05.03.05 Politika
Konaci i utvrđenja manastira Hilandar
Manastir Hilandar, Vojislav Korać & Mirko Kovačević
Jedinstvena monografija Vojislava Koraća i Mirka Kovačevića, sa detaljnim snimcima i crtežima zdanja, poslužiće graditeljima i za njihovu obnovu
Prošle godine, 4. marta, u požaru neslućenih razmera stradao je najstariji i najvredniji srpski manastir, Hilandar na Svetoj gori atonskoj. Neposredno pre tog događaja, pripremljena je jedna od najlepših, najpreciznijih i retko uspešno opremljenih knjiga o ovom biseru srpske kulture, koja je nedavno ugledala svetlo dana - monografija „Manastir Hilandar - konaci i utvrđenje”, iz pera dvojice autora, višedecenijskih hilandarskih istraživača akademika Vojislava Koraća i prof. dr Mirka Kovačevića.
O Hilandaru su i do sada pisane knjige, objavljene su studije i monografije, sa aspekta istraživanja različitih oblasti nauke i života u Hilandaru, iz ugla istorije, duhovnog života, književnosti, istorije umetnosti, istorije arhitekture, etnologije... Vrednost ove monografije je posebna, jer sumira poluvekovno proučavanje arhitekture Hilandara koje je preduzeto još 1954. godine pod rukovodstvom slavnog Đurđa Boškovića, tada direktora Arheološkog instituta. U toj ekipi, koja je tada prvi put detaljno arhitektonski snimila Hilandar, bili su, uz Boškovića, i B. Vulović, kao i jedan od dvojice autora ove monografije Vojislav Korać. Priključio im se i tada takođe slavni Aleksandar Deroko, materijal je potom obrađen, a posete Hilandaru su nastavljene radi dopune obrađenih snimaka i beležaka. Ekipi se kasnije priključio i drugi autor ove monografije Mirko Kovačević, a rad je zaključen 1972. godine.
Zanimljivo je da je prva knjiga ovih istraživanja, pod naslovom „Hilandar. Saborna crkva. Arhitektura”, koju je uradio Đurđe Bošković u saradnji sa Mirkom Kovačevićem, štampana tek 1992. godine, a ova druga, dragocena, tek sada se predstavlja javnosti.
Korać i Kovačević, dvojica njenih autora, zapravo su jedini živi članovi dveju ekipa koje su proučavale manastir.
U uvodu, autori ističu da je manastir Hilandar zatvorena graditeljska celina s dominantnim kulama i da s većeg odstojanja nalikuje utvrđenom srednjovekovnom gradu. Sa manje udaljenosti reklo bi se da je posredi utvrđena palata. Uz detaljne arhitektonske crteže sa presecima svih zgrada i objekata, i sa rezimeima svih tekstova na francuskom i grčkom jeziku, ova monografija - iako se na nju čekalo više decenija - dočarava izgled i značaj Hilandara na način koji je redak i u mnogo razvijenijim društvima od našeg. Istraživanja Hilandara, koja su rezultirala ovom monografijom, finansirali su Arheološki institut, Hilandarski odbor Srpske akademije nauka i umetnosti i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, a knjiga je štampana o trošku Ministarstva kulture i medija Srbije i manastira Hilandara.
D. Radović
