Ravna Gora u svetlu i magli

01.01.20

Nastavak istraživanja dokumenata Bezbednosnoinformativne agencije pohranjenih u fondovima Arhiva Srbije rezultirao je još jednom, trećom, knjigom u ediciji Instituta za savremenu istoriju i Arhiva Srbije „Dokumenta službi bezbednosti“. Reč je o rukopisu Ravna Gora u svetlu i magli Stevana Moljevića, istaknutog člana i predsednika Izvršnog odbora Centralnog nacionalnog komiteta (CNK), najvišeg političkog tela ravnogorskog pokreta, koji su priredili prof. dr Momčilo Pavlović i dr Bojan B. Dimitrijević. Stevan Moljević, predratni banjalučki advokat i dugogodišnji nacionalni radnik, pod utiskom brzog sloma jugoslovenske države i ustaških zločina nad Srbima, sastavio je juna 1941. projekat o budućem uređenju Srbije i Jugoslavije pod naslovom „Homogena Srbija“, kojim je radikalno iscrtao i razgraničio srpske i hrvatske teritorije u posleratnoj Jugoslaviji. U tom smislu pisao je i Dragiši Vasiću decembra 1941, preko koga je uspostavio vezu sa ravnogorskim pokretom. Interesantno je napomenuti da Moljević projekat uopšte ne pominje u svojim sećanjima. Samom pokretu se pridružio na proleće 1942, a od decembra iste godine stalno se nalazio uz štab generala Dragoljuba Mihailovića, sve do podnošenja ostavke na mesto predsednika Izvršnog odbora CNKa marta 1945. godine. Svoja sećanja, nastala za vreme tamnovanja u Sremskoj Mitrovici, Moljević je napisao na listićima toalet papira i sakrio ih u posebno napravljenom udubljenju ispod zatvorskog prozora, da bi, posle pronalaska u zidu, rukopis bio prekucan na pisaćoj mašini. Iz uvodne studije ove knjige saznajemo da se identičan dokument nalazi u dosijeu Stevana Moljevića u Istorijskom arhivu Beograda.
Rukovodeći se već ustaljenom praksom prilikom priređivanja dokumenata, priređivači su u uvodnoj studiji dali biografiju Stevana Moljevića, sa akcentom na njegovom političkom radu u okviru CNKa i ravnogorskog pokreta, i kratak istorijat rukopisa, dok su tekst obogatili obimnim kritičkim aparatom u cilju boljeg razumevanja opisanih ličnosti i događaja. Sam autor je tekst, posvećen „braniocu evropske kulture gospodinu Vinstonu Čerčilu“, podelio u 48 poglavlja, nejednakih po obimu, uz kratko uputstvo kako treba koncipirati i pripremiti rukopis za štampu. Prva tri poglavlja: „Ravna Gora u svetlu i magli“, „Ravnogorski narodni pokret i ravnogorski narodni odbori“ i „Muslimansko pitanje“ (koje je ujedno i najobimnije poglavlje) mogu se okarakterisati kao uvod u kojem je autor prikazao specifičnosti razvoja ravnogorskog pokreta na teritoriji Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore iznoseći svoje mišljenje o tome kako je trebalo organizovati pokret u pojedinim pokrajinama i podeliti vojne i političke poslove. Pored toga, dotičući često u svojim sećanjima muslimanske prvake iz Bosne i Hercegovine, Moljević je dao i kratak istorijat razvoja muslimanskog pitanja u Kraljevini Jugoslaviji, kao bazu za bolje razumevanje kasnijih poglavlja.
Glavni deo sećanja Stevana Moljevića predstavljen je u vidu „kraćih epizoda“ koje, uz par izuzetaka, hronološki prikazuju autorov rad u CNKu i ravnogorskom pokretu, kao i dešavanja u samom pokretu i štabu Vrhovne komande, sa naglaskom na period 1944–1945. godine. Opisi mnogobrojnih ličnosti sa kojima je Moljević dolazio u kontakt, zabeleženi razgovori sa njima, rad CNKa u poslednjim danima rata, prikaz razmišljanja i psihološkog stanja ljudi prilikom povlačenja kroz Srbiju i Bosnu, daju rukopisu posebnu vrednost. Takođe, treba izdvojiti i saznanja o stavovima koje je Moljević zauzimao o različitim pitanjima i ličnostima (posebno negativno mišljenje o generalu Milanu Nediću, Dimitriju Ljotiću, Milanu Aćimoviću, kompromitovanim predratnim političarima...). Svoja sećanja Stevan Moljević završava kratkim prikazom sudskog procesa 1946. godine i poslednjim razgovorom sa generalom Dragoljubom Mihailovićem.
Prilikom priređivanja rukopisa, Momčilo Pavlović i Bojan Dimitrijević su rešili da knjigu obogate različitim prilozima. Tekst je propraćen izvesnim brojem fotografija Stevana Moljevića i njegovog delovanja u ravnogorskom pokretu, kojima čitalac dobija i vizuelnu sliku događaja u opisanom periodu, kao i fotografijama nastalim prilikom pronalaska rukopisa u zatvorskom zidu koje se čuvaju u Arhivu Srbije zajedno sa tekstom rukopisa. Pored toga, uz tekst je priloženo i 18 dokumenata („Homogena Srbija“, lična prepiska, rezolucije i dokumenti sa nekoliko saslušanja Stevana Moljevića), koja, može se reći, predstavljaju organsku celinu sa priređenim rukopisom. Subjektivnost, koja u većoj ili manjoj meri neminovno prati svako memoarsko delo, ne umanjuje značaj Moljevićevih sećanja koja, zajedno sa priloženim dokumentima, čine važan izvor za proučavanje ravnogorskog pokreta.

Miloš Žikić