Pesništvo evropskog romantizma

12.05.03 Politika

Dva ciklusa predavanja, održana u Kolarcevoj zadužbini na inicijativu akademika Vladete Jerotica, a na temu "Savremenost ruske religijske filosofije", predstavila su neke od najuticajnijih i najznacajnijih ruskih mislilaca koji su bili "zanemareni ili prenebregavani tokom decenija u sovjetskom periodu". Od tih predavanja sacinjen je zbornik "Savremenost ruske religijske filosofije" koji je uredio Radomir ?ordevic, a objavila "Gutenbergova galaksija".

U zborniku se nalaze redigovani tekstovi dr Dimitrija Kalezica o Florovskom, Radomira ?ordevica o Rozanovu i o Homjakovu, Milana Subotica o Leontjevu, Vladimira Medenice o Fjodorovu, Miroslava Ivanovica o Solovjevu, Vere Janicijevic o Dostojevskom, Ilije Marica o Florenskom, Vladete Jerotica o Berdajevu, i Bogdana M. Lubardica o Bulgakovu, uz još jedan esej Radomira ?ordevica o ruskoj filozofskoj misli u periodu "srebrnog veka".

Pesništvo evropskog romantizma

Priredivac se nada i trecem ciklusu predavanja koji bi obuhvatio pregled ruske filozofske misli u periodu takozvane ruske renesanse, koja je trajala i posle revolucije, negde do Drugog svetskog rata, u kulturi koju je stvarala velika ruska emigracija širom sveta. Citaoci ovog zbornika se, potom, nadaju novom.

Izdavacka kuca "Gutenbergova galaksija" je ovih dana u biblioteci "Književni venac" objavila "Pesništvo evropskog romantizma", antologiju koju je sastavio naš istaknuti pesnik Miodrag Pavlovic. Antologija je prvi put štampana krajem 1968. godine, u izdanju beogradske "Prosvete", i od tada je, iako prilicno obuhvatna, obnavljana i dopunjavana.

I ovo, novo izdanje kod "Gutenbergove galaksije" dopunjeno je i još više uobliceno, a sastavljac antologije, koji je i autor vrlo obimnog predgovora, kaže da su se izmene odnosile na unošenje pesama ruskih pesnika: Žukovskog i Batjuškova, bugarskog pesnika Hrista Boteva, ceškog Maha, slovackog Janka Kralja, ukrajinskog Tarasa Ševcenka.

U ovoj predivnoj antologiji nalaze se besmrtni stihovi Getea i Šilera, Helderlina i Šenjea, Blejka i Verdsverta, Kolridža, Novalisa, Žukovskog, Batjuškova, Lamartina, De Vinjija, Bajrona, Šelija, Kitsa, Hajnea, Leopardija, Igoa, De Misea... Prevodioci – naši najpoznatiji, vrhunski.

Miodrag Pavlovic je u "Gutenbergovoj galaksiji" i urednik biblioteke "Pesma neprestana" u kojoj je upravo izašao i "Spev o vojevanju Igorovom", i to u dva prevoda na srpski, prvom, sa staroruskog, koji je uradio Milorad Panic Surep, i prevod Vladana Nedica. Uz oba srpska prevoda, spev je štampan i u originalu. Umesto predgovora, u knjizi se nalazi esej Isidore Sekulic "Vreme drevno, pesnik neznan, pesma divna", kojim poznata književnica odaje pocast Surepovom prevodu "Slova o polku Igorovu", za koji kaže da je "alem poema" iz 12. veka, ranog srednjeg veka, iz kojeg je prosto neverovatno izronio. "Mrak bio u onom veku, mrak pao na starinski jezik, ali poezija oblikom i epskim izlaganjem cista plemenita duševna suza", zapisala je Isidora Sekulic.

Dva prevoda

U knjizi koja je pred nama možemo da uporedimo i dva prevoda, oba bogata upravo takvom poezijom.

Još jedna prevedena knjiga ovog beogradskog izdavaca, "Gospodarica Bakarne gore", donosi lepotu ruskog jezickog izraza. Rec je o uralskim legendama Pavela Bažova, koje je sa ruskog prevela Svetlana Knjazev-Adamovic (ilustracije Vladimir Adamovic), i koje nam stižu iz neobicnog predela, kako kaže prevodilac, na granici izmedu Evrope i Azije.

Bažov je svoj vek proveo na Uralu, te je legende koje je cuo uoblicio umetnicki, baš kao što su Andersen i Grim obradili bajke. Ipak, umesto bajki, ovo su legende jer autor Pavle Bažov kaže da ih je cuo od jednog starca, duboko ubedenog da se sve o cemu je kazivao uistinu desilo u drevnim vremenima...

A. Cvijic