01.01.00
Politika
12.01.2002.
Politički eseji
Laži ideologije
U svom najnovijem delu, iako čovek iz vlasti, Dragoljub Mićunović kritikuje svaki oblik represivnog ponašanja, svega što počiva na odsustvu slobodne javnosti, ne bežeći pri tom od današnjice
Na poslednjem kongresu KP Sovjetsko Saveza delegatkinja, nastavnica istorije iz jednog sibirskog grada, obratila se sa govornice Gorbačovu. "Mihajlo Sergejeviču, da li znate šta mi je bilo najtežee u dosadašnjem periodu? Bilo je to predavanje istorije. U udžbenicima su lagali. Mi smo znali da lažu, pa ipak smo deci prenosili te laži. Deca su znala da su to laži, i da mi to znamo, ali da moramo da ih lažemo. Ona su nam te laži vraćala u odgovorima i imala su pri tom za nas razumevanje što moramo da lažemo".
Ovo je samo jedan od rečitih, ujedno potresnih i opominjućih, primera pričee o laži koja je "na zavodljiv način, preko ideologije" ušla u korpus dominirajućih vrednosti socijalističkog poretka. Naravno, i svakog drugog koji ga je nasledio u Srbiji. Zanimljivo je da je ta priča obajvljena kao delić kritičkog mozaika najnovije knjige "Filozofija minima" Dragoljuba Mićunovića (izdavač "Filip Višnjić"), čoveka iz vlasti koji se tom knjigom ograđuje i kritikuje svaku vrstu autokratske vlasti ili represivnog modela ponašanja, svega što počiva na laži, manipulaciji, odsustvu slobodne javnosti, svake izvanvladine kontrole... Istovremeno, nije reč o knjizi koja je proizvod trenutnog dodvoravanja, niti zbirci radova udaljenih od današnjice.
Baš nekako uoči godišnjice demokratskih promena i gotovo mučnog preispitivanja jednogodišnjeg učinka novih vlasti osenčenih dnevnopolitičkim sukobima, iz štampe je izašla po mnogo čemu neobična, "kontrapunktska" knjiga - "Filozofija minima". Neobičnost i kontrapunkt su pre svega sadržani u samom autoru: Dragoljub Mićunović, filozof i političar, naizged nespojiv spoj suprotnosti onoga ko je zapitan u traganju za smislom i onoga ko nameće odgovore u okviru borbe za vlast ili očuvanje iste, bar se tako uprosćeno i uopšteno određuju ove dve suprotstavljene profesije.
Kritički prema vlasti
Suprotnost kontinuiteta dugog i konzistentnog promišljanja prema dnevnopolitičkoj stvarnosti u čijem kreiranju Mićunović aktivno učestvuje, vidljiva je na prvi pogled, tim pre što njegovo filozofsko promišljanje nije ni najmanje ezoterično. Naprotiv, ono se direktno i kritički odnosi prema nesrećnoj i politički pervetiranoj društvenoj stvarnosti koju smo proživljavali tokom protekle decenije, ali porazno ogoljeno govori i o suštinskim manama koje su nove demokratske vlasti nasledilee od prethodne, koju Mićunović, originalno, naziva "kleptokratskom". Za utehu je, što se kao i u svakom uspešnom kontrapunktu, suprotnosti ne sudaraju. Uteha je, naravno, upravo u tome što je autor deo vlasti koja će, mada nije direktno apostrofirana u zborniku radova koji je pred nama, morati da ispravi mnogo štošta kod sebe da bi naše društvo i državu uvela u red modernih građanskih demokratija, za koje se u svojim radovima Mićunović zalaže.
U predgovoru knjige Mićunović objašnjava nameru kojom se rukovodio skupljajući u jednu knjigu izabrane tekstove koje je objavljivao tokom 40 godina, od kojih su neki zabranjivani, a neki nose nedavne datume i sada se prvi put pojavljuju pred čitaocima. Objašnjenje izgleda ovako: "pružiti priliku čitaocima da prate jednu intelektualnu biografiju putem tekstova koji svedoče o vremenu i autoru".
O kleptokratiji
Zaista je danas više nego uzbudljivo pročitati dve godine star esej "O kleptokratiji" koji rasvetljava fenomen direktne povezanosti količine javno izražavanog patriotizma sa količinom tajno stečenog profita. Moglo bi se svima koji sa nedoumicom ili dilemom gledaju na "muke" novobogataša sa porezom preporučiti da pročitaju sledeće Mićunovićeve opaske: "Uprljane ruke i napunjeni džepovi išli su uz najvatrenije patriotske tirade. Ove okolnosti otežale su javno demaskiranje ratnoprofiterskog sloja i omogućile mu da zauzme značajno mesto u kleptokratskoj hijerarhiji. Osnovni emotivni ton kojim je zapljuskivano čitavo društvo bio je nacionalna odbrana. To je omogućavalo raspoređivanje profita po "zaslugama" za poredak i naciju. Ratnom profiterstvu pridružili su se svi oblici korupcije".
Do sada je čitalac već pogodio i šta Mićunović podrazumeva pod originalnim terminom "kleptokratija", koji u bukvalnom prevodu znači "vladavina lopova", a Mićunović ga koristi da bi suštinski označio stanje kakvo je vladalo u našem društvu i način na koji su funkcionisale državne i privredne organizacije, tip vladavine čije posledice ćemo još dugo osećati, a nismo sigurni ni koliko smo njihove uzroke otklonili.
Posebno je uzbudljivo na Balkanu, vremenski nebrojeno mnogo godina udaljenom od seksgejtova (ne zato što ih nema, nego zato što spadaju u tabu) koji potresaju "trule" razvijenije države, pročitati Mićunovićev esej pod nazivom "Muški zločin i izvinjenje":
"Postoji, međutim, jedan zločin koji je najstariji i najmasovniji i koji se i dalje vrši svakodnevno, bez nagoveštaja da će se počinioci uskoro izviniti, jer ih je toliko mnogo i ne može ih niko neovlašćen predstavljati, niti se ko može ovlastiti da govori u ime svih. Mogućan je jedino apel savesti i moralnoj osetljivosti, upućen toj ogromnoj skupini koja se zove muški rod", kaže se u uvodu u svojevrsnu istoriju potresnog ženskog stradanja koje Mićunović prati od stare Grčke, preko spaljivanja veštica, do postvarivanja žena ili "samo" njihovog isključivanja iz javnog i političkog života.
I mada se Mićunović, uz kratko objašnjenje o nameri da čitaocima predoči svoju malu intelektualnu biografiju, žali da nema vremena za pisanje sem u "retkim prilikama predaha od drugih, manje prijatnih poslova", prava je šteta što od istog autora ne možemo češće da pročitamo slično filozofsko otrežnjavanje dnevno-političke stvarnosti. Pod ovim mislimo na mogući delotvoran način da razbistrimo prostor dnevno-političkih replika i svađa koje zamagljuju pravu suštinu naše društvene stvarnosti - do nerazumljivosti.
Tamara SPAIĆ
01.01.00
Vikend Danas
26.01.2002.
Povodom knjige Dragoljuba Micunovica "Filozofija minima" (Libertas, Filip Visnjic, Beograd, 2001)
Moralno angazovan sociolog
Desimir Tosic
U vremenima prekretnim, vremenima politickih ljudi bez dubljih uverenja, bez ideoloske supstance, kako bi se danas reklo - sasvim je prirodno da vecina naucnih i politickih radnika dosta jednostavno zaboravlja svoje stavove i svoju radinost u proslim vremenima. Najzesce dogmate postaju tradicionalni oportunisti; nekadasnji prozaicni, ispraznjeni "modernisti", pa i "postmodernisti", odnosno prosto pragmaticari za svako novo vreme, isticu se cesto kao zagovornici cvrstih programskih stavova. Nase vreme, takvo kakvo je, zalosno posle svega sto je prebrodjeno, ipak daje jedan izuzetak, mozda najznacajniji do sada, a to je izuzetak s pojavom zbornika studija, rasprava i eseja profesora Dragoljuba Micunovica.
Profesor, aktivan u politici, danas na jednom od najvisih polozaja u zemlji, kazuje u ovoj knjizi ne samo sto nam porucuje u danasnjici nego i ono sto je saznavao, ono u sta je uvek verovao, ono sto je nudio kao osnovu za jedan bolji svet. Ali vise od toga, profesor Micunovic ovim svojim delom stavlja "na proveru javnosti svoju filozofsku i vrednosnu doslednost", vremenski obelezenu putanjom od cetiri decenije. I najznacajnije: da je ta putanja od cetiri decenije bila u stvari jedna jedinstvena linija koja bi se mogla svesti samo na dve reci: sloboda i humanizam.
Iako zadojena, po obicaju, antikom, ova knjiga obavestava nas o izuzetnim poznavanjima problema naseg savremenog sveta, nase planete. Antika piscu nije umanjila znacaj analize velikih mislilaca sledecih vekova, posle antike, sve do marksizma. Sasvim daleko od dogmatizma, koji ne prilici naucnim isstrazivacima, profesor Micunovic raspravlja glasno sa svakom tezom, posmatra je sa svih strana, vidi jos 1987. kako se marksisti "oholo odnose prema prirodnom pravu" koje je starije od svakog pozitivnog prava. On nije cekao da dodje 2001. godina pa da napise da "moderna drzava moze biti samo drzava gradjana", a da je "zudnja za apsolutnom suverenoscu anahrona i besperspektivna". Kao sto je nekih cetrdesetak godina ranije, dakle pre studentskih demonstracija 1968, u kojima je profesor Micunovic kao mlad docent igrao jednu od prvih uloga - jos 1963.
godine pise raspravu o jednoj od najznacajnijih teorija Karla Marksa i marksista pod naslovom "Nelagode teorije otudjenja".
Nema socioloske i filozofske oblasti u koju nije usao profesor Micunovic s metodom koja je jedina naucna onda kada raspravlja pro i contra. To ne znaci da sebe ostavlja neutralnim u sukobu izmedju Edmonda Berka i Toma Pejna. Kao i Rajt Mils, profesor Micunovic je moralno angazovan sociolog. Zato za njega tehnika i tehnologija mogu dati pozitivne rezultate za pojedinca i za drustvo samo ako se promene drustveni odnosi. U te promene drustvenih odnosa profesor Micunovic unosi kao jednu od prvih drustvenih operacija - promenu polozaja zene. Nema emancipacije drustva bez emancipacije zena. Odnos prema zeni, pocev s grckim bogovima preko hriscanstva i islama pa do prvih kapitalistickih prodora, bio je i istorijski posmatrano "muski zlocin".
Esej "Muski zlocin i izvinjenje" na nekih dvadeset strana je izuzetan prilog u odbranu drustvenih prava zena, esej kome mogu pozavideti i najradikalniji feministi i feministkinje.
Pretpostavljam da pisac, raspravljajuci o tome da li je Lenjin samo presvuceni Makijaveli, odgovara Slobodanu Jovanovicu i njegovom eseju "O totalitarizmu" (Pariz, 1952), da je kod Makijavelija nasilje samo glavno sredstvo u tehnologiji vlasti zidanja i odrzavanje drzave, dok je nasilje kod Lenjina ideoloski motivisano. "Boljsevicki voluntaristicki optimizam" upotrebio je nasilje samo kao sredstvo za ostvarenje "ideala oslobodjenja od dominacije", a taj se ideal u ostvarenju "degenerisao u ideal organizovane dominacije". Dakle, Lenjinovo nasilje, i pored optimizma, zahtevalo je da se legitimise kroz ideologiju.
Analiza profesora Micunovica, odnosno njegove knjige "Filozofija minima", imala bi vrednost za oblast sociologije i politicke filozofije sama po sebi. Medjutim, nasa poluvekovna praksa zahteva da se zadrzimo i na ovom mestu ne samo na "delu" nego i na "liku" pisca u okruzenju koje je i najiskrenije i najpostenije gradjane dovodilo u iskusenja razne vrste. Gonjen od nekadasnjih vlasti u vremenu kad mu je bilo osamnaest godina, preko denuncijacija iz vremena 1968. za "antidrustvene delatnosti" u studentskoj omladini, pa do uklanjanja sa Univerziteta 1975, profesor Micunovic nije bolje prolazio ni devedesetih godina u sumnjicenjima, insinuacijama i klevetanjima populistickog talasa koji je vijao zastavama kontrarevolucije i restauracije.
Nasa politicka sredina nije se nazalost skoro nikada odlikovala intelektualnom borbom posebnih argumenata i posebnog jezika. Humanizam i liberalni pokret u Dragoljubu Micunovicu i njegovom delu "Filozofija minima" imala je uvek i ima i danas izuzetnog predstavnika koji je udruzio politicku filozofiju s politickom aktivnoscu prvog reda. Veliki njegov ideal ostaje "drustvo s dominacijom kulture", iznad dominacije ekonomije i dominacije politike. To nam daje nadu da koracamo napred i da cemo ipak zakoraciti u bolje dane.
01.01.00
Vikend Danas
16.02.2002.
O vladavini lopova
Dragoljub Micunovic: "Filozofija minima", Filip Visnjic, Beograd 2001.
Na poslednjem kongresu KP Sovjetskog Saveza delegatkinja, nastavnica istorije iz jednog sibirskog grada, obratila se sa govornice Gorbacovu: "Mihajlo Sergejevicu, da li znate sta mi je bilo najteze u dosadasnjem periodu? Bilo je to predavanje istorije. U udzbenicima su lagali. Mi smo znali da lazu, pa ipak smo deci prenosili da ih lazemo. Ona su nam te lazi vracala u odgovorima i imala su pri tom za nas razumevanje sto moramo da lazemo."
Ovo je samo jedan od recitih, u jedno potresnih i opominjucih, primera price o lazi koja je "na zavodljiv nacin, preko ideologije" usla u korpus dominirajucih obelezja socijalistickog poretka. Naravno, i onog koji ga je nasledio u Srbiji. Zanimljivo je da je ta prica objavljena kao jedan delic kritickog mozaika najnovije knjige "Filozofija minima" aktuelnog predsednika Veca gradjana Skupstine Jugoslavije Dragoljuba Micunovica, coveka iz vlasti koji se tom knjigom ogradjuje i kritikuje svaku vrstu autokratske vlasti ili represivnog modela ponasanja, svega sto pociva na lazi, manipulaciji, odsustvo slobodne javnosti, svake izvanvladine kontrole...
"Filozofija minima", objavljena u biblioteci Libertas beogradskog izdavaca "Filip Visnjic, predstavlja intelektualnu biografiju dugu 40 godina.
Suprotnost kontinuiteta dugog i konzistentnog promisljanja prema dnevno-politickoj stvarnosti u cijem kreiranju Micunovic aktivno ucestvuje, vidljiva je na prvi pogled, tim pre sto njegovo filozofsko promisljanje nije ni najmanje ezotericno. Naprotiv, ono se direktno i kriticki odnosi prema nesrecnoj i politickoj pervertiralnoj drustvenoj stvarnosti koju smo prozivljavali tokom protekle decenije, ali porazno ogoljeno govoti i o sustinskim manama koje su nove demokratske vlasti nasledile od prethodne, koju Micunovic, originalno, naziva "kleptokratskom". Za utehu je, naravno, upravo u tome sto je autor deo vlasti koja ce, mada nije direktno apostrofirana u zborniku radova koji je pred nama, morati da ispravi mnogo stosta kod sebe da bi nase drustvo i drzava uvela u red modernih gradjanskih demokratija, za koje se u svojim radovima Micunovic zalaze.
Knjiga je tematski podeljena u tri dela, studije, rasprave i eseje. Studije nude Micunoviceva istrazivanja i tumacenja nepravedno zapostavljenih ili jos "nedocitanih" modernih filozofa i sociologa Bozidara Knezevica, Svetomira Ristica, Rajta Milsa i Zana Furastjea; u raspravama se, izmedju ostalog, preispituju stavovi o prirodi drustva u kome smo ziveli, ali i Micunoviceve omiljene teme koje ga kontinuirano zaokupljaju - o ljudskim pravima i slobodanam. Poslednja grupa tekstova, sabrana pod nazivom "Eseji", najnovijeg je datuma, pisana poslednjih nekoliko godina i sadrzi veliku meru drustvene angazovanosti i polemicnosti sa nekim od ukorenjenih negativnih karakteristika naseg drustva.
Mada je logicno za pretpostaviti da Micunovic objavljivanjem izabranih eseja nije imao direktnu nameru da polemise sa misljenjima iz dnevne stampe, to se ipak dogadja i to uspesnije od bilo koje antikorupcionaske komisije ili napora novih vlasti da zaustave korupciju.
Zaista je danas vise nego uzbudljivo procitati dve godine star esej "O klepokratiji" koji rasvetljava fenomen direktne povezanosti javno izrazavanog patriotizma sa tajno stecenim profitom. Moglo bi se svima, koji sa nedoumicom ili dilemom gledaju na "muke" novobogatasa sa porezom, preporuciti da procitaju sledece Micunoviceve opaske: "Uprljane ruke i napunjeni dzepovi ili su uz najvatrenije patriotske tirade. Ove okolnosti otezale su javno demaskiranje ratnoprofiterskog sloja i omogucile mu da zauzme znacajno mesto u kleptokratskoj hijerarhiji. Osnovni emotivni ton kojim je zapljuskivano citavo drustvo bio je nacionalna odbrana. To je omogucavalo rasporedjivanje profita po "zaslugama" za poredak i naciju. Ratnom profiterstvu pridruzili su se svi oblici "korupcije".
Do sada je citalac vec pogodio i sta Micunovic podrazumeva pod originalnim terminom "kleptokratija", koji u bukvalnom prevodu znaci "vladavina lopova", a Micunovic ga koristi da bi sustinski oznacio stanje kakvo je vladalo u nasem drustvu i nacin na koji su funkcionisale drzavne i privredne organizacije, tip vladavine cije posledice cemo jos dugo osecati, a nismo sigurni ni koliko smo njihove uzroke otklonili.
Posebno je uzbudljivo na Balkanu, vremenski nebrojeno mnogo godina udaljenom od seksgejtova (ne zato sto ih nema, nego zato sto spadaju u tabu) koji potresaju "trule" razvijenije drzave, procitati Micunovicev esej pod nazivom "Muski zlocin i izvinjenje":
"Postoji, medjutim, jedan zlocin koji je najstariji i najmasovniji i koji se i dalje vrsi svakodnevno, bez nagovestaja da ce se pocinioci uskoro izviniti, jer ih je toliko mnogo i ne moze ih niko neovlascen predstavljati, niti se ko moze ovlastiti da govori u ime svih. Mogucan je jedino apel savesti i moralnoj osetljivosti, upucen toj ogromnoj skupini koja se zove muski rod", kaze se u uvodu u svojevrsnu istoriju potresnog zenskog stradanja koje Micunovic prati od stare Grcke, preko spaljivanja vestica, do postavljanja zena ili "samo" njihovog iskljucivanja iz javnog i politickog zivota.
I mada se Micunovic, uz kratko objasnjenje o nameri da citaocima predoci svoju malu intelektualnu biografiju, zali da nema vremena za pisanje sem u "retkim prilikama predaha od drugih, manje prijatnih poslova", prava je steta sto od istog autora ne mozemo cesce da procitamo slicno stivo koje bistri zamucena umovanja o nasoj dnevno-politickoj stvarnosti. Pod ovim mislim na moguci delotvoran nacin da razbistrimo prostor dnevno-politickih replika i svadja koje zamagljuju pravu sustinu nase drustvene stvarnosti - do nerazumljivosti.
Tamara Sapic
Politika
13.06.2002.
PREDSTAVLJENA KNJIGA DRAGOLJUBA MIĆUNOVIĆA
Filozofija minimuma
Demokratija u teoriji i praksi
Zrenjanin, 12. juna
Knjigu karakteriše lepota stila i jasnoća misli, što je retko u ovoj vrsti literature, rekao je sinoć u Zrenjaninu prof. dr Vukašin Pavlović, dekan beogradskog Fakulteta političkih nauka, na promociji dela prof. dr Dragoljuba Mićunovića "Filozofija minima".
- U našoj savremenoj teoriji filozofije ima malo novih dela, a to se posebno odnosi na političku filozofiju, pa je knjiga profesora Mićunovića pravo osveženje u srpskom stvaralaštvu u ovoj oblasti. Srbija je došla u zanimljivu situaciju da se nekoliko teoretičara u ovoj branši našlo i na čelnim političkim funkcijama, a među njima je i autor knjige o kojoj je reč. On je humanističku crtu i tolerantnost koja se provlači kroz njegovo filozofsko delo zadržao i u političkom angažmanu i ostaće zapamćen kao začetnik naše demokratske prakse novijeg doba - rekao je Pavlović ističući da je profesor Mićunović svoje čuvene predavačke sposobnosti dobro znane generacijama studenata potvrdio i u svojim knjigama o čemu upravo svedoči i knjiga "Filozofija minima".
Autor u predgovoru knjige navodi i zanimljive detalje o tome kako su nastale studije o delu značajnih, ali skrajnutih filozofa. Tako se sa spisima Božidara Kneževića sreo u Narodnoj biblioteci gde su bili pohranjeni u kutijama za cipele. Mićunović je u biblioteci provodio dane pošto je 1975. bio sklonjen s Filozofskog fakulteta, a pomenute spise mu je u tajnosti ponudila jedna bibliotekarka. Svetomira Ristića je sreo na hirurškoj klinici gde je ovaj teško bolestan želeo da umre čitajući Platona. Za studiju o Rajtu Milsu izazov je bila činjenica da knjige ovog filozofa nisu dugo kod nas smele da se pojave s Mićunovićevim predgovorom.
Profesor Mićunović je sinoć govorio o svojoj zaokupljenosti fenomenom političkih konvertita koji je danas izražen u Srbiji.
- Sasvim je razumljivo da čovek kroz vreme menja neke svoje stavove, jer vremenom dolazi i do novih saznanja, ali je teško objašnjivo da neko svoja ubeđenja promeni preko noći - rekao je autor o jednoj od tema kojima se bavi u knjizi gde analizira i pojavu laži u našem javnom životu. Poseban utisak na čitaoce ostavlja esej o odnosu muškarca i žene kroz istoriju čovečanstva, sve do danas kada je još uvek mahom krut i patrijarhalan.
- Teško je protumačiti zašto je kroz povest ljudskog roda spaljeno 750 hiljada žena, zašto se i dan-danas njih pedeset miliona siluje i još se ubijaju kamenovanjem - rekao je Mićunović.
Knjiga je za kratko vreme doživela drugo izdanje.
Đ. Đukić
Danas
02.11.2002.
Na Palicu predstavljena knjiga "Filozofija minima" dr Dragoljuba Micunovica
O kleptokratiji i zenomrscima
U okviru tribine "Nauka, tehnologija i razvoj", na Palicu je predstavljena knjiga dr Dragoljuba Micunovica "Filozofija minima", u kojoj se nalaze sabrane studije, rasprave i eseji iz njegovog visedecenijskog naucnog i politickog angazmana. Knjiga u stvari predstavlja svojevrsnu intelektualnu biografiju autora, pregled njegovog filozofskog i politickog angazmana na fakultetu i u drustvu. "Filozofija minima" tako daje jasan pregled stavova i ideja dr Micunovica, ciju okosnicu cine ideje slobode i ljudskih prava, sa prepoznatljivom humanom i etickom dimenzijom. Iz tekstova prezentiranih u knjizi takodje se jasno iscitava Micunoviceva politicka i eticka doslednost, sto je, kako je i sam autor napomenuo, bila jedna od ideja od kojih je krenuo u stvaranje knjige.
"Nase vreme je prepuno ljudi koji su do juce govorili jedno, a danas se predstavljaju kao najzesci protivnici toga istog. Prepuno je konvertita koji su preko noci postajali veci katolici od pape. Osvedoceni komunisti sada su naprasno genetski antikomunisti. Jedini nacin da ustanes protiv svega toga je da objavis ono sto si pre vise decenija pisao", kaze Micunovic.
Cedomir Cupic i Momcilo Grubac, koji su govorili o knjizi Dragoljuba Micunovica, posebno su istakli eseje o kleptokratiji i "muskom zlocinu portiv zena", o kojima autor kaze da se radi o po njemu veoma aktuelnim temama koje nije mogao da zaobidje. "Kada imate spajanje i saradnju nespojivog - carinika i svercera, policajaca i kriminalaca, dobra i zla, tada drustvo tone, i to je ono protiv cega moramo ustati, ono sto sam ja nazvao kleptokratijom", kaze autor. Svoj drugi esej on je oznacio kao pokusaj da se komunicira sa feminizmom, odnosno pokusaj da se progovori o zenskom pitanju kroz musku samorefleksiju. "Mi danas zivimo u jednoj antizenskoj kulturi, u cijem je korenu hriscanstvo. Za samo dva veka u Evropi je iz religioznih razloga spaljeno vise od pola miliona zena, proglasenih za vestice.
Kod nas kao neuspelih hriscana, umesto spaljivanja vestica imali smo zrtvovanje zena na druge nacine i iz drugih razloga. O silovanjima u ratu da i ne govorimo, a ona se dogadjaju sve do savremenog doba... Muskarci moraju postati svesni tog zlocina prema zenama, inace ce postati defektni, a defektni muskarci postaju zenomrsci. Ja cu zahtevati da se ta tema uvrsti u obaveznu skolsku lektiru, kako bi se jos u skoli suocavali sa time. Smatram da se takav odnos prema zenama moze promeniti jedino angazmanom samim muskaraca", zakljucuje dr Micunovic.
V. Lalos
Danas
30.11.2002.
Na Palicu predstavljena knjiga "Filozofija minima" dr Dragoljuba Micunovica
O kleptokratiji i zenomrscima
U okviru tribine "Nauka, tehnologija i razvoj", na Palicu je predstavljena knjiga dr Dragoljuba Micunovica "Filozofija minima", u kojoj se nalaze sabrane studije, rasprave i eseji iz njegovog visedecenijskog naucnog i politickog angazmana. Knjiga u stvari predstavlja svojevrsnu intelektualnu biografiju autora, pregled njegovog filozofskog i politickog angazmana na fakultetu i u drustvu. "Filozofija minima" tako daje jasan pregled stavova i ideja dr Micunovica, ciju okosnicu cine ideje slobode i ljudskih prava, sa prepoznatljivom humanom i etickom dimenzijom. Iz tekstova prezentiranih u knjizi takodje se jasno iscitava Micunoviceva politicka i eticka doslednost, sto je, kako je i sam autor napomenuo, bila jedna od ideja od kojih je krenuo u stvaranje knjige.
"Nase vreme je prepuno ljudi koji su do juce govorili jedno, a danas se predstavljaju kao najzesci protivnici toga istog. Prepuno je konvertita koji su preko noci postajali veci katolici od pape. Osvedoceni komunisti sada su naprasno genetski antikomunisti. Jedini nacin da ustanes protiv svega toga je da objavis ono sto si pre vise decenija pisao", kaze Micunovic.
Cedomir Cupic i Momcilo Grubac, koji su govorili o knjizi Dragoljuba Micunovica, posebno su istakli eseje o kleptokratiji i "muskom zlocinu portiv zena", o kojima autor kaze da se radi o po njemu veoma aktuelnim temama koje nije mogao da zaobidje. "Kada imate spajanje i saradnju nespojivog - carinika i svercera, policajaca i kriminalaca, dobra i zla, tada drustvo tone, i to je ono protiv cega moramo ustati, ono sto sam ja nazvao kleptokratijom", kaze autor. Svoj drugi esej on je oznacio kao pokusaj da se komunicira sa feminizmom, odnosno pokusaj da se progovori o zenskom pitanju kroz musku samorefleksiju. "Mi danas zivimo u jednoj antizenskoj kulturi, u cijem je korenu hriscanstvo. Za samo dva veka u Evropi je iz religioznih razloga spaljeno vise od pola miliona zena, proglasenih za vestice.
Kod nas kao neuspelih hriscana, umesto spaljivanja vestica imali smo zrtvovanje zena na druge nacine i iz drugih razloga. O silovanjima u ratu da i ne govorimo, a ona se dogadjaju sve do savremenog doba... Muskarci moraju postati svesni tog zlocina prema zenama, inace ce postati defektni, a defektni muskarci postaju zenomrsci. Ja cu zahtevati da se ta tema uvrsti u obaveznu skolsku lektiru, kako bi se jos u skoli suocavali sa time. Smatram da se takav odnos prema zenama moze promeniti jedino angazmanom samim muskaraca", zakljucuje dr Micunovic.
V. Lalos
