Edvard Bond (London, 1934), jedan od najvažnijih modernih dramskih pisaca engleskog jezika.
Osim kao dramski pisac, Edvard Bond je izuzetno značajan i kao reditelj, pesnik, esejista, teoretičar drame i pozorišta, pisac filmskih scenarija.
Napisao je preko pedeset drama za pozorište, radio i televiziju.
Napustio je školu kada je imao petnaest godina i nakon toga se posvetio samoobrazovanju. Već njegov drugi komad, Spaseni, bio je zabranjen jer je odbio da iz njega ukloni scenu u kojoj se beba kamenuje do smrti. Ova zabrana se smatra događajem koji je doveo do ukidanja pozorišne cenzure u Velikoj Britaniji.
Često nazivan i kontroverznim zbog stavova o društvu i o drami i pozorištu, ali i zbog tretmana nasilja u svojoj dramaturgiji, Bond je iskazao nedvosmislenu kritičku retrospektivu osnovnih trauma modernih vremena.
Najznačajnije drame: Papino venčanje (1962), Spaseni (1965), Rano jutro (1967), Uski put do dubokog severa (1968), Crna misa (1970), Strast (1971), Lir (1972, po Šekspirovom Kralju Liru), More (1973), Luda (1975), Kamen (1976), A-A-Amerika (1976), Žena (1978), Snop (1978), Svetovi (1979), Restauracija (1980), Leto (1981), Obnova (1981), Ljudski kanon (1984), Ratne drame (1985), Jakne (1989), Jakne 2 (1992), U društvu muškaraca (1992), Olijev zatvor (1993), Utorak (1993), Na unutrašnjem moru (1995), Kafa (1996), Jedanaest majica (1997), Nigde nikog nemam (2000), Zločin 21. veka (2000), Deca (2000), Stolica (2000), Postojanje (2002), Rođeni (2003), Kratka Elektra (2004), Ljudi (2005), Podrum (2005), Arkada (2006), Melodija (2006), Nevinost (2008), Prozor (2009), Ivica (2011).
Napisao je knjigu eseja: Skrivena uloga: Beleške o pozorištu i državi (2000).
Najznačajnije Bondove pesme objavljene su u knjizi Sabrane pesme (1987).
Objavio je prepisku u pet tomova (1994-2001).
Bond je i autor nekoliko filmskih scenarija, među kojima su i scenariji za filmove: Eksplozija, Mihael Kolhas, Smeh u mraku, Graditelj, Nikolas i Aleksandra, Mobi Dik i Itaka.
Autor je nekoliko libreta za operu i balet.
Živi u Londonu.
