima. Internet je već razvio totalno nove forme komunikacija, i mi moramo očekivati i više od toga jer se tehnologije usavršavaju. Taj problem sam istražio u knjizi “Jezik i Internet”, ali ona još nije prevedena kod vas.

Pa, da li Internet predstavlja pretnju za male jezike?

- Ne, Internet zapravo predstavlja veliku pomoć za male jezike, jer im nudi glas u svetu i javno predstavljanje, koje se može koristiti za stvaranje virtuelnih jezičkih zajednica. To je, naravno, samo od pomoći na mestima gde ljudi imaju pristup Internetu. Ali znamo da ima društava bez pouzdanog električnog snadbevanja. Više od 1 500 jezika trenutno postoji na Internetu.

Danas mnogi jezici umiru. Ali, kako nastaju novi jezici?

- I to treba da bude prirodan proces. Kako se veliki jezici šire razvijanjem novih varijeteta, tako i neki od njih postaju novi jezici. Takav je slučaj sa engleskim jezikom, gde postoji nova forma kao što je Singlish u Singapuru, a nije razumljiva za ljude van tog okruženja. Pojaviće se neki novi pidžini (varijante engleskog). Sličan slučaj se desio i sa srpskohrvatskim od koga sada imamo tri nova jezika. Ali to je samo nekoliko jezika, u poređenju sa brojem jezika koji se izgube.

Postoji jedna interesantna situacija kod nas: u nekoliko republika bivše Jugoslavije koristio se jedan jezik, srpskohrvatski, a posle rata nastala su tri različita jezika: srpski, hrvatski i bosanski. Kao lingvista, kako objašnjavate ovu pojavu?

- To je deo normalnog sociolingvističkog razvoja. Status jezika se menja na relaciji moći ljudi koji govore taj jezik. Jedan raniji primer za to bila je Skandinavija gde su švedski, norveški i danski bili odvojeni jezici, iako je vladala široka uzajamna razumljivost. U bivšoj Jugoslaviji, postojao je, kao što rekoste, jedan jezik sa različitim dijalektima. Sada kada su države postale nezavisne, nema više mogućnosti za postojanje varijeteta, kao što su bili ti dijalekti. Jezik je više društvena konstrukcija, nego što je lingvistička...

Kako vidite sudbinu esperanta? Da li će ga zemeniti engleski jezik?

- Esperanto je najuspešniji od stotinu veštačkih jezika, izmišljenih u poslednjih sto i više godina. Međutim, prestigli su ga događaji. Danas je jasno da je engleski svetski jezik uprkos njegovim nepravilnostima i sadržaju. Ideja utvrđivanja novog jezika je divna, ali esperanto zna samo oko 15 miliona ljudi. I on nikada neće zameniti engleski jezik. Ne znam kakve će biti posledice u vremenu koje je ispred nas, ali ako preživi, potrebno je da održi korak sa vremenom, kako to i ostali jezici čine.

Vujica Ognjenović