JANIS VARUFAKIS je profesor na Katedri za političku ekonomiju Fakulteta ekonomskih nauka Atinskog univerziteta. Rođen je u Atini 1961. godine. Akademsko obrazovanje je stekao u Engleskoj, gde je studirao matematiku i ekonomiju na univerzitetima u Eseksu i Birmingemu, a doktorat iz ekonomije stekao je 1987. godine, na Univerzitetu u Eseksu. Predavao je na raznim britanskim univerzitetima (Eseks, Ist Anglia, Kembridž, Glazgov), a dvanaest godina živeo je u Australiji, gde je predavao na Univerzitetu u Sidneju.
U januaru 2015. godine, nakon pobede Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj, postao je ministar finansija u vladi Aleksisa Ciprasa. Na tu funkciju podneo je ostavku 6. jula, dan nakon što je na referendumu Grčka glasala protiv novih mera štednje Evropske komisije, MMF-a i Evropske centralne banke, da bi, kako je sam naveo, olakšao premijeru Ciprasu pregovore sa stranim poveriocima.
Autor je knjiga na grčkom i engleskom jeziku iz oblasti ekonomije i teorije igara. Kao vešt govornik i analitičar, aktivno učestvuje u raspravama o svetskoj, evropskoj i grčkoj krizi.
Decembar 2007. – Istorijski trenutak dolazi sa jednim od najvećih protivnika mešanja države u slobodno tržište, koji je ikad doterao do predsednika Sjedinjenih Država, a to je Džordž Buš. On daje nagoveštaje najveće vladine intervencije koja je ikad postojala u svetu (uključujući i Lenjinovu intervenciju nakon Oktobarske revolucije). Dana 6. decembra, predsednik Buš otkriva plan pomoći za milion američkih vlasnika stanova kako bi izbegli konfiskaciju nekretnina od strane banaka (tj. da izbegnu plenidbu). Nekoliko dana kasnije, Fed se sastaje sa još pet centralnih banaka (uključujući ECB) kako bi se bankama ponudili gotovo neograničeni krediti. Sa kojim ciljem? Da se suprotstave kreditnoj krizi – tj. potpunom zastoju međubankarskog kreditiranja.
2008. CENTRALNI DOGAĐAJ: Januar – Svetska banka predviđa globalnu recesiju, krah deoničkih tržišta; Fed spušta kamatnu stopu na 3,5 odsto, a reakcija na to je skok deonica na tržištu. Ubrzo osiguravajuće društvo MBIA objavljuje da je izgubilo 2,3 milijarde dolara na polisama zasnovanim na obveznicama koje sadrže "subprime" hipoteke. Ove polise osiguranja odjednom postaju opšte poznata stvar: dobijaju naziv kreditni svapovi (credit default swaps – CDS), što je kreditna izvedenica na osnovu nastanka statusa neispunjavanja obveza.
KREDITNI SVAPOVI – CDS (CREDIT DEFAULT SWAPS): Kada bi gospodin Spok u "Zvezdanim stazama" spazio CDS i sad treba to da opiše kapetanu Kirku, on bi, na svoj uobičajeno hladnokrvni način, rekao: "To su polise osiguranja, majore, ali ne kao one koje poznajemo." CDS isplaćuje unapred dogovorene svote novca u slučaju da neko zakaže u isplati. Razlika između CDS-a i obične polise osiguranja je ova: da biste osigurali automobil u slučaju nezgode, vi taj automobil morate imati. CDS-"tržište" dopušta kupovinu "polise osiguranja" i za neki tuđi automobil, tako da vi možete dobiti novac ako, na primer, vaš komšija doživi saobraćajnu nesreću! Da budemo jasni, CDS je kao opklada da će se desiti nesrećni slučaj – uglavnom da će neko (osoba, kompanija ili država) zakazati sa plaćanjem. Kad kupite takav CDS na Petra Petrovića, vaša namera je da se kladite da će dotični Petar Petrović zakazati sa otplatom. CDS je postao (i ostao do danas) popularan kod menadžera hedž fondova iz razloga koji su usko povezani s kolateralnim dužničkim obavezama (CDO).Uzmimo, na primer, trgovca koji investira u neki riskantni CDO. Kad bi naš investitor preuzeo na sebe (u dobra stara vremena, pre 2008) da pokrije 10 miliona dolara gubitka tog CDO-posla, mogao je unapred da primi isplatu od 5 miliona dolara, plus 500.000 dolara godišnje! Ako ne dođe do neispunjenja obveze, on bi zaradio hrpu novca bez ikakvog ulaganja! Uopšte nije loše, za čas posla – to jest, dok ne krenu da se gomilaju neispunjenja obveza. Kako bi se ogradio od te mogućnosti, trgovac bi kupio CDS-e koji bi mu isplaćivali novac u slučaju da zakažu hipoteke u CDO-ima koje je kupio. Tako su kombinacije CDS-a i CDO-a trgovcima donele prava bogatstva u doba kad su isplate hipoteka retko zakazivale. Ali kad je neispunjavanje obveza učestalo, oni koji su izdali CDS-e gadno su nagrabusili: morali su u gotovini da isplaćuju ogromne svote onima koji su ih kupili. Bankrot osiguravajućeg društva MBIA bio je tek početak priče. Glavna priča je ona sa Američkom osiguravajućom grupacijom (AIG, American Insurance Group), a dogodila se kad su Liman Braders (Lehman Brothers) zakazali sa isplatom u septembru 2008. godine – a velika hrpa CDO-a uglavnom je bila osigurana kod AIG-a (koji je izdao CDS-e za Limanove CDO-e).
