EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006

16.05.07

Drugo dopunjeno izdanje “Ilustrovane eks-ju rok enciklopedije” novinara Petra Janjatovića predstavljeno je, posle Slovenije i Hrvatske, ovih dana i u Novom Sadu. Kako je sam autor na promociji u Kafeu 021 rekao, sedam godina je prošlo od objavljivanja drugog izdanja, koje je u međuvremenu “naraslo” za pedeset stranica i za oko dvesta grama više, sa nekim novim podacima, i nekim novim grupama koje su sada našle mesto u ovoj enciklopediji.

Kao i svaka napisana kritika, i knjiga, i ova je neminovno subjektivna. U kojoj meri je takva i šta je u njoj najsubjektivnije?
- Mislim da su najsubjektivnije u knjizi neke moje ljubavi, koje su moje, i još nekolicine nas. Sasvim je moguće da se neko drugi, ili mnogo drugih ljudi, koji bi pisali ovakvu knjigu, možda ne bi setili uopšte da stave grupu “Luna “ iz Novog Sada, ili bi napisali mnogo manje o, na primer “Kud Idijotima”, ili bi o grupi “Gori uši Vinetu” iz Pule napisali možda sedam rečenica, a ja sam stranu i po. Ta vrsta subjektivnosti proizilazi naravno iz mog ukusa, političkog stava takođe, što možda zvuči blesavo kad se kaže, ali ja sam zaista užasno bolećiv prema ljudima koji su kao muzičari, kao javne ličnosti, pod teškim represijama gurali svoju stvar.

Delimično je subjektivno i to što sam sa tim ljudima, koje sam spomenuo, tokom svih ovih godina postao prijatelj. Meni se dešavalo da se, ne baš ismevaju sa mnom, ali, evo, sad kad sam bio u Sloveniji, doneo sam knjigu, i neki moji prijatelji, kolege, novinari, otvaraju je i kažu: “Jel’ opet ’Kud Idijoti’ na dve i po strane?” Kao, preterujem. Negde su mi brojali da je “Parni valjak” dobio malo prostora, a, kao, trebalo je i zaslužio je mnogo više.

“Parni valjak” jeste velika grupa koja je ostavila za sobom jako mnogo albuma i velike tiraže, međutim, neka mi ne bude zamereno, ali to je jedna dosadna grupa za pisanje iz pozicije novinara.
A kada pričamo o Slobodanu Tišmi iz “Lune” i “La strade”, koji je napravio ozbiljnu karijeru i kao književnik, to neko ko radi ovakvu knjigu ne može da prenebregne. Ili ono što je uradio Vlada Divljan, koji je napravio i karijeru u Australiji i Austriji, da ne govorim o Srbiji ili Jugoslaviji.

Šta sada mislite o svojim kriterijumima?
- Nekako mi se čini, otprilike, da su ostali slični. Popustili su u onom smislu što su sad u ovoj knjizi neki rokenrol bendovi vrlo malog kalibra, govorim o onom delu sasvim nazad, gde je samo srpska rokenrol scena. To su bendovi za koje ja ne mogu baš da tvrdim da će napraviti neku karijeru, ali nekako sam poželeo da ih tu stavim jer je toliko loše vreme, pa ako mogu ja time neki centimetrić da im pomognem.

U tome su mi kriterijumi popustili, a strožiji su u onom smislu što sam mnogo opušteniji, jer treći put izlazi knjiga, tako da se više ne petljam u nešto što je ljigavština. Radeći prvo izdanje, osećao sam obavezu da unesem i ortodoksne ljigave pop bendove jer se takva knjiga pojavljuje prvi put, i ne možeš da zaobiđeš bend tipa “Hari Mata Hari” koji je svojevremeno prodavao dvesta, trista hiljada ploča, i bio relevantan na toj nekoj sceni.

Da li ste ikada razmišljali da napištete kratku istoriju eks-ju rokenrola?
- Meni se to godinama vrti u glavi, međutim, to je jako osetljivo, zato što sam tako vaspitan, i moji učitelji u novinarstvu su bili takvi, da svim onim što zadire ma i trunčicu u privatnost, mi novinari ne treba da se bavimo. Ja sam stekao i takav rejting kod muzičara i znajući da sam takav, ja sam saznavao svašta, i prisustvovao svačemu. Kad bih počeo tu istoriju da pišem, mene bi svrbelo da napišem neke stvari koje sam znao samo zahvaljujući tome što sam čovek od poverenja.

