Radovan Karadžić (autor)
Kao što je Domanović smislio i u književnost uveo reč stradija, a Kočić reč ukopacija, koje kazuju stanje pojedinca i naroda u vremenu i prostoru, tako je i Radovan Karaxić iskovao reč sitovacija, koja, takođe, pokazuje stanje pojedinca i naroda u našem vremenu i prostoru. Sva trojica, svaki na svoj način, s jezivim osmehom, iz bića jezika i naciona, iznose na svetlost pozornice, humorno i precizno, istinito i jednostavno, naše privide, naše zablude, naše tragikomične stradije, ukopacije i sitovacije.
Uslovi u koji
ma je pisana ova jednočinka indirektno su možda opredelili i viziju njenog budućeg izvođenja - na proscenijumu, ispred zavese, koji služi kao deo kafanske bašte, s tri obična kafanska stola, rekvizitom koja se može improvizovati u svakom mestu pošto, osim velike mape, nije potrebno transportovati išta drugo. Reditelju se pruža mogućnost da sam inovira repertoar "svetskih skandala" (okupacioni upravitelji, lude krave, lanac pedofila, Osama Miladin, i sl.), koji će se vremenom upotpunjavati i obnavljati. Takođe je ostavljena sloboda pri postavljanju mizanscena, pa i za izmenu izvornog teksta, uz odobrenje autora ili zastupnika njegovih prava.
Na pozornici, Sitovacija će oživeti punim smehom i na pozorišnim daskama imaće možda i "više od života".
Ostali naslovi iz oblasti: Drama
Izdavač: IGAM; 2002; Broširani povez; ćirilica; 20 cm; 102 str.;
