Nikol Kraus (Nicole Krauss) je rođena 1974. godine u Njujorku, u jevrejskoj porodici poreklom iz Nemačke, Ukrajine i Mađarske, i sva ta mesta i njihova sudbina u „kratkom dvadesetom veku“ važna su uporišta njenih izvanrednih romana. Njujork tajms je Nikol Kraus proglasio jednim od najvažnijih američkih romanopisaca. Studirala je književnost na Stanfordu i Oksfordu.
Njen prvi roman „Čovek ulazi u sobu“ bio je među finalistima „Knjige godine“ u Los Anđeles tajmsu. Za „Istoriju ljubavi“, njen drugi roman, dobila je Saroyan Prize i francuski Prix du Meilleur Livre Étranger, a roman je bio i u najužem izboru za Orange, Médicis i Femina nagrade. Roman koji je pred vama, „Velika kuća“, bio je u najužem izboru za National Book Award i za Orange Prize.
Godine 2007. Granta’s ju je proglasio jednom od najboljih mlađih američkih spisateljica, a 2010. Njujorker ju je stavio na svoju listu pisaca „Dvadeset ispod četrdeset“. Objavljivala je tekstove u Njujorkeru, Harpersu, Eskvajeru i u Najboljim američkim kratkim pričama. Knjige su joj prevedene na trideset pet jezika.
Živi s mužem, takođe piscem, Džonatanom Safranom Forom i njihovo dvoje dece u Njujorku.
15.12.05
Istorija ljubavi
Nikol Kraus
Nikol Kraus novo je ime savremene američke književne scene a njen drugi roman “Istorija ljubavi” izazvalo je veliko interesovanje još pre samog objavljivanja. Autorska prava otkupilo je preko 20 izdavača širom sveta a u prilog njenom uspehu ide i podatak da će “Istorija ljubavi” biti prebačena na veliki ekran i to u režiji meksičkog reditelja Alfonsa Kuarona (“Velika iščekivanja”, “I ja tebi kevu”,"Hari Poter i zatvorenik iz Azkabana”).
B92: “Istorija ljubavi”, dirljiva je i uzbudljiva priča o ljubavi koja traje više od pola veka, koja povezuje dva kontinenta i nekoliko sudbina a čija tajna je zapisana u jednoj izgubljenoj knjizi.
Nikol Kraus: Teško mi je da prepričem knjigu, da mi to tako lako polazi za rukom ne bih morala da pišem. Ali kada bih baš morala nekome da prepričam knjigu u par rečenica, rekla bih da je to priča o dve strane istog novčića. O starom čoveku pri kraju životu i veoma mladoj devojci na početku svog. Oboje tragaju za načinima kako da, ne samo podele svoju usamljenost, već i kako da ispune praznine nastale gubitkom stvari ili ljudi koje su voleli. Njih dvoje imaju različite načine da to učine ali svim junacima moje knjige je zajednička potreba da izmišljaju, da maštom nadomeste tugu, ljude i ljubavi koje su izgubili kao i ono što u životu više nemaju. Rekla bih da je centralna tema knjige moć koju mašta nad bolom.
B92: Vaša knjiga je objavljena širom sveta, u skoro 25 zemalja. Šta mislite, kako vašu knjigu razumeju u Nemačkoj ili Velikoj Britaniji? Da li će je na isti način pročitati čitalac originala u SAD ili prevoda u Japanu?
Nikol Kraus: Iznenadim se svaki put kada pomislim na sve te prevode. Jedna je stvar napisati knjigu koju čitaju ljudi na vašem maternjem jeziku. Druga je stvar kada shvatiš da kroz ono što si napisao komuniciraš sa ljudima iz drugih govornih područja. Meni je to strašno uzbudljivo i mislim da mi nikada neće dosaditi ili me uplašiti činjenica da ljudi čitaju moju knjigu na češkom ili japanskom jeziku. Upoznala sam dosta ljudi iz zemalja u kojima je moja knjiga već prevedena i objavljena. Odjednom sam dobila prijatelje širom sveta koje na drugi način inače nikada ne bih imala prilike da upoznam. Ne znam kako to da objasnim sem konstatacijom da se svuda u svetu osećam kao kod kuće. I mislim da je to veliki dar koji sam dobila. Ne znam kako će druge kulture prihvatiti moju knjigu, svako ima pravo da svoje viđenje. I u tome jeste cela lepota.
B92: Spadate u novu, mladu i veoma uspešnu generaciju američkih autora. Odrasli ste na Long ajlendu, diplomirali ste književnost na Stenfordu, magistrirali na Oksfordu. Pisali ste književnu kritiku, objavljivali poeziju a da umete da branite svoje stavove dokazali ste kao jedna od autorki “The future dictionary of America”.
Nikol Kraus: Ideja da napišemo tu knjigu nastala je par meseci pred poslednje predsedničke izbore u SAD. Naravno, očekivali smo da će rezultat biti drugačiji, nadali smo se da će Džon Keri pobediti. Mnogi su zato na razne načine pokušavali da prikupe novac za kampanju Demokrata. Moj kolega Dejv Egars, moj suprug takođe pisac Džonatan Safran Foer i ja, odlučili smo da pomognemo kako najbolje umemo, da objavimo knjigu. Palo nam je na pamet da napišemo rečnik izmišljenih reči ili reči kojima smo promenili značenje kako bi opisali nešto što još uvek ne postoji ali kada bi postojalo svakako bi od sveta stvorilo lepše mesto za život. To je jedan vrlo idealističan rečnik, pun nade. Uspeh rečnika je bio veliki a sav prihod smo poklonili progresivnom demokratskom predsedničkom kandidatu. Nažalost, nismo uspeli da promenimo rezultate izbora.
B92: “Istorija ljubavi” je sada prevedena i na srpski jezik. Da li ste pročitali nekog autora iz našeg govornog područja?
Nikol Kraus: Čitala sam Danila Kiša. Da li sam uopšte dobro izgovorila ime? Mislim da u Sjedinjenim državama nema dovoljno prevedenih knjiga. Od svih objavljenih knjiga u Americi, tokom jedne godine mislim da svega 3% čine prevodi. A u tu grupu spadaju i svetski klasici pa možete da zamislite kolišni je broj prevedenih naslova savremenih evropskih autora. To znači da mogu da čitam samo ono do čega se dokopam. U svakom slučaju pročitala sam odličan prevod novog izdanja Kišove “Bašte, pepeo” i to je jednostavno jedna od najboljih knjiga koju sam proteklih godina pročitala.
Jelena Kikić i Mina Krsmanović
