01.01.00
Danas
21.10.2002.
Novi britanski megahit u poterovskom trendu
Kako je mala Moli Mun hipnotisala Brodvej i okolinu
Dok roditelji oporavljaju kucne budzete uzdrmane carobnim stapicem decaka-carobnjaka Harija Potera, nova decja knjizevna junakinja preti da pomrsi konce slavi svog britanskog rivala, kao i njegovoj ?mami? Dz. K. Rouling koja izludjuje izdavace beskrajnim odlaganjem petog nastavka sage o Hogvortsu i njegovim pitomcima.
Za samo nekoliko meseci od premijernog objavljivanja, knjiga "Moli Mun i njena neverovatna knjiga hipnotizma", tridesetsestogodisnje britanske samohrane ledi Dzordzije Bing, pretvorila se u neverovatnu izdavacku bajku koja je autorici donela slavu i, procenjuje se, najmanje milion funti zarade, digla na noge Holivud i dovela ga na aukciju oko filmskih prava za ovu ljupku storiju. Ali, ovoga puta, Amerikanci nisu imali dovoljno ni srece, a valjda ni para, jer je za "sumu koja se ne saopstava", ispred nosa Diznijevom Drimvorksu i Miramaksu prava otkupio Britanac Dejvid Hejmen, producent Harija Potera, dok je americkom izdavacu Harper Kolinsu pripala utesna nagrada u vidu kopirajta za knjigu na americkom trzistu (britanska prava drzi decje odeljenje Makmilana).
Razlog ovakvoj pomami iz Novog sveta mogao bi biti ne samo veran sablon decje poterovske knjizevnosti, vec i to sto se radnja ovog romana glavnim delom odvija u Njujorku, na Menhetnu i Brodveju, gde desetogodisnja, neugledna namcorasta devojcica-siroce odrasla u sirotistu po imenu Kuca Hardvik, u kojem decu kinje i zlostavljaju ovozemaljske vestice, igrom slucaja dospeva sa svojim psicem-mopsiem Dzandrljivkom i hipnotizerskim klatnom. Tu pozinje urnebesni kalambur jer je devojcica, ovladavsi u medjuvremenu hipnotickim mocima pomocu jedne stare knjige, kadra da ostvari svoje najludje snove, postane bogata i slavna i nadmasi slavu svih brdovejskih zvezda mjuzikla, a karijeru okonca najludjom pljackom stoleca u tvrdjavi banke dragulja na Menhetnu...
Pozornost tabloida ali i ozbiljnih britanskih glasila, medjutim, ne manje privlace detalji iz zivota autorke. Portret jedne ledi, zenskog potomka stare erlovske porodice Straford, ciji koreni sezu pre sedamnaestog veka, zaista nudi niz srecno spojenih okolnosti koje bi jednog dana, sto da ne, mogle takodje da dozive ekranizaciju. Pogotovo kad se zna da je ocuh autorice bivsi predsednik borda BBC. Pedantni novinarski biografi iskopali su da je mlada Dzordzija posle srecnog detinjstva studirala glumu, sto joj je bio uzitak, i udala se, sto joj nije donelo uzitak, vec razvod i cerkicu, sada vec jedanaestogodisnju Tajger.
Neslavni glumacki pokusaji tipa epizodne role barske dame u filmu "Dileri" (1989) okrecu je umetnosti i tu Dzordzija, izgleda nalazi svoju musku muzu, u vidu sadasnjeg "decka" i oca njenog jednogodisnjeg sincica, vrlo slavnog britanskog umetnika Marka Kuina, poznatog po bizarnim skulpturama.
Ova knjiga, u rekordnom roku, stize u nase knjizare ovih dana, za Sajam, u izdanju Narodne knjige iz Beograda. Posle decenije politickog i ne samo takvog iluzionizma kojem smo bili izlozeni na ovim prostorima i moguceg zapadanja u jedan drugaciji, tranzicioni trans, haripoterovske carolije i molimunovske hipnoticke vragolije mogu da ponude samo vrstu pozitivne sok terapije, mastom uz propisanu dozu eskapizma i razonode. Zato, Normalci, klatno u ruke, pa na Sajam!
V. Roganovic
