01.01.00
Politika
26.09.2002.
IZDAVAČKI PODUHVAT CEPTERA
Traganje za nadom
Dve značajne knjige: Savremena američka drama, u izboru Jovana Ćirilova, i drame Jevgenija Griškoveca
Kao jedan od pratećih programa Bitefa, juče su u Pres-centru festivala, u prostoru Pozorišta na Terazijama, u Beogradu, predstavljene dve knjige od velikog značaja za naš pozorišni život. Prva, naslovljena "Pre i posle ?Kose?" posvećena je savremenoj američkoj drami, u izboru i sa predgovorom Jovana Ćirilova, a zasluga pripada i nekolicini naših vrsnih prevodilaca. Druga, pod naslovom "Kako sam pojeo psa", donosi drame Jevgenija Griškoveca, u izboru i prevodu našeg poznatog prevodioca sa ruskog jezika Novice Antića.
Tim poduhvatom izdavačka kuća Zepter Book World, koja obeležava i pet godina postojanja, nastavlja seriju dramske literature.
Novo doba, prekretnica
Izbor Jovana Ćirilova "Pre i posle ?Kose?", veoma skup izdavački poduhvat, na više od 700 strana, donosi drame: "Staklena menažerija" i "Tramvaj zvani želja" Tenesija Vilijamsa, "Smrt trgovačkog putnika" Artura Milera, "Pećinski ljudi" Vilijama Sarojana, "Ko se boji Virdžinije Vulf" Edvarda Olbija, "Kosa" Džeroma Ragnija i Džemsa Radoa, "Tom Pejn" Pola Fostera, "Nevidljiva ruka" Sema Šeparda, "Isus Hrist superstar" Tima Rajsa ? Endrjua Lojda Vebera, "Varijacija na temu divljih pataka" Dejvida Mameta i "Izopačeni" Martina Šermana. Podsećajući da su klasične drame američke literature odigrale veoma značajnu ulogu u našem pozorišnom životu, Ćirilov kaže da, sem "Virdžinije Vulf", ove drame nisu dosad štampane, ni Tenesi Vilijams ni Miler Olbi, pa to samo po sebi kazuje o značaju ovog dela.
A šta su suštinski za naš pozorišni život značile te drame, veoma ilustrativno je govorio Dejan Mijač, počev od "Staklene menažerije", pa "Smrti trgovačkog putnika", koje je, kaže, još kao student doživeo kao šok, novo doba... Potom će doći "Kosa", prekretnička tačka i izraz pobune, društvenog revolta, suočenja, dakle, u vreme Vijetnamskog rata, američke nacije sa svojom odgovornošću, porazom i moralnim, manipulacijom politike ljudima...
Zanimljivo je bilo i podsećanje Ileane Ćosić, prevodioca Olbijeve drame "Ko se boji Virdžinije Vulf", o putu ovog dela do scene Ateljea 212, izvanrednim sluhom Mire Trailović za dobar tekst, kao i o tome kako je ova fascinantna predstava živela i na mnogim drugim scenama bivše Jugoslavije.
A dramu "Tramvaj zvani želja" Tenesija Vilijamsa, na inicijativu grupe glumaca, na čelu sa Radmilom Andrić i Mišom Janketićem, njeni prevodioci Dragoslav Andrić i Vera Nešić preveli su u rekordnom roku, za nekoliko dana. Bilo je, kao što su rekli juče, prepreka da stigne do scene ? ali život joj je trajao više od deset godina ? blizu tri stotine predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje su punile salu.
Jednostavnost bez kićenja
A kad je reč o novoj ruskoj dramaturgiji, u tom kontekstu i o čudesnom Jevgeniju Griškovecu, Mijač tu, kao centralnu temu, nalazi "traganje za nadom", nalazeći joj ishodište i u prethodnom periodu sovjetskog društva, bolnom, traumatičnom. Reč je, dakle, na tragu Čehova, o pogledu koji i otkriva nešto iznutra, to jest, iznova o velikoj temi obogotvorenja čoveka...
Rada Saratlić
