Porodične gastronomije

15.02.05 Blic

Junakinja (autorski pripovedač) ovog romana živi u samodovoljnom, ljubomorno zatvorenom krugu porodice. Od njenog čukundede, emigranta koji je postao vlasnik lanca restorana i prilagodio istočnoevropsko prezime „američkom načinu života“, do bahate dece čija je „odeća za jednokratnu upotrebu“, odvija se (istorijska) drama nacije i, u njoj, (egzistencijalna) drama porodice (pojedinaca). Volkovi su obični ljudi, zatočenici mnogih (karakternih) mana i (rasističkih, antisemitskih) predrasuda; međutim, Patrišina životna filozofija (borbena ideologija), po kojoj porodičnoj ljubavi nisu potrebni drugi razlozi osim krvne veze, pretvara ih u, ne samo podnošljive, već i dopadljive osobenjake (od Remarkovog zubara i klarinetiste Benija Gudmana do izumitelja kugle za rušenje). Morijakovski zatamnjena, junakinjina privrženost najužoj porodici otkriva arhetipsko dno (svakog paganskog) bića: stalni, ali bezbolni antagonizam prema majci jeste naličje njene elektrinske odanosti ocu; otkrivajući u sestri sopstveni (obrnuti) lik, ona je obožava narcisoidno. Smrt oca (stvarnost) ruši takav svet (san); ona suočava Patrišu sa patnjom prolaznosti, istorije, stvarnosti i sopstvene smrti. Presađujući život (preminulih i svoj) u veselu priču (jer je mudrost u „znanju šta treba prevideti“, a „sećanja na lepe stvari su čista radost“), junakinja misli (pretvara se, bodri se) da je pobedila smrt.

Ova knjiga jeste (laki) bestseler, ali i gorko svedočanstvo o propadanju civilizacije: naslovljavajući poglavlja prema specijalitetima (tradicionalne, domaće) trpeze (nekadašnjeg, kvalitetnog života), pripovedač žali zbog pobede „hamburger–kulture“ (duše i tela), a zbijajući (manje ili više uspešne) šale, on se smeje i zasmejava na silu, „hrleći u susret Apokalipsi“.

Vesna Trijic

04.12.04 Danas

"Porodične gastronomije" Patriše Volk, delo je koje je u okviru biblioteke "Busola" objavila izdavačka kuća "Samizdat B92". Za prevod sa engleskog ovog pikarskog dela, čiji je podnaslov "pustolovine jedne ugostiteljske familije", pobrinuli su se Aleksandar Radosavljević i Raša Sekulović. Patriša Volk poznata je čitalačkoj publici širom sveta po esejima i kolumnama koje je pisala za Njujork tajms i njegovu književnu reviju, Njujorker... Takođe, ova spisateljica autor je i dve knjige kratkih priča ("Sve što treba" i "Belo svetlo"), kao i romana "Žuta banana".

"Porodične gastronomije" su svojevrsni gastronomski memoari ove autorke, u kojima nas ona uvodi u pitoreskni svet njene gastronomiji sklone brojne familije, u kojoj vlada izuzetna bliskost, a poštuju se i izražavaju uglavnom krajnosti u osećanjima, raspoloženjima i - apetitu. Naime, porodica Patriše Volk je čitavih sto godina držala glavne restorane u Njujorku - od 1888. kad je njen pradeda doneo u Njujork i Ameriku specijalitet "pastrami", pa sve do 1988. kada je njen otac zatvorio svoj čuveni restoran u centru grada. Kritičari širom Amerike ocenili su ovo delo Patriše Volk kao očaravajuće i nepretenciozno, zato što uspeva da prikaže čuveni njujorški glamur i gracioznost i dok govori o običnoj kajgani. Gardijan ocenjuje "Porodične gastronomije" Patriše Volk kao delo koje se po univerzalnosti može porediti sa Filipom Rotom. No, po humoru, vedrini i pitoresknosti, "Porodične gastronomije" najviše podsećaju na poznato delo Džeralda Darela, "Moja porodica i ostale životinje". Sva poglavlja ove gastro-autobiografije naslovljena su po receptima jela koja su obeležila prelomne godine u životu Patriše Volk. Tako se u poglavlju "Kanape" ona sa nežnošću seća oca, dok u "Pudingu od čokolade" govori o obožavanoj, a u detinjstvu omraženoj sestri, starijoj od autorke čitavih fatalnih osamnaest meseci.

U godinama kada je život postao obesmišljen od brzine i bezukusan od terora pojavnog, političkog i javnog, evo knjige u kojoj su sublimirani ljubav prema životu sa ljubavlju prema mudrosti i gastronomiji. Jednom je Šo rekao da u čovekovom životu nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani. Patriša Volk je "Porodične gastronomije" pisala u skladu i sa tom sentencom.

S. D.