Ljudmila Ulicka (autor)
Ljudmila Ulicka proglašena je 2004. piscem godine u Rusiji. Smatra se jednom od najznačajnijih savremenih ruskih književnica. Moskovljanka je po rođenju, gde je završila biologiju na MGU 1968. Jedno vreme radila je u genetičkoj laboratoriji, a onda je ostala bez posla. Razlog je tipičan za te godine u Sovjetskoj Rusiji - u vreme samizdata pronađena je pisaća mašina na kojoj je prekucavala zabranjeni roman. Tada je završena njena naučna, a počela je njena umetnička karijera. Na početku književnog rada živela je od pisanja drama i scenarija za pozorišta, radio i televiziju. Priče, po kojima
će postati poznata širom Rusije, a zatim i u svetu, počela je da piše devedesetih godina dvadesetog veka. Prva književna slava došla je Ulickoj sa Zapada, gde je objavljen njen roman Medeja i njena deca, koji je dobio prestižnu nagradu "Medicis". Proza Ljudmile Ulicke predstavlja spoj klasične ruske priče sa modernim književnim tokovima, savremenim proznim temama i novom tradicijom ruske književnosti. Na momente reska kao Tatjana Tolstoj, snažna kao Ljudmila Petruševska, istovremeno i istančani psiholog i dobar stilista, Ulicka ove priče gradi kao zvučne katedrale, u kojima su zvona i jad i tuga i, katkad dragocena svetlost male, svakodnevne ljudske sreće.
Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Ruska književnost
Ostali naslovi iz oblasti: Romani
Izdavač: Paideia; 2005; latinica; 21 cm; 129 str.; 86-7448-279-1;
