Letopisi Narnije 2: Lav, veštica i orman

20.12.05

ČUDESNU zemlju Narniju zavoleo je još kao dečak. Prošlo je tridesetak godina, kada je režiser Endru Adamson ponovo otvorio vrata uspomena, koja skrivaju kralja Aslana, Belu vešticu, Gospodina Tumnusa, dabrove, lije i faunove. I hrabre mališane, koji čistim srcem tope ledeni zamak i vraćaju veru u ljubav, prijateljstvo i odanost.
U isto tako bajkovitom Bakingemširu u Engleskoj, nedavno smo razgovarali sa Adamsonom, koji je posle velikog uspeha dve crtane priče o "Šreku", krenuo da osvaja i svet K. S. Luisa, uz čije "Letopise Narnije" odrastaju generacije. Posle velike londonske premijere u Rojal Albert holu, film sutra uveče stiže i u naše bioskope.
Kada ste se prvi put susreli sa Luisovim pričama?
- Još kao dete. Prvo su mi je čitali roditelji, a kasnije sam se često vraćao tom čudesnom svetu. Kada sam dobio ponudu od Diznija da snimim film, nisam mogao da verujem da mi se to stvarno dešava. Bilo jer to više od profesionalnog izazova. Izgledalo je kao da sam se ponovo vratio u detinjstvo. Setio sam se da sam kao dete verovao da zemlja Narnija, sa svim svojim čudnim stanovnicima zaista postoji. Nikada nisam razmišljao da je to bajka, već priča o stvarnom svetu koji je tu negde sakriven.
Od sedam knjiga "Letopisa Narnije" izabrali ste da ekranizujete knjigu "Lav, veštica i ormar", koja je proglašena knjigom veka. Mislite li da li će "Narnija" zauzeti mesto "Gospodara prstenova" ili "Harija Potera"?
- Ako bih morao da poredim sa tim filmovima, pre bih rekao da će biti bliža gledaocima "Harija Potera" i to onih prethodnih nastavaka. Voleće je i oni koji su uživali uz "Prstenove". U svakom slučaju siguran sam da će "Narnija" osvojiti novu publiku, jer je vladalo veliko interesovanje, čim smo počeli snimanje na Novom Zelandu.
Film je veran skoro svakom detalju u knjizi?
- Sigurno bih pogrešio da sam bilo šta menjao. Kada čitate knjigu jednostavno vidite slike. Tu divnu staru kuću, predeo okovan ledom, radoznalu decu, životinje. Odjednom se selite u neku drugu stvarnost i otvaraju vam se vrata tog čudesnog sveta. Poverujete čak i da faunovi postoje. To je velika galerija likova sa prepoznatljivim ljudskim osobinama. Zato mi je bilo važno da napravim ne samo dobar izbor četvoro dece, Bele veštice i Tumnusa, već da odaberem prave glumce, koji će glasom oživeti animirane likove: lava, dabrova, lisice. Od 2500 dece najbolji su bili Džordži Heli, Skendar Kejnes, Vilijam Mozli i Ana Poplvel. Za kraljicu nije bilo dvoumljenja, odmah sam znao da je idealna Tilda Svinton. Glas kralju Aslanu dao je Lijam Nison, a Lisici - Rupert Everet.
Mislite li da će i "Narniju" kao oba "Šreka", voleti ne samo deca, već i odrasli?
- I "Narnija" i "Šrek" su u stvari porodični filmovi. Deci je jednostavno da shvate te priče. Siguran sam da oni jasnije uviđaju razliku između dobra i zla. Što više godine prolaze, mi se udaljavamo od onih pravih vrednosti kojima smo verovali kao deca. Svet je danas surov sa pravilima, koja ruše osnovne vrednosti. Koliko puta pomislim da sam srećan što nisam osetio rat ili neku drugu nesreću, ali mnogi jesu. Zato je dobro da na trenutak zastanete i osetite da ste i emotivno biće. "Narnija" nas upravo podseća na neke zaboravljene vrednosti, kao što su ljubav i prijateljstvo. Pomaže nam da lakše opraštamo i budemo odani onima koje volimo.

NASTAVCI

VEĆ se govori da ćete ekranizovati i preostalih šest Luisovih priča o Narniji
- Ne znam da li ćemo nastaviti sa "Narnijom". Ta odluka zavisi od ljudi iz "Diznija". Iskreno se nadam da je ovo tek početak jer je "Lav, veštica i ormar" osnova za upoznavanje Narnije...

Biljana NIKOVIĆ