22.06.13
Srpski jezik se ugiba pod uticajem engleskog
Danko Šipka
U nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao) – kaže naš sagovornik
Čitavoj biblioteci kapitalnih lingvističkih izdanja novosadskog „Prometeja“, nedavno se pridružio još jedan naslov- „Savremeni englesko-srpski i srpsko-engleski rečnik“ Danka Šipke. Autor je stručnjak međunarodnog renomea , profesor na Državnom univerzitetu Arizone u Tempiju, koji je objavio preko 150 naučnih i stručnih radova na srpskom, engleskom, nemačkom i poljskom, kao i 24 knjige.Profesor Šipka radi i kao evaluator za nastavu stranih jezika u SAD, takođe je licencirani ispitivač za poljski i engleski, te prevodilac i sudski tumač.
Danko Šipka (1962) je rođen u Banjaluci, slavistiku je diplomirao u Sarajevu, lingvistiku je doktorirao u Beogradu, a psihologiju u Varšavi.
Šta ovaj rečnik razlikuje od sličnih izdanja, kako bi ste ga preporučili korisnicima, pitali smo profesora Šipku?
- Prvo, ovo je jedini rečnik koji je tačno odredio na kojem su nivou vladanja jezika korisnici. Iz toga onda proizlazi izbor reči baš prema njihovim potrebama. Drugo, svi slučajevi višestruke ekvivalnecije jasno su razgraničeni, tako da u produkciji korisnik može da zna, npr. kad da izabere bill, check, ili receipt, : to su sve ekvivalenti naše reči” račun”. Treće, nivo detalja koji se daje u svakoj odrednici daleko je veći od uobičajenog. Daju se akcenti za naše reči (i kako se on menja), izgovor za engleske u naučnoj i uproštenoj notaciji, gramatičke inoformacije, obrasci kombinovanja reči, upotrebne etikete, veliki broj frazeologizama... Četvrto, dodaci donose skice gramatika oba jezika i veliki broj praktičnih spiskova (države i stanovnici, hemijski elementi, geološke ere, mere, itd.)
Koliko je danas uopšte prisutna svest o važnosti negovanja jezika među mladim ljudima? Kako elektronsko komuniciranje utiče na savremeni jezik?
-Pa, jedna od funkcija ovog rečnika jeste upravo da se na to utiče. Vidimo da se srpski jezik na različitim nivoima ugiba pod uticajem engleskog – u nekim slučajevima to poprima oblik epidemije. Recimo, umesto da se neko podstiče da uradi nešto (recimo da potpiše sporazum), on se „ohrabruje” (kao da se nečega prepao), što je primitivni doslovni i pogrešni prevod engeskog glagola to encourage.
Ne radi se samo o tome, mešaju se i registri. Ja sam svojevremeno radio analizu novih reči (onih koje su ušle u jezik devedesetih godina prošlog veka) i pokazalo se, recimo, da u formalnim novinskim tekstovima nalazimo kolokvijalizme kao što su mnogobrojne imenice sa izrazito uličnim sufiksima –uša (npr. oficiruša) ili isto tako ulične univerbizacije kako imamo u kožnjak (kožna jakna). Upravo napomene koje razgraničavaju kad šta treba koristiti te upotrebne etikete, koje će nešto jasno odrediti kao kolokvijalno, i jesu u svrsi suzbijanja ovakvih pojava.
Na koji način je vaš pokojni otac,, takođe znameniti lingvista, profesor Milan Šipka uticao na vaša profesionalna opredeljenja?
-Ja sam se u srednjoj školi interesovao uglavnom za književnost i filozofiju. Otac je bio onaj koji je direktno uticao da se opredelim za nešto donekle slično. Naravno, i kasnije je uvek podsticao moj rad...
Radmila Lotina
