Kurt Vonegat 1922-2007. Ubraja se u probrane velikane američke književnosti, i bez njega bi i sam pojam američke književnosti bio znatno osiromašen. Objavio je romane: Mehanički pijanino (1952), Sirene s Titana (1959), Majka noć (1962), Kolevka za macu (1963), Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965), Klanica Pet (1969), Doručak šampiona (1973), Lakrdija (1976), Zatvorska ptičica (1979), Snajper Dik (1982), Galapagos (1985), Plavi drozd (1988), Hokus-pokus (1990), Vremenski potres (1996); zbirke kratkih priča: Kanarinac u mačijem leglu (1961), Dobrodošli u majmunarnik (1968), Bogombova burmutica (1999); knjige eseja: Vampeters, Fuma i Grenfelons (1974), Cvetna nedelja (1981), Sudbine gore od smrti (1990), Bog vas blagoslovio, dr Kevorkiane (2001), Čovek bez zemlje (2005); drame: Srećan rođendan, Vanda Džun (1970), Između vremena i Timbuktua (1972), Odluči se (1993) i druge.
01.01.00
Beorama
April 1999.
Kurt Vonegat .
HOKUS-POKUS .
Prevod sa engleskog: Zoran Paunović
Poznati američki prozaista, Kurt Vonegat je u romanu Hokus-pokus, objavljenom 1990. godine, kao i u prethodnim romanima (Klanica pet, Zatvorska ptičica, Snajper Dik, Galapagos) lucidan i duhovit, ali već osetno u zenitu svoje spisateljske moći.
Autor je poverio junaku svog romana, Judžin Debs Hartke-u, ulogu supervizora i komentatora vrednosti planete Zemlje i XX veka, a ujedno Judžin biva učesnik vijetnamskog rata kao američki vojnik, i postaje razorena jedinka i preživela žrtva događaja u kojima je učestvovao. Iz Judžinove raskidane svesti teče priča romana, građena rascepkano, mozaično, parcijalno, da bi tek na kraju romana fabula postala celovita. Nema pravila po kojima se bitiše; nema normi, uporišnih kategorija; junaci žive u sličicama vlastitog života u postapokaliptičnom stanju društva. Nalik naučnoj fantastici, prepliću se godine prošle i godine futurističke vizije života na zemlji. Apsurdi i slučajnost Ričarda i Judžin pretvaraju u tragikomične junake u burlesknim situacijama. Oni su nakon svih iskušenja kroz koja su prošli ostali naivni. Vonegat situaciono pokazuje kako se čovek ne uči na svojim greškama, već stalno ponavljajući slične neuspehe postaje komično bolan. Iz duševne razorenosti nastaju apsurdi sa kojima se pomirljivo živi. Judžin, sa željom da prikaže sve strahote XX veka, odlučuje da iz njega ode poslednji, sa nadgrobnom pločom bez epitafa i podataka o sebi (bilo nekad u vremenu nekom negde). Junak Judžin, a on može biti svako drugi, kao melanholični stoik prihvata poigravanje sudbine u kojoj mora da učestvuje, a ne inicira je. Shvata da je kao vojnik vijetnamskog rata krivac možda veći nego mnogi drugi, a u zemlji ga slave kao heroja zbog ubistava. S druge strane sudi mu se zbog "grešaka" učinjenih iz plemenitih pobuda. Nakon samo-suočenja više ne živi normalno, a jedina odbrana su mu ciničan i ledeni smeh nad svime čega se njegova misao dotakne. Za njega civilizacija, a pre svega priroda, nude mnogo plemenitog, ali ljudski kukavičluk, gramzivost, glupost stvaraju na Planeti ratnu klanicu u kojoj se živi u kratkim predasima. Za Vonegata obistinila su se sva antiutopijska predviđanja. Postavlja, a ne odgovara na pitanja o destruktivnosti i količini prisutne ljudske animalnosti; pita-nja o vučijem ratu čoveka protiv čoveka, naroda protiv naroda, i uopšte čoveka protiv Zemlje. U naznakama daje odgovor - veliki strah i proživljene patnje u ljudima iniciraju rušilačke nagone i agresivno ponašanje. U realnim životnim situacijama izvitoperenim ljudskim umom do besmisla, Vonegat indirektno pokazuje da sve dok postoji vladajuća klasa, hokus-pokus, magijskom retorikom ona može sve da prilagodi sebi; kao prave vrednosti može istaći licemerje, smrtonosnu ali lepljivu i prolaznu retoriku koja opravdava, pa i racionalno, ali s lošim premisama, objašnjava Hirošimu i Vijetnam. Za junaka Judžina Zemlja postaje velika raspršena atomska pečurka - i izlaza nema. Tek kada potpuno degradira i propadne trulež moderne civilizacije, kada joj se ne bude znao ni koren postojanja, kada ne bude imala ni atom svedočanstva, možda će tada nići nešto na lepšim vrednostima utemeljeno, a do tada... pamtićemo Kurt Vonegata kao do-brog pisca i "statističara" svoga vremena.
Sanja Stepanović
