Kako živi naš narod

13.08.10 Večernje novosti

SMEDEREVSKI i valjevski seljak neka samo jedan groš ima u džepu, on će činovniku reći: Šta ćeš da piješ, gospodine?”, napisao je u 129. svesci “Otadžbine” okružni lekar Laza Dimitrijević. Pomažući siromašnom narodu, ovaj istinski humanista a nepretenciozni pisac, beležio je razne zgode u kojima se tih nesigurnih godina s kraja 19. veka našao srpski seljak. U noćima kada je kao lekar imao mira a vukla ga nemirna reč, napisao je knjigu “Kako živi naš narod”, ne sluteći da će iz lekarske beležnice izrasti prvi srpski bestseler.

Knjiga koja je svu dotadašnju medicinu okrenula na tumbe, za samo dva meseca prodata je u 1.600 primeraka. A već sledeće izdanje koje je doterao izvesni gospodin Engelhart, dvorski knjigovezac, nosilo je rešenje da “ovu knjigu treba da nabave sve školske knjižnice”. Izašla su tri izdanja, a četvrto, prilagođeno savremenom pravopisu, posle 110 godina, ponovo je pred srpskim čitaocem, u izdanju beogradskog “Infinitasa”.

Šta je to skromni okružni lekar video, pa napisao, što ga je učinilo čitanijim od viđenih srpskih pisaca njegovog doba?

Istina, reći će neki od kritičara ovog neobičnog dela koje bespoštedno i britko kritikuje srpsku narav, a voli srpsku dušu.

I sam pisac objasnio je da je u traženju odgovora na pitanje “kako živi naš narod” pokušao da rasplete vrzino kolo tadašnjih prilika u srpskom zdravstvu, ne samo s gledišta istorije medicine. Na prosto pitanje: šta je za zdravlje naroda uradila vlast, Dimitrijević odgovara: ama, baš ništa! Osim što jadikuje da joj je lekara po Srbiji malo. Njoj je, međutim, bezvredan ljudski život. Broj’te umrle!”, dovikuje joj dr Laza. “Orijentalno nasleđe, murdarluk, mentalitet... Puste priče. Vi ne valjate, sram vas bilo.”

Knjiga svedoči o propuštenim prilikama da se poboljša život valjanog naroda srpskog, o uspostavljanju jedne naopake tradicije u kojoj je partijska podobnost - alfa i omega svekolikog života. To je ono što, kako je zapisao, siše narodnu snagu.

Srpsku sklonost ka preterivanju i hvalospevu dr Laza opisao je humorno i apsurdno nalazeći razumevanje u neznanju i praznoverju. Umesto priče o zlatnim kašikama sa srpskog srednjovekovnog dvora, on govori o siromašnom čoveku u koporanu i pamukliji kome treba gunj da se u dugim zimama ogrne i ćebe da se pokrije. Zastrašujuća su, zato, njegova svedočenja o higijenskim uslovima u kojima srpski narod živi, ma koliko vređala srpsku sujetu i predstavu o poreklu.

- Sa hrpom laboratorijskih i svakojakih drugih analiza, bolesnik naposletku očajava, ne znajući ni šta će, ni kuda će. Moderna medicina razbila je u paramparčad i lekara i bolesnika, a dr Laza Dimitrijević imao je oko koje sve vidi. Zagledao je u mlekare, pregledao posuđe, okušao i hleb, pregledao postelju, ispitivao vodu za piće. Mnogo je razgovarao s ljudima, bio je iskren, ništa nije prećutkivao. Zato su ga seljaci voleli i verovali mu - napisao je Branislav Dimitrijević u osvrtu na dr Lazinu knjigu. Njegova moć nije bila mala: on je prodirao u najsirotije kolibice i u najbogatije dvorove, viđao kako jedni boluju i stradaju od krajnje oskudice, suvušnog umora i mnogo rada, a drugi čame u dosadi i raznim bolestima, zbog raskalašnog i raskošnog uživanja. Zbog ove gotovo filozofske nepravde koja kao po kakvom zapisu deli ljude u bezvremenu, knjiga je poučno štivo i danas. Njeno obeležje su trezvenost, prirodnjački pristup, odsustvo književnih ambicija, ravnodušnost prema formi.

Lik dr Laze Dimitrijevića koji je i pregledao, i lečio, i putovao, i u svaku kuću zalazio, ali i obdukovao, rasplićući život umrlog i unatraške, iščezao je.

- Ja sam fotografisao naše greške i nedostatke, a čitalac neka ih razgleda i sam dalje promišlja. A što se književnih kritičara tiče, neka vide šta će u taj “album” da udenu - rekao je, kao da se pravda što ga toliko čitaju i citiraju, dr Laza Dimitrijević.

DRUŠTVO TREZVENOSTI POD uticajem dr Laze Dimitrijevića, 1902. godine u Beogradu je osnovano Društvo za čuvanje narodnog zdravlja, a predsednik je bio Milan Jovanović Batut. Društvo je, između ostalog, imalo i “plemeniti zadatak za žensku inteligenciju”, ukazujući na nezavidan položaj žena u Srbiji. Ali, rezultat obnove koju je tako silno propagirao, dr Laza nije dočekao. U najboljem dobu, tek što je napunio četrdesetu, smrt ga je otrgla. Utopio se u Dunavu.

Violeta TALOVIĆ