Neka međuvarijanta toga o čemu pričamo bi trebalo da bude knjiga mojih kratkih priča koju planiram odavno i ko zna da li ću ikada napraviti. Tu možeš da nastupaš kao neko ko se bavi fikcijom, da pišeš razne stvari. To bih jako voleo da uradim. Nešto od toga, ali mnogo više vezano za putovanja, pisao sam u novosadskom listu “Stav” krajem osamdesetih godina i Boris Labudović koji je bio urednik lista, smislio je fenomenalan nadnaslov za tu rubriku :”Potucanja”. U svakoj priči je bilo nekog putovanja i nekog seksa, na ovaj i na onaj način.
Sličnu stvar, opet na drugi način, radio sam na Radio Beogradu sa Svetozarom Cvetkovićem u emisiji “Radio nostalgija”. Klica toga bi mogla isto da se spakuje u neku knjižicu.

Muzičke turneje - ozbiljan biznis

Kao neko kome je i dalje bliska muzička scena, šta mislite o sve češćem dolasku stranih grupa i muzičara na naše prostore?
- Stvar je vrlo jednostavna. Dakle, sve je to jedan jako veliki i ozbiljan biznis. Veoma je bitno da, kada si menadžer, i kada tvoj pulen krene na turneju, ti probaš da tu turneju upakuješ što ekonomičnije i pametnije, da se zaradi što više. I da u određenoj regiji pogodiš što više značajnih gradova i mesta. Srećnim sticajem okolnosti, bez obzira kakva nam je politička situacija, kilava i nesigurna, mi smo u jednom trenutku u poslednjih par godina ipak počeli da slovimo kao stabilna zemlja, sa vrlo stabilnom publikom i odjedanput se ta nekakva Srbija, dobrim delom zbog Egzita zaista, vratila na te mape.Vrlo je jasna ekonomska priča. Tu smo, u tom regionu, daj da upakujemo što više toga što možemo jer na turneji smo, pokrenuta je mašina, sve je užasno skupno, a priča se da tamo dođe po 30, 40 hiljada ljudi, znaju muziku, sve je bezbedno, fino, kul, dobro se jede, nasmejani ljudi. Šta ćeš više?

