Mojim najdražim prijateljima

24.06.07 Danas

Tuga i razum, Josif Brodski
Rusika, 2007.
prevela Neda Nikolić Bobić

Ova knjiga poslednja je knjiga eseja Josifa Brodskog, objavljena nekoliko nedelja pre njegove smrti. U knjizi su su sabrani eseji napisani u periodu života Brodskog (od 1986. do 1996), kao nastavak prethodne zbirke, koja se na spskom jeziku pojavila pod nazivom Udovoljiti senci, a koja obuhvata eseje pisane od kraja sedamdesetih do kraja osamdesetih godina dvadesetog veka. Sam Brodski tvrdio je da je u slučaju kad veliki pesnik počne da piše prozu, to uvek dobitak za prozu. Ispostavilo se da se ovo odnosilo i na njegov slučaj. U besedi povodom dobijanja Nobelove nagrade za književnost (1987), koja je takođe uneta u delo Tuga i razum, Brodski kaže da je "knjiga sabesednik pouzdaniji od prijatelja ili voljene žene", da je pesma "produkt uzajamne usamljenosti pisca i čitaoca", da u "pravoj tragediji gine hor, a ne pojedinac", kao i da je "ruska tragedija u stvari tragedija društva u kome je literatura bila prerogativ manjine: čuvene ruske inteligencije". Tuga i razum sabira tekstove u kojima Brodski analizira svoje omiljene pesnike, Frosta, Hardija, Rilkea, a drugi deo čine njegovi autobiografski spisi, zapisi sa putovanja, kao i besede sa koledža i univerziteta gde je pesnik predavao. Jedan od eseja posvećen je i omiljenom pesniku i prijatelju Brodskog, Stivenu Spenderu, koji Brodski počinje opisom ulaska na teritoriju Britanije. Kada carinik pita pesnika da li je u Englesku došao zbog posla ili zadovoljstva, Brodski odgovara :"Gde biste smestili sahranu". Sam Brodski smatrao je da, ako nas "umetnost i uči nečemu, uči nas izolovanosti ljudskog življenja", kao i da je "estetika majka etike", a da "nečitanje rezultuira propadanjem društva do onoga nivoa kad ono pada u kandže demagoga ili tiranina". Ovo delo, čije je objavljivanje višestruko važno za našu kulturu, istinski je plod "čuda i truda" i dokazuje da je tačna misao jednog američkog pesnika koji kaže: "Život dobar, a književnost bolja".


Saputnik radikalnog mislioca, Alek Popov
Geopoeotika, 2007.
prevela Marijana - Joana Stojadinović

Alek Popov savremeni je bugarski pisac koga je naša čitalačka publika upoznala preko romana Misija London (roman o raskrinkavanju diplomatije - sam Popov bio je diplomata u Londonu). Saputnik radikalnog mislioca je njegova knjiga eseja. Popov je autor koji je uvek bio u dijalogu sa simbolima masovne kulture, a ove tekstove odlikuju humor, ironija, satira, ubojitost i smelost da se do kraja secira realnost koja nas više ne okružuje, već - opkoljava. Ovo delo nastajalo je tokom sedam godina, perioda kada je Bugarsku preplavilo talas tranzicije. U tom neobičnom, ponekad i grotesknom svetu kulturnih interpretacija, Popov nam govori o bugarskoj literaturi, svetskoj književnoj sceni, psu Lajki, utvari Mari Selest, Ćele kuli u Nišu, graničnim prelazima, izazovnim art instalacijama... Saputnik radikalnog mislioca zbirka je tekstova napisanih čitljivo, živo i duhovito , u stakato i nervoznom ritmu vremena u kome su i nastali, a koje je - vreme sadašnje. Vodeći bugarski pisac očito nije samo odličan romanopisac, već i esejista.


U postelji sa demonom, Erika Džong
Alnari 2007.
prevela: Ljiljana Petrović

U postelji sa demonom memoarska je knjiga Džongove i predstavlja nastavak njenih sećanja sa polovine života - Straha od pedesete. Iako je prvi roman, Strah od letenja, zauvek ostao knjiga po kojoj se Džongova prepoznavala u javnosti, njena memaorska proza, ipak je ponajbolje što je ova spisateljica, inače doktor književnosti na Kolumbija univerzitetu, napisala. U postelji sa demonom delo je nastalo u momentima kada je sama Džongova bežala od pisanja fikcije i pisala memoarsku prozu o samom pisanju kao životnom pozivu, "putritanskim korenima američke kulture", deci savremenog sveta "koja su umorna od svih tih informacija koje pokušavamo da im ulijemo u glavu, a kojima je, zapravo, potrebno da sanjaju i da maštaju". Pišući i procenjujući sopstvene knjige, Džongova kaže:"Kad se osvrnem na svojih osam romana, koliko sam do sada napisala, zaključujem da u njima nisam ubila dovoljno ljudi. Smrt je sredstvo za pospešivanje radnje".U ovoj knjizi Džongova piše o svojim bivšim ljubavima, seća se susreta sa važnim ljudima američke i svetske kulture, ali se ne libi i da prepičava svoje snove (u jednom zavodi Bila Klintona) ili da opisuje iskustva kada se suočila sa zavisnošću od alkohola. I ovoga puta Džongova pripoveda duhovito, zabavno i - mudro, slaveći ne samo umetnost, već i sam život.


Mojim najdražim prijateljima, Patriša Volk
Samizdat B92, 2007.
prevela Mina Krsmanović

Patrišu Volk naša je čitalačka publika upoznala preko izvanredne knjige memoarske proze, Porodične gastronomije, a ovo je njen prvi roman objavljen na srpskom jeziku. Pred nama je prava njujorška knjiga - inteligentna, zabavna, duhovita, brza, pitka. Na kraju nas čeka i jedan lukavi preokret. Ovo je, pre svega, roman o prijateljstvu. Naime, dve junakinje romana, Neni i Elis, spojene su poslednjom željom i testamentom njihove zajedničke prijateljice Roberte, koja je umrla tri nedelje pre toga. Roberta im je ostavila strastveno pismo jednog tajanstvenog ljubavnika, zaključano u bankovnom sefu... Rezultat je dvostruki portret u duplom ogledalu, zasnovan na detaljima iz pikarske svakodnevice. Moto ovog romana je misao Toma Stoparda: "Sreća je ravnoteža. Balansiraj celom težinom". Možda je ponajbolje ovu knjigu definisao onaj američki kritičar, koji je primetio da je ovaj roman Patriše Volk - proslava ženskog prijateljstva.

Sanja Domazet