Žarko Jokanović je rođen 7. maja 1967. godine u Užicu, gde je odrastao sa majkom Slobodankom i bakom Jelom Đurđić. U rodnom gradu je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Kao dečak igrao je u filmu Užička republika, gde je zapamćen po čuvenoj replici: Čiko, je l" sav ovaj lebac tvoj?Jedno vreme aktivno se bavio politikom.Radio je kao scenarista u više TV-projekata: Oralno doba, Zvezde pevaju za njih, Večera kod Laneta i drugim, a autor je i scenarija za TV-serije među kojima su: Džet set, Tajna narandžaste kuće, Mileusnići i Scene na sceni.Napisao je nekoliko drama, od kojih su neke i izvođene u pozorištima širom Srbije: Zgazi me, Kokoške, Igra istine, Čija je moja koža? i dr.Poznat je i po kolumnama u listovima „On“, „Glas“, „Objektiv“, „Blic“, „Politika“ i dr.Autor je prve i zasada jedine monografije o velikom srpskom scenaristi Siniši Paviću: Siniša Pavić, s. r., Beograd 2009.
04.10.13
Razotkrio sam bolnu istinu o Jovanki Broz
Žarko Jokanović
Tek sada razumem zabrinutost ljudi koji su Jovanku Broz decenijama držali u izolaciji i teškim uslovima za život - kazao je Žarko Jokanović, autor knjige “Jovanka Broz, moj život i istina” u izdanju za “Blic”.
Životna ispovest Titove udovice sadrži veliki broj detalja koji menjaju sliku o istorijskim okolnostima u SFRJ u drugoj polovini XX veka. Autor otkriva da je originalna ideja o Pokretu nesvrstanih bila zapravo Jovankina, da Indira Gandi nije htela da dođe na Titovu sahranu ako državni vrh ne pusti da joj prisustvuje njegova udovica, kako je poznati vojni general isključio grejanje u Jovankinoj kući a njoj poslao pismo u kojem joj “šalje tople pozdrave”... Jokanović kaže da nije lako zadobio poverenje svoje sagovornice jer je decenijama trpela različite pritiske društva u kojem je odlučila da nastavi život.
- Jovanka Broz me poznaje još od 1974, kada je u Puli gledala film “Užička republika”. U zimu 2005. čuo sam kako Jovanka bez ikakvog razloga praktično trpi život bez dokumenata, zdravstvene knjižice u kući bez grejanja i ponudio sam joj pomoć - kaže Jokanović.
On napominje da se tek na njegov nagovor Rasim Ljajić pozabavio uslovima u kojima je živela ostavljana od svih nekadašnja prva dama socijalističke Jugoslavije. Jokanović se založio da se uslovi stanovanja učine makar prihvatljivim i tako zadobio njeno poverenje. Jedino što je Titova udovica tražila pre nego što su počeli rad na knjizi bilo je da njenu životnu ispovest prenese bez intervencija.
- Neke njene beleške su ukradene i kazala mi je da bi volela da kroz moju knjigu ostavi svoju istinu generacijama koje će doći iza nas. Radi verodostojnosti knjige sav materijal objavljen u njoj imam snimljen u diktafonu. Kada je pogledala tekst, intervenisala je u dve rečenice i kazala mi da sam jedini čovek koji je nije prevario u životu - objasnio je Jokanović.
Samo njene dve sestre, dva sestrića i on danas mogu da uđu u njenu bolničku sobu.
- Prvi primerak knjige dobio sam iz štamparije u petak i odmah sam ga odneo u bolnicu. Doktorka joj je rekla da sam tu i da sam doneo knjigu. Razumela je, klimnula glavom i otvorila šaku da uzme knjigu koju je potom sve veme čvrsto držala u ruci - ističe Jokanović.
Aleksandar Nikolić