Nataša Pejčić

10.05.07 Popboks

Drugo dopunjeno izdanje jedine domaće muzičke enciklopedije nudi pregled bendova iz Srbije koji su se afirmisali u periodu od prethodnog izdanja, od 2001. do danas (o E Play, Lira Vega, Goribor, Beogradski Sindikat, Marčelo, Bad Copy...). U posebnom odeljku, nazvanom "Svet", dat je kratak pregled grupa iz Makedonije, Crne Gore, BiH, Hrvatske, Slovenije i to onih koje su rad započele posle 1991: Edo Maajka, String Forces, Foltin, Superhiks, Kultur Shock, Skroz, Sikter, Revolt, The Bambi Molesters, Res Nullius, Elvis Jackson...
Dimitrije Vojnov
Retka su štampana izdanja, naročito enciklopedije, koja nisu obesmišljena pojavom Interneta. Ne samo zato što se na Internetu mogu pronaći svi ti podaci u digitalnom obliku bez zauzimanja prostora koji zahteva fizički oblik već i zato što Internet nudi beskrajne mogućnosti svakodnevnog dopunjavanja i ažuriranja tih podataka.
Međutim, povremeno, u stvari čak ne ni povremeno, samo jednom, pojavi se izdanje kom Internet apsolutno ne može ništa, osim da ga ilegalno distribuira u skeniranom obliku. To izdanje je Ex-Yu rock enciklopedija Petra Janjatovića.
U mom ličnom univerzumu, reč je o jednoj od malobrojnih knjiga koje su se raspale od čitanja, pa sam već planirao da kupim nov primerak starog izdanja, kad se, na svu sreću, pojavilo novo i dopunjeno. Dopunjeno je sa deset godina koje su protekle između dva izdanja, što je u istoriji jedne pedesetogodišnje scene kao što je naša prilično dug period, i vlasnicima prethodnog izdanja preporučuje se kupovina novog. Novo izdanje dopunjeno je s tih deset godina istorije, plus su sve jedinice dopunjene novim događajima u karijeri a neke su popravljene, iako su ti izvođači završili svoj put još pre 1997. godine.
Iako je pop-kultura domen koji je procvetao zahvaljujući Internetu, i koji se neverovatno transformisao zahvaljujući Internetu, iako se lice popkulturnog tržišta, pa čak i stvaralačkih formi izmenilo zahvaljujući Internetu, ta digitalna revolucija zaobišla je Srbiju. I to ne zato što je Srbija neka zaostala sredina u kojoj nema računara.
Reč je o jednom potpuno drugom civilizacijskom paradoksu. Srbija je direktno iz usmene prešla u digitalnu eru, bez ikakvog zadržavanja u eri pismenosti, tako da je većina ključnih procesa u Srbiji pre svega definisana kroz mitove a jako slabo kroz nedvosmislene pisane dokumente. To se prenelo i na Internet, na kom imamo jako malo pouzdanih i kompletnih sajtova na kojima je dokumentovana naša pop-kultura, i po Mreži se mogu skupiti poneki njeni fragmenti.
Konačno, kada je i počela da se pojavljuje potreba za egzaktnim pisanim tragovima, desila se tranzicija i istorija je postala najunosniji biznis, i što je još važnije, postala je nepredvidljivija od budućnosti.
Petar Janjatović prevazišao je ova mentalitetska ograničenja i sa Ex-Yu rock enciklopedijom napravio kapitalno izdanje u kom je zapisana istorija i diskografija jugoslovenskog rokenrola. Iako sada fanovi pojedinih grupa mogu da kažu da su neke manje zastupljene od drugih, da nekih izdanja nema, i sl., kada se sve sabere i oduzme, prostor i pažnja objektivno su raspoređeni prema značaju i uticaju koji su grupe imale u jugoslovenskoj rokenrol zbilji.
Što je još važnije, Janjatović uspeva da neokrznut i vrlo objektivan prođe kroz tumačenje autora i izvođača koji su prošli neverovatne kako estetske, tako i ideološke transformacije, i da tačno razgraniči pređašnje podvige i potonja posrnuća, što je naročito važno kod grupa kao što su Riblja Čorba ili Prljavo Kazalište.
Pored same hronologije, jako je važan i Janjatovićev vrlo objektivan vodič kroz značaj pobrojanih grupa i ostvarenja. Na vrlo malom prostoru i baratajući svim razumljivim žanrovskim referencama (što je izuzetno važno kako se ne bi ušlo u sfere hermetične žanrovske ekvilibristike), Janjatović jako dobro uspeva da dočara šta koja ploča i faza sadrže. Ne samo da je ovaj deo ubedljiv i potvrđen u praksi da me Janjatovićeva opšta definicija albuma nikada nije izneverila već je i vrlo zanimljiva za čitanje, pošto neke opservacije fundira i u stihovima pesama ili izvodima iz kritika svojih kolega.
O podvigu koji ova enciklopedija predstavlja ne treba ni govoriti. Ne samo da je reč o pozamašnom gradivu već je uglavnom reč o gradivu koje se moralo sakupiti na terenu, bez pomoći neke dodatne literature, a verovatno i bez izdavačkih kuća koje su u međuvremenu doživele raspad SFRJ i razne transformacije, a mnoge navedene ploče su se pojavile u kojekakvim bizarnim post-SFRJ oblicima, itd.
Uostalom, o zamahu i kvalitetu urađenog posla dobro govori i činjenica da su prilično malobrojni slični paralelni izvori u štampanom i digitalnom obliku. Što je još važnije, Janjatović je uspeo da sačuva neke činjenice koje će nam uskoro, zbog biološkog nestanka začetnika našeg rokenrola, naročito iz reproduktivne faze, ostati zauvek nedostupne.
Ukoliko ste bili dekoncentrisani čitajući ovaj tekst, onda bih dodao jedno verovatno nepotrebno uputstvo za kraj – obavezno kupite ovu knjigu.
Što se srpskih rok novinara i kritičara tiče, dok čekamo da sa svojim sledećim izdanjem Ex-Yu rock enciklopedije Petar Janjatović ponovo vrati smisao knjigama u štampanom obliku, možda bi trebalo oformiti tim i na tragu njegove enciklopedije a po uzoru na All Music Guide uraditi ozbiljan kritički vodič kroz SVE albume jugoslovenskog rokenrola.

