Slučajni susret

04.04.03 Politika

Izvanredna biblioteka "Antologija svetske književnosti" beogradske "Narodne knjige" obogaćena je romanima južnoafričke spisateljice Nadin Gordimer, i argentinskog prozaiste Mempa Đardinelija.

Nadin Gordimer je čitaocima poznata po prevedenim knjigama "Priča moga sina", i "Kućni pištolj", kao i po zbirci priča "Dva metra zemlje". Roman koji je sada pred nama zahvaljujući prevodiocu Vesni Roganović, objavljen je 1999. godine, i nosi naziv "Slučajni susret". Nadin Gordimer je, inače, dobitnica Nobelove nagrade za književnost (za roman "Priča moga sina").

U knjizi "Slučajni susret", za razliku od svojih tema o aparthejdu na koje smo navikli, Nadin Gordimer se bavi susretom i sukobom dveju kultura i dveju tradicija. Vizija multikulturalnosti nešto je što je idealno za jedno društvo: ona se međutim, kao da želi da nam kaže književnica iz Južne Afrike, pokazuje kao civilizacijski jaz koji je možda lako preskočiti ali koji se neosetno reflektuje na psihološko i individualno; a to je udaljeno mnogo više i ponekad nepremostivo.

"Slučajni susret" govori o dvoje koji su se igrom sudbine upoznali zahvaljujući kvaru automobila na ulici: junakinja je belkinja, bogatašica, a junak je mladi musliman imigrant, koji radi na crno. Među njima se rađa ljubav, a sukob dve tradicije rasplamsava se kada devojka dolazi u njegovo selo, i shvata da postoje i neki drugi običaji, i neke druge vrednosti.

Roman Nadin Gordimer "Slučajni susret" postavlja pitanje: "Može li se pobeći od sebe, i svog porekla?" Odgovor treba potražiti u redovima knjige.

"Deseti pakao" Mempa Đardinelija, "nestašnog dečka argentinske književnosti", roman je kojim pisac želi da se odupre postmodernizmu u svojoj sredini. Poznat kod nas po romanu "Vreli mesec", Đardineli "Desetim paklom" u ključu crnog romana i takoreći kinematogrfskim sredstvima tipičnim za svaki dobar roud-muvi, kako kaže urednik Vasa Pavković, priča o zločinu i poteri. Na taj način, daje i sliku jednog vremena, i etičke erozije u Argentini.

Đardineli je polemičar, i ne krije da je ovim kratkim romanom progovorio upravo o protekle dve decenije, vremenu koje je "okončalo vojnu diktaturu i pretvorilo se u makijavelistički pragmatizam neoliberalnog društveno-ekonomskog modela". Pavković dodaje da Đardineli kritikuje palanački moral, a "Deseti pakao" do krajnosti dokazuje tu kritiku: glavni junak, beskrupulozni pragmatik, od jednog ubistva srlja u drugo, svojim ponašanjem pokazujući upravo tu tanku graničnu liniju koju je zavodljivo lako preći.

A. Cvijić