01.01.00
Danas
09.02.2002.
Iz Derete
Izabrana dela Jovana Radulovica
Novi projekat izdavacke kuce Dereta je objavljivanje izabranih dela Jovana Radulovica. U izdanju ove izdavacke kuce nedavno su se pojavila dva Raduloviceva naslova, "Idealan plac" i "Dalje od oltara" - u jednoj knjizi i "Golubnjaca" (pripovetke i drama). Predstavljajuci ove knjige, Dragan Lakicevic primetio je da je Radulovic pisac izuzetnog dara i velike snage, sa dobrim pripovedackim nervom, kao i da, bez obzira na to koje sve nagrade Radulovic jos bude dobio, uvek ce svojim knjigama vise nagraditi citaoce. Sam Radulovic istakao je da pisac ne polaze ispit samo pred citaocima, kad mu se knjige ponovo objavljuju, vec i pred samim sobom, kao i da smatra da je pri spisateljskom poslu najvaznije da pisac svet posmatra na svoj, originalni nacin.
S. D.
01.01.00
Blic
19.12.2002.
Jovan Radulović: Onaj delić sveta koji sam rođenjem dobio - meni je uzet, ali mi ga niko ne može oduzeti u mojoj literaturi. Uskoro, 26. decembra, biće tačno 20 godina kako je u Beogradu izvedena prva predstava ?Golubnjače?
Možemo da izgubimo sve osim jezika
Pisac Jovan Radulović je ovogodišnji dobitnik nagrade ?Deretina knjiga godine? koja mu je uručena 18. decembra. Nagrada je dodeljena za zbirku pripovedaka ?Stare i nove priče? objavljenu u u oviru ?Izabranih dela Jovana Radulovića?. Da podsetimo, Radulović je autor romana ?Braća po materi? i ?Prošao život?, zbirki pripovedaka ?Golubnjača? (napisao i čuvenu dramu istog naslova), zbirki priča ?Ilinštak?, ?Dalje od oltara?, ?U Islamu Grčkom? i ?Idealan plac?, eseja ?Po srpskoj Dalmaciji?, dobitnik je mnogih nagrada. O ovoj, koju dodeljuje njegov izdavač, Jovan Radulović za ?Blic? kaže:
?Svaka nagrada piscu znači, jer je ona ne samo priznanje i potvrda da ste nešto dobro uradili, već skreće pažnju i na delo. Nagrada izdavača mi je posebno draga jer kao pisac osećam da me cene, da računaju na mene, da će brinuti o mojim knjigama. To piscu daje određenu vrstu sigurnosti, jer on, tražeći izdavača, celog života traži ono što želi i u kući - dobru porodicu. Nadam se da će moje i ?Deretino? međusobno poštovanje i uvažavanje, pa i ljubav potrajati.?
Vaše stare priče su strogo lokalizovane, smeštene u vaš zavičaj, istorijski i etnografski određene, ?otete od života?. U novijim pričama toga nema. Koji ćete put pratiti ubuduće?
- Verovatno i jedan i drugi. Pisac ima pravo da se menja - u svoju korist ili na svoju štetu. Pred njim su izazovi. Neki pisci se menjaju od knjige do knjige, a neko tamo gde je pronašao grumičak zlata čeprka stalno, u nadi da će ga ponovo naći.
Ja sam rođenjem dobio jedan delić ovoga sveta - to je kraj između Krke i Cetine, pod Dinarom, u zaleđu Jadranskog mora i ja o njemu pišem onako kako osećam i po meri svoga talenta. Kroz taj delić sveta ja prelamam sudbine svojih junaka, pa i sudbinu celog sveta. Bez obzira gde i o čemu pisao (kao u novim pričama o Beogradu i Zagrebu), svaki praizvor tim rečenicama je tamo, u kraju za koji sam rođenjem vezan.
To je onaj jug Amerike koji je imao Fokner, onaj Dablin koji je imao Džojs i Prag o kojem je pisao Kafka. Mene prati izraz da sam pisac Dalmacije, Dalmatinske Zagore - to i nije tako loše.
Da li biste taj prostor mogli da stavite u današnje vreme?
- Ja sam tamo poslednji put bio pre sedam, osam godina. U jednom novom tekstu, za seriju koja će možda uskoro početi da se snima, jednog junaka sam odveo u taj kraj i na osnovu svedočenja, dokumenata, pretpostavki, novinskih tekstova (i srpskih i hrvatskih) i uz pomoć mašte zaokružio priču.
Šta mislite, kako bi ?Golubnjača? bila prihvaćena danas? Da li je ona deo i ovog vremena?
- Uskoro, 26. decembra, biće tačno 20 godina kako je izvedena prva predstava ?Golubnjače? u Beogradu, u SKC-u, pošto smo posle samo 12 izvedbi prognani iz Novog Sada. Kasnije je igrana u Kragujevačkom i Prištinskom pozorištu.
Naravno da se kao autor nadam da će se s vremena na vreme igrati. Samo je treba prepustiti nekom novom rediteljskom senzibilitetu, novim okolnostima. Problemi kojima se ona bavi - problem odrastanja, sukoba sa starijima, mržnja, problem nasleđa, nošenja istorijske mržnje, krivice, preispitivanja - ukazuju da bi ona i danas mogla se igra i da bude gledana.
Da li će ?jamu bezdanku? ponovo naseliti golubovi?
- Kada bih odgovorio potvrdno, to bi značilo prihvatanje utopijskog pogleda na svet. Ja to mogu želeti, mogu se i nadati, ali ne mogu reći da će tako i biti. Golubnjača će biti, na svim prostorima u svetu ih i ima. Vek koji je pred nama neće baš biti mnogo bolji i milostiviji prema čoveku nego što je to bio onaj u kome sam napisao dramu.
Krajina je nestala sa geografske karte srpskog naroda. Kakva je sudbina književnosti toga područja? Gde ona sada živi?
- Taj prostor, koji je u jednom trenutku bio izdvojen i politički, doneo je nov kvalitet srpskoj književnosti i prednjačio i po temama koje je pružao i po imenima pisaca koji odatle potiču, prednjačio je i u književnim pogledima. Ali, književost jednog naroda i jednog jezika ne može se određivati i vezati za neki uzan geografski prostor. Ne treba pisce ?sabijati?, treba probijati granice.
U eri interneta i veoma lakog primanja informacija nije ni važno gde će pisac živeti. Da li će se danas dobar srpski roman napisati u Kanadi, Zagrebu ili Beogradu nije važno. Važno je da se u njemu prepoznaje duh ili stanje svesti jednog naroda, da je roman dobar i da služi na čast ovoj književnosti.
Iza svega ostaje književnost. Mi možemo da izgubimo geografske prostore, ali ne gubimo jezik, pa se ti prostori sele u literaturu. Onaj delić sveta koji sam rođenjem dobio - meni je uzet, ali mi ga niko ne može oduzeti u mojoj literaturi.
Katarina Blagojević
01.01.00
Politika
19.12.2002.
Enciklopedija duše
Ovogodišnje priznanje pripalo Jovanu Raduloviću. - Raskošan književni jezik
Jedna od najlepših novogodišnjih čestitki književniku Jovanu Raduloviću je upućena juče u Grafičkom ateljeu "Dereta", kada mu je uručena "Deretina" nagrada za knjigu godine.
Ovo važno književno priznanje je od 1991. godine, kada je i ustanovljeno, dodeljeno najeminentnijim domaćim stvaraocima, poput Borislava Pekića, Vide Ognjenović, Danice Diković-Ćurguz, Milovana Vitezovića, Svetislava Basare, Milorada Pavića, Dragana Lakićevića...
Osvrćući se na celokupan književni opus Jovana Radulovića, Dragan Mojović je istakao da je spisateljsko umeće ovaj prozni stvaralac usavršavao upoznavanjem dela svetskih pisaca, ali i jedinstvenom sposobnošću i istančanim senzibilitetom za tragične životne sudbine naroda sa Dinare.
- Dajući mnoštvo podataka o geografskom prostoru Kninske krajine, ali i o životu naroda iz tog kraja, njihovih običaja, morala, verovanja, Jovan Radulović približava psihologiju jednog naroda koji je "prst sudbine" rasejao po celoj vaseljeni - istakao je Mojović i dodao da će stvaralaštvo Jovana Radulovića istoričarima poslužiti kao svojevrsna enciklopedija duše Dinaraca.
Prema oceni Dragana Lakićevića, Radulovićeve knjige sežu duboko u prošlost, istovremeno dodirujući samu suštinu savremenosti. Raskošan književni jezik, bogatstvo i koloritnost opisivanja ljudskih sudbina daju autentičan pečat proznim ostvarenjima Jovana Radulovića, svrstavajući ga u red klasika savremene srpske književnosti.
Srdačne čestitke, povelju izdavačke kuće "Dereta" i novčani iznos Jovanu Raduloviću je uručila Dijana Dereta. Đorđe Momirović je u ima modne kuće "Mona" dobitniku darivao takođe novčanu nagradu, kao i "Eunet".
Zahvaljujući na čestitkama i poklonima, ovogodišnji laureat "Deretine" nagrade je istakao da su takvi događaji najlepši trenuci u životu svakog pisca, ali koje uspeju da dožive samo najsrećniji.
Z. K.
Politika
31.01.2002.
IZABRANA DELA JOVANA RADULOVIĆA
Pisac na razmeđi
Dve knjige, "Golubnjača" i "Idealan plac" sa pripovetkom "Dalje od oltara" objavio Grafički atelje "Dereta"
Grafički atelje "Dereta" počeo je da objavljuje izabrana dela Jovana Radulovića, jednog od najistaknutijih pisaca srednje generacije: upravo su se pojavila dva toma, od kojih se u prvom nalazi "Golubnjača", kao priča i kao drama, dok se u drugom nalaze dve duže pripovetke, "Idealan plac" i "Dalje od oltara".
Miroslav Dereta, prvi čovek ove izdavačke kuće, najavio je treći tom, "Prošao život" u februaru, zatim "Braću po materi"; peti tom za sada još nije "definisan" jer se pisac nije odlučio šta će u njemu biti, a šesti bi trebalo da bude potpuno novo Radulovićevo prozno ostvarenje.
Na jučerašnjem susretu sa novinarima u knjižari "Dereta" u Knez-Mihailovoj 46, Dragan Lakićević je za Jovana Radulovića kazao da je to pisac koji se od književnih početaka, pre bezmalo tri decenije, uvek nalazio na razmeđi: Radulovićeva proza na samoj je granici epoha, vremena u kojima se, nažalost, zbivaju veliki ratovi, nemiri u ljudima, tragika koju je teško ne zabeležiti. U tom sudaru civilizacija na našim prostorima, u sudarima vera, prostire se linija na kojoj stoji čovek kao žrtva. Na toj granici je i pripovedački postupak Jovana Radulovića, moderan, a u literaturu prenesen naizgled tradicionalnim jezikom, mišljenja je Lakićević.
O prozi Jovana Radulovića govorio je i Ljubiša Jeremić, koji ovog pisca smatra autorom kome se ne žuri, i kome nije stalo da se često predstavlja publici. Ali, kada god izađe pred čitaoce novim delom, ono je uvek izazivalo potrese. Objašnjavajući poetiku Jovana Radulovića, Ljubiša Jeremić je kazao da se radi o piscu koji je živo zainteresovan za ono što je neposredno, aktuelno, nekad i politički. Samo vrsnim umetnicima, a takav je i Radulović, smatra Jeremić, polazi za rukom da ono što je aktuelno prenese u knjigu.
Ovaj književnik je uspešno izbegao i drugu zamku literature - iako piše o svome kraju, on nije regionalni pisac već samim tim što i istorijski trenutak, i mesto koje je izabrao za radnju, uzdiže do viših tačaka u kojima je jedino važno čitaocu preneti viđenje ljudske sudbine kao univerzalnije i opštije od prozne građe kojom se koristi. Jednom rečju, "Jovan Radulović je majstor da između istorije i legende, koja kod nas preti da se pretvori u mitomaniju sa često tragičnim krajem, uhvati na delu ljudsku sudbinu", rekao je Ljubiša Jeremić.
Jovan Radulović se, zahvaljujući na lepim rečima i izdavaču na odluci da objavi njegova izabrana dela, zapitao da li je dobro što je, što svojevoljno što sticajem okolnosti, odabrao da ne bude profesionalni pisac. Parafrazirajući Gintera Grasa, dodao je da je ipak već samim tim što mu je Bog dao jedan delić zemlje dobro što je krenuo tim putem, iako je on teži, prepoznatljiviji i zato opasniji jer se mogu desiti ponavljanja. "No, to je, ipak, moj put", kazao je na kraju.
A. Cvijić