01.04.07 Danas

Kada nečiji dugogodišnji san postane java, a Petar Janjatović se iz sličnog sna probudio 1998. godine, objavljivanjem Ilustrovane Yu rock enciklopedije (Geopoetika), takav USPEH (zaslužuje velika slova, s obzirom na zemlju u kojoj se sve dešava, a još više uplitanjem vremenske odrednice), može se okarakterisati kao idealan spoj ljubavi, talenta i rmbanja.
Petar Janjatović, međutim, sada već čovek sa trajnom ličnom (Beograd, 1956), nije se predao samozadovoljstvu. Svestan da nije bezgrešan i da ništa nije zauvek zadato, on nastavlja svoje, sada već ex-yu, rok putešestvije, krunišući ga trećim, ovogodišnjim izdanjem nečega što, u takvoj formi, nije viđeno na prostorima bivše SFRJ, a bogami i šire. Sada već Ex-yu rock enciklopedija, dogurala je do 320 stranica, na kojima se nalazi potpuno čitljiva istorija rokenrola jednog ovećeg parčeta Evrope. Drugo dopunjeno, dakle, autorsko izdanje enciklopedije, koja je više od klasičnog poimanja ovakve literature, obrađuje period od 1960 (to jeste početna godina u sve tri varijante) do 2006. godine, u nekoliko posebnih celina, koje je autor sebi zadao i realizovao. Osnovni, noseći deo "SFRJ -1960-91-00" + "Srbija 1991-2996" + "Svet 1991-2006" (a svet su okolne ex-yu republike) + "Festivali & novine & web rock strane". Rok kultura, u najširem svom pojmu, dobila je tako dobru polaznu tačku za sve buduće, hrabre istraživače, a Janjatoviću ostavlja zadovoljstvo "krckanja" zasluga i uporno dopunjavanje tri tačke... jer pamćenje na ovim prostorima prilično je kratko i uvek ga treba ukrštati, a izvora nikad dosta.
A, sve je počelo od trenutka kada je jedan od ljudi koji su jugoslovensku rok kritiku uveli u respektabilne vode, "od glupavih devedesetih, televizijskih emisija, idiotskih političara, hiperinflacije... pobegao u pisanje knjige", po sopstvenim rečima. Ili je, možda, tačnije da je osamdesetih godina (procvata rok scene), nekolicina profesionalaca bila "u priči" o enciklopediji, pa i naš junak, ali to nikad nije realizovano. Izazov je, dakle, već postojao, trebalo je samo skupiti dovoljno kuraži, strpljenja i biti "tvrde glave". Janjatović je na materijalu već vežbao, potpisavši se kao koautor na almanahu Drugom stranom - Almanah novog talasa SFRJ (koautori David Albahari i Dragan Kremer - 1983), da bi deset godina kasnije realizovao i Pesme bratstva i jedinstva (Antologija rock poezije, SFRJ 1967-1991, izašlo 1993). "Bavio sam se prošlošću. Iako sam bio svestan da cela stvar može da završi u mom ormanu. Tek oživljavanje scene (1994/95) pokazalo je da postoje ljudi koji se i dalje interesuju za muziku i da dolazi sve veći broj novih klinaca koji prate koncerte i koji sve to prihvataju sa tinejdžerskom strašću", reći će Janjatović za Danas, 1998. godine.
A knjiga k’o knjiga, ili je, ipak, malo više od toga. Kroz više stotina enciklopedijskih jedinica i mnoštvo fotografija, čitaocu je pružena prilika da na jednom mestu doživi istoriju rokenrola, na prostorima bivše Jugoslavije i sadašnjih njenih naslednika. Pomalo neobičan postupak u realizaciji ove knjige pomogao je autoru da spoji informativni i esejistički materijal u celinu koja čitljivo objašnjava šta se to događalo svih ovih godina u glavama mladih ljudi. Kako kod onih koji su stvarali rokenrol (autori, novinari, organizatori...) tako i kod konzumenata. Činjenica da enciklopediju nije stvarao tim ljudi već jedan čovek (uz svesrdnu pomoć kolega), nije se nimalo odrazila na njenu sveobuhvatnost.
Konačno, pažljiviji čitaoci mogu se baviti i zanimljivim paralelama, tačnije, sitnicama koje rokenrol znače. Saznaće, tako, da su, na primer, postojali Delfini i u Zagrebu i Splitu, da su osim Bijelog dugmeta postojale i Bijele strijele, a da ne govorimo o Divljim jagodama i Divljim anđelima, Plavom orkestru i Plavoj travi zaborava... Ipak, najviše je bilo "zlatnih" - Zlatni akordi, Zlatni dečaci, Zlatni prsti... Ljubiteljima brojeva na znanje, 357 sada, 2227 nekada, i tako dalje i tome slično.

D. Stošić

01.01.00

Nasa Borba
19.03.1998.
Promovisana "Ilustrovana YU ROCK enciklopedija"
Ono nemalo poglavlje u zivotu bivse nam zemlje, kojeg se, kako juce rece Petar Popovic, pomenuta ne mora stideti, dakle, jugoslovenski rock dobio je najzad enciklopediju - "Ilustrovanu YU rock enciklopediju 1960-1997" autora Petra Janjatovica, u izdanju beogradske Geopoetike. Knjiga na koju se tako dugo cekalo promovisana je juce u Ateljeu 212.
Na 230 strana, ispunjenih obiljem crno-belih fotografija (vise od 400), nanizano je nekih 350 enciklopedijskih jedinica koje obuhvataju sve znacajnije grupe i pojedince. Dat je i detaljan pregled zbivanja na sceni u SR Jugoslaviji, znaci, posle raspada SFRJ, koji, kako kaze izdavac, ukazuje na to da buducnost domaceg roka nije pod znakom pitanja.
Autor, poznati muzicki novinar, sada muzicki urednik RTV Panceva, kaze da je ovaj ogroman poduhvat izveo zahvaljujuci nesebicnoj pomoci brojnih kolega i prijatelja, ukljucujuci i one izvan nasih danasnjih granica. - Kome god sam izvan SRJ pomenuo kojeg sam se posla poduzeo nailazio sam na krajnje pozitivne emocije - rekao je Janjatovic, dodavsi, na primer, da je hrvatska scena mnogo prikladnije predstavljena u ovom izdanju nego u tamosnjoj "Maloj enciklopediji hrvatske rock i pop glazbe". Kao najveci kvalitet "Enciklopedije", Janjatovicev kolega Petar Popovic istakao je cinjenicu da iza nje niko ne stoji, izuzev njenog autora i izdavaca. - Ni Ministarstvo za kulturu, ma koliko se trudilo da svira neke klavire, ni raznorazne fondacije, koje od domaceg roka zele da podrze samo nesto sto je osudjeno na neuspeh. Ova knjiga je osudjena na uspeh, te stoga nije ni cudo, i dobro je sto joj nisu pomogli. Tiraz prvog izdanja "Ilustrovane YU rock enciklopedije" je 2000 primeraka.
R.K.

Rec plus: Petar Janjatovic
Alternativna istorijica
"Nasa Borba": Izuzev licne satisfakcije koju si morao osetiti kada je knjiga ugledala svetlo dana, sta je, po Tvom sudu, njen siri kulturoloski znacaj?
Petar Janjatovic: Dok sam pravio knjigu, nisam mogao imati predstavu o toj "sirini" o kojoj govoris. Medjutim, te grupe o kojima sam pisao neminovno su obelezile senzibilitet vise generacija stasavalih u jednoj socijalistickoj zemlji. I sada kad se citaju biografije tih bendova, narocito ovih bitnijih, koji su imali jasan stav pa cak i neku politicku dobija se slika jedne drzave, napravljena iz drugog i drugacijeg ugla. Ja nista nisam opredeljenost, politizovao, ali dovoljno je da se iscatuju samo zabrane do kojih je dolazilo iz politickih razloga, koji su danas vise nego smesni, apsurdni, pa se dolazi do jedne alternativne istorijice - ne bih bio tako pretenciozan pa da kazem istorija - zemlje u kojoj smo ziveli i jedne buntovne varijante, kao sto je rokenrol, unutar nje.
NB: Izuzev faktografije koja, jasno, cini enciklopediju, koliko u knjizi ima Tvog slobodnog, