Putovanje kući

26.07.10 Yellowcab

Dodeljivanje prestižne nagrade Orange za roman Putovanje kući svakako je svojevrsna satisfakcija slavnoj britanskoj autorki koja je tu nagradu zaslužila i mnogo ranije. Mada, nagrade su nešto što njoj nikad nije nedostajalo.
Tu prvenstveno mislim na Bookera kojeg je dobila za roman Restauracija. I, upravo s tim izvanrednim romanom čija je radnja smeštena u Englesku za vreme jedne velike epidemije kuge u 17. veku, otpočinje reputacija Rose Tremain kao velikog pisca istorijskog žanra. Taj niz romana smeštenih u određene istorijske epohe prekinut je upravo Putovanjem kući, njenom najnovijom knjigom. Iako je radnja smeštena u 21. vek i prati jednog istočnoevropskog emigranta koji je u potrazi za poslom došao u Veliku Britaniju, Tremainova sa istom dozom pronicljivosti s kojom je razumevala istorijske kontekste - razume i stvarnost u kojoj živi. Glavni junak Lav jeste neko ko svoju domovinu napušta zbog besperspektivnosti, a od Zapada očekuje ispunjenje svojih snova. Duboko zašavši u srednje godine, on je neko ko simbolizuje sve one koje je osećaj promašenosti života doveo do same ivice očaja, ali koji, eto, ne gube nadu da tamo negde možda ipak postoji svet u kojem se krive Drine mogu ispraviti.
Maestralnost Tremainove kao pisca najviše se ogleda u tome što su njeni junaci u stanju da dotaknu najdublje ponore očaja, a da ipak ne propadnu. Lav je svoju istočnoevropsku strugaru u kojoj je radio zamenio za jednu londonsku kuhinju u kojoj uslovi za rad nisu nimalo bolji. Tremainova svoje junake najpre pusti da im surove životne okolnosti polome kosti, da dođu do tačke kada se shvati da izlaza nema, pa da onda, na ko zna koji način, oni duboko iz sebe smognu nekakvu snagu koja ih održi u ubeđenju da ipak vredi živeti. Neko će možda prigovoriti da je Putovanje kući i suviše društveno angažovan roman. Ali, u vremenu u kome se literatura u svojoj postmodernističkoj potrazi dovoljno odvojila od savremenih čovekovih problema, dobro dođu ovakvi angažovani romani.
Vladimir Vujinović