Gajto Gazdanov (1903-1971) je, uz Nabukova, najznačajniji prozni pisac koji se formirao u vreme prve ruske emigracije. Vece kod Kler (1930) je njegov prvi roman i, po mišljenju kritike, najbolje delo o građanskom ratu u emigrantskoj književnosti. Osetin po nacionalnosti, kao gimnazijalac učestvovao je u građanskom ratu na strani belih i sa poraženom vojskom napušta Rusiju. Najveći deo života proveo je u Parizu, gde je više decenija radio kao noćni taksista. Za vreme II svetskog rata učestvovao je u Pokretu otpora o čemu je napisao dokumentarnu knjigu Stajem u odbranu. Kasnije radi kao pariski dopisnik i urednik ruske redakcije američke radio-stanice Sloboda iz Minhena. Napisao je devet romana (Istorija jednog putovanja Noćni putevi i Buđenje su prevedeni na srpski jezik), a bio je izuzetno uspešan i kao pripovedač.
22.12.04 Politika
Izdavački poduhvat
Sabrana dela, Gajto Gazdanov
Izdavačka kuća „Paideja” iz Beograda jedna je od retkih koja obogaćuje našu kulturu izuzetnim književnim poduhvatima: posle sabranih dela Nine Berberove sada su pred nama i Sabrana dela Gajta Gazdanova, jednog od najboljih i najzanimljivijih pisaca prošlog veka. Reč je o tri toma: „Priče” i „Romani I, II”, koji predstavljaju prva Sabrana dela tog književnika izvan Rusije.
Ovaj poduhvat su ostvarili i izuzetni prevodioci Duško i Zorislav Paunković a treći tom prati i dugački pogovor iz pera Zorislava Paunkovića, kao i fotografije iz života pisca.
Gajto Gazdanov je rođen 1903. godine u Sankt Peterburgu. Osetin poreklom, imao je vrlo živopisnu biografiju - posle Oktobarske revolucije skrasio se u Parizu za koji je vezan najveći deo njegovog života. U Parizu je i umro, a pariski duh u njegovim delima dočaravaju fotografije ulica ovog grada na naslovnim strana sva tri toma koje je snimio slavni Šarl Malvil.
Gazdanov se kao pisac formirao u emigraciji, kaže u pogovoru Zorislav Paunković, i dodaje da su u njegovim delima odmah primećeni spoj ironije i lirike, i fantastika realnosti. Talentovan i istančani pisac, Gajto Gazdanov je iza sebe ostavio veliki broj priča i kratkih romana. U trećem, sada objavljenom tomu, nalaze se njih pet: prvi, „Duh Aleksandra Volfa”, prema rečima prevodioca Duška Paunkovića, je možda Gazdanovljev najkomercijalniji roman. Prema njemu je u Holivudu 50-ih godina prošlog veka snimljen i film. Roman „Povratak Bude” nešto je kompleksniji i u sebi sadrži ne samo elemente kafkijanske atmosfere i detektivskog, već i negativne utopije i elemente ljubavnog romana. „Hodočasnici” su, prema stavu književne kritike, jedan od najboljih romana ovog pisca i odlikuju se izuzetnom moralnom porukom, dok je roman „Evelina i njeni prijatelji” književno nešto slabiji, ali među mladima najpopularniji. I, najzad, tu je roman „Buđenje”, našim čitaocima poznat jer je svojevremeno objavljen u ediciji „Reč i misao” izdavačke kuće „Rad”; prema njemu je naš filmski režiser Goran Marković želeo da snimi film, o čemu je pisano u medijima, ali do sada nije ostvario tu svoju ideju.
Valja reći da, osim „Buđenja”, preostala četiri romana sada doživljavaju svoju svetsku premijeru, jer osim na ruskom, ta Gazdanovljeva dela mogu čitati samo srpski čitaoci. No, interesovanje za Gajta Gazdanova u svetu sve je veće; ovaj pisac spada, nema sumnje, u „originalne doprinose ruske umetnosti 20. veka svetskoj kulturi”.
A. C.
