Kreg M. Barns (autor)
Mi stalno gubimo – žene, muževe, prijatelje, zdravlje, snove i sigurnost prohujalih vremena. Ništa ne ostaje onako kako je nekada bilo.
Još uvek nisam sreo odraslu osobu koja živi život kakav je planirala. Ima nekih koji uzbuđeno kažu: „Hvala Bogu što mi je život mnogo bolji nego što sam se nadao.“ Ipak, retko prođe nedelju dana, a da kao pastor ne sretnem ljude koji su veoma daleko od toga da zahvaljuju Bogu zbog gubitka nečega što im je bilo drago. Niko ne voli da ostane napušten.
Tipično, oni koji sebe smatraju napuštenim bili su lišeni nekog ili nečeg što im je bilo potrebno. Žena stigne kući i pronađe poruku na frižideru: „Odlazim.“ Radnik koji već dvadeset godin
a radi za istog gazdu ulazi u njegovu kancelariju samo da bi čuo da je otpušten. Mlada žena biva podvrgnuta hirurškom odstranjivanju dojke i pita se da li će ikada biti u stanju da prestane da plače. Ovi ljudi su računali na svog bračnog druga, na svoj posao ili makar na svoje zdravlje. A kada, jednoga dana, ostanu bez toga, njihov život više nikada neće biti kao pre.
Tokom života očekujemo da ćemo doživeti neke neizbežne gubitke. Deca će odrasti i napustiti porodični dom. Novi posao u drugom gradu nateraće nas da se pozdravimo sa prijateljima i rođacima koji ostaju da žive u gradu koji mi moramo da napustimo. Na kraju, jedan od supružnika će svog bračnog druga predati u Božje naručje. Neka napuštanja možemo očekivati, ali to ne znači da su nam ona manje bolna.Jedna od najodvažnijih stvari koje ljudi čine jeste dobrovoljno napuštanje svog lagodnog nezadovoljstva životom da bi dobili novu priliku, za koju se nadaju da ih očekuje iza ugla. A kada se to dogodi, njihovo iskustvo možda neće biti ispunjeno patnjom kao kod onoga ko je napušten, ali njihovo putovanje kroz strah i tugu od starog ka novom životu nije ništa manje dramatično.
Ostali naslovi iz oblasti: Religija i teologija
Izdavač: Preporod; 2024; Broširani povez; latinica; 20 cm; 158 str.; 9788642306773;
