Den Simons je rođen 1948. u gradiću Piorija. Odrastao je u više malih gradova američkog Srednjeg zapada. Jedan od njih, Brimfild, poslužio je kao inspiracija za imaginarni Elm Hejven, mesto u kom se odvija radnja dva Simonsova romana – "Leta noći" i "Uklete zime".
Kao student, Simons je dobio najviša univerzitetska priznanja za literarni i novinarski rad. Po diplomiranju se zaposlio kao nastavnik i na tom poslu ostao sledećih osamnaest godina u različitim mestima ruralnih delova Amerike. Dobitnik je nekoliko nagrada za prosvetni rad, uključujući i "Nastavnik godine" države Kolorado.
Prvu priču Simons je objavio 1982., dana kada se rodila njegova kći. 1987. se u potpunosti posvetio pisanju i od tada veći deo vremena provodi u planinskoj kolibi na 3000 metara visine, u Stenovitim planinama. Jedan je od malobrojnih pisaca današnjice čiji rad obuhvata toliko žanrova – od fantastike, horora i trilera, preko istorijskih romana do mejnstrim fikcije. Preveden je na više od dvadeset jezika i objavljen u preko trideset zemalja.
Mnoge Simonsove priče i romani pretočeni su u filmske scenarije ili su planu za adaptaciju, uključujući serijal "Hiperion", "Darvinovu oštricu", "Reka Stiks teče uzvodno" i "Kraj gravitacije".
23.12.16 Bookvar
Gnusno
Gnusno je roman za one koji su uživali uz knjige Teror i Drud, za ljubitelje istorijske fikcije kakvu obično nudi Den Simons. Ako tokom čitanja knjige ne odustanete zbog nedostatka boca sa kiseonikom ili ne naletite na bandu krvožednih jetija na kraju ćete biti zahvalni Denu Simonsu što vas je odveo na još jedno epsko putovanje.
U odnosu na romane Stivena Kinga u kojima autor pravi varijacije na svoje detinjstvo i život koristeći 99% sećanja i 1% mašte da bi se proizvelo 100% neoriginalno štivo čija je radnja smeštena u neki gradić u Mejnu, dela Dena Simnosa deluju veoma bogato i razigrano. Simons nas u svojim romanima vodi na putovanja kroz vreme, brodovima plovimo na mitsko putovanje u potrazi za Severnim prolazom (Teror), putujemo u vreme izgradnje Nacionalnog spomenika Maunt Rašmor (Crna brda) , šeta nas viktorijanskim Londonom u društvu Čarlsa Dikensa (Drud), zatim nas vodi u Rumuniju odmah nakon pada Čaučeskuovog režima (Deca noći)… Den Simons nas kroz svoja dela ubacuje i svet književnosti tako da postajemo učesnici Trojanskog rata iz Ilijade (Ilion) ili strepimo od Kalibana iz Šekspirove Bure. A tu su i jetiji!
U romanu Gnusno, čije je srpsko izdanje u sjajnom prevodu Gorana Skrobonje nedavno objavila izdavačka kuća Laguna, čitaoci su u prilici da zajedno sa junacima romana popnu na Mont Everest.
Radnja romana Gnusno smeštena je u 1925. godinu u doba kada je planinarenje tek počinjalo da se razvija kao veština i sportska disciplina. Tri prijatelja koje vezuje zajednička strast za osvajanjem planinskih vrhova, Englez Ričard Dejvis Dikon, Francuz Žan Klod Kleruo i Amerikanac Džejkob Peri, odluče da krenu u potragu za britanskom ekspedicijom čiji su članovi Džordž Malori i Sendi Irvin nestali u snežnim bespućima Himalaja. Inače, telo Džordža Malorija pronađeno je tek 1999. godine i smatra se da ipak nije osvojio sam vrh. Njihovu ekspediciju finansira lejdi Bromli čiji je sin Persi nestao u navodnoj lavini. U potrazi im se pridružuje i prelepa Persijeva rođaka lejdi Bromil-Montfortu koja voli da je zovu jednostavno Redži. Ispostaviće se da je iza onog što je na početku delovalo kao rutinska planinarska nesreća koje su u to doba bile česte krije nešto mnogo strašnije. Naročito kada se na marginama priče o Persijevom nestanku pojave ljudi koji su povezani sa čovekom smešnih brkova koji se posle neuspelog državnog udara u tamnici bavio pisanjem svog kapitalnog dela Četiri i po godine borbe protiv laži, gluposti i kukavičluka kasnije poznato pod trivijalnim nazivom Moja borba. A tu su i jetiji!
Knjiga je podeljena u tri tematske celine. U prvoj celini Peri, Dikon i Žan Klod se spremaju za ekspediciju. U tom delu Den Simons nas upoznaje sa osnovama planinarenja u to vreme, opremom na koju su planinari mogli da računaju, tehnikama koje su koristili pri osvajanju vrhova, kao i opasnostima sa kojima su se suočavali. Tenziju ovog dela održava detektivski posao koji istovremeno obavljaju. Ispitujući druge planinare, svedoke nesreće u kojoj je nestala ekspedicija, Dikon, Žan Klod i Peri shvataju da nije u pitanju obična elementarna nepogoda.
Drugi deo knjige se bavi planinarenjem i osvajanjem Mont Everesta u praksi. Tu se nalazi sve što je potrebno za dobar avanturistički roman. Evropski džentlmeni, vodiči i nosači Šerpasi, budistički manastiri i ćelavo ošišani sveti ljudi koji obitavaju u njima, a tu je i doktor Indijac školovan na Oksbridžu.
U trećem delu romana, na svega nekoliko stotina metara od vrha, našim junacima počinje da se dešava nešto… gnusno. A tu su i jetiji!
Ono što je uvek fantastično u prozi Dena Simonsa jeste njegovo istraživanje teme o kojoj piše. Temeljno prikupljeni podaci doprinose autentičnosti cele priče uvlačeći čitaoca u radnju i dajući utisak da je i on sam jedan od junaka. Problem kod ovog pristupa pisanju jeste zadržati pažnju čitaocima na velikom broju strana u slučaju da ih tema (u ovom slučaju planinarenje) mnogo ne interesuju. Srpsko izdanje romana Gnusno proteže se na 816 stranica, a tek treći deo odaje Dena Simonsa kakvog smo zavoleli na njegovim spisateljskim vrhuncima u, na primer, romanu Pesma boginje Kali.
Gnusno je roman za one koji su uživali uz knjige Teror i Drud, za ljubitelje istorijske fikcije kakvu obično nudi Den Simons. Ako tokom čitanja knjige ne odustanete zbog nedostatka boca sa kiseonikom ili ne naletite na bandu krvožednih jetija na kraju ćete biti zahvalni Denu Simonsu što vas je odveo na još jedno epsko putovanje.
Piše: Milan Aranđelović
