Dušan Veličković, novinar i pisac, autor knjiga Slike sumnje, Amor mundi, Internacionala, Đinđić i Srbija hardcore, kao i filmova Lenjin u pokretu, Smrtni ljudi, besmrtni zločini, i Đinđić, jedna životna priča. Dela su mu prevedena na više svetskih jezika. Priče iz knjiga Amor mundi i Internacionala predstavljene su u italijanskoj antologiji savremene srpske proze Casablanca serba.Bio je glavni urednik NIN-a (1993–1997) i nedeljnika Evropa (2007–2008). Saradnik je najuglednijih svetskih časopisa i novina. Član je Srpskog PEN centra i član uređivačkog saveta američkog časopisa za evropsku književnost Absinthe. Dobitnik je Međunarodne nagrade za slobodu i žurnalizam u Napulju 2009. godine.
Ocu je bilo tesno, a majka je počela u novčaniku da nosi sliku Violete N.; u stvari dve slike, portret i celu figuru. Punačka devojka, vesela. Majka je vadila Violetine fotografije iz novčanika, više nije nosila ni moju fotografiju ni fotografiju moga mlađeg brata, očevu je iscepala; stavljala je Violetin portret uz svoje lice:
"Pogledajte, kažite".
Sa fotografije su se smejali Violetini lepi zubi i ružičaste desni, preko kojih je vetar bacio jedan dugi pramen crne kose.
Majka je potencirala kontrast: ona, majka, plava, mršava, nalik na Šveđanku, otmena, porodično stablo sa granama sve do sedamnaestog veka, kada su se njeni preci uputili ka Sent Andreji, pa se zadržali kod Sombora; Violeta, samo mlada i ništa više.
Majka je mislila da se na njenom licu i njenom očuvanom telu videlo da je završila dva fakulteta, da tečno govori tri jezika i da nikada ništa nije radila.
Kada su prijateljice napadale oca, ona ga je branila. Bilo mu je tesno, govorila je; eto, mogao je da bude savetnik kod Ante Markovića, verovatno i kod ovog Slobe, ali on je imao druge planove. Bilo mu je tesno i u bivšoj Jugoslaviji, a kamoli u ovoj današnjoj. Ova kurva je to iskoristila.
Tako sam ostao sam sa majkom i ratovima koji su počinjali. Otac se javljao telefonom sa nepoznatih adresa.
Pre toga, otac me je pogledao značajno:
"Ovo što ću ti sada reći možda je kliše, ali je tačno. Vidiš, uskoro ću napuniti pedeset godina i shvatio sam da svako ima pravo da ispolji sve svoje talente."
Otac mi je pokazao svoj tekst koji je napisao i otkucao na mašini marke "oliveti" 1972. godine: "Razotuđenje kao lični čin".
"Možda će te interesovati? Nisam bio mnogo stariji od tebe kada sam ovo napisao" – rekao je.
A ja sam imao dvadeset godina. Interesovalo me je da ne idem u vojsku, da dobijem pasoš, i da i ja, kao i otac, negde otputujem. I da me svi ostave na miru.
