Filmski klub

om tri godine ovog neobičnog „školovanja” prolazi kroz probleme u vezi i eksperimentiše sa drogom, Dejvid s dirljivom upornošću pokušava da dopre do sina putem magije pokretnih slika: od Plavog somota i Niskih strasti, preko Poslednjeg tanga u Parizu, do francuskog novog talasa.

Spektar filmova koje će Gilmurovi odgledati žanrovski je veoma raznolik. Paralelno sa scenama iz života oca i sina, pred čitaocem se smenjuju kadrovi legendi kinematografije – Trifoa, Skorsezea, Spilberga, Hičkoka, Kurosave i Vudija Alena. Pažljivo birani, u skladu s Džesijevim raspoloženjem, filmovi su često tematizovani u celine. U ciklusu „Zapazi genijalan trenutak” Gilmur obrazlaže na koji način je konobar u Isijavanju „ukrao scenu” Džeku Nikolsonu tokom razgovora u kupatilu, ciklus „Tihi momenti” započinje ostvarenjem Tačno u podne i fenomenalnom glumom Garija Kupera, a „Festival horora” Rozmarinom bebom. Mikroprikazi filmova kroz dijaloge otkrivaju generacijski jaz između oca i sina (da li je Holi Golajtli iz Doručka kod Tifanija u stvari obična prostitutka?), zašto se iznova vraćamo skandalozno lošem filmu Šougrls, šta je toliko veličanstveno u poslednjim kadrovima Felinijevog Slatkog života i kako se preko devojke u tanderberdu uspostavlja veza između Prusta i Američkih grafita.

Gilmurova knjiga izmiče postojećim žanrovskim kalupima. Neosporno memoarskog karaktera, uzbudljiva je poput romana, a odlomci u kojima autor govori o filmovima često se kreću između eseja i nemilosrdne novinske kritike. Bilo da se slažemo s Gilmurovim komentarima ili ne, Filmski klub je nezaboravna vožnja kroz istoriju kinematografije, i svakako nezaobilazno štivo za filmofile. Sugestivnost Gilmurovog čitanja filma poziva na ponovno gledanje klasika i svojevrstan je vodič mlađim generacijama u čudesan svet filmske umetnosti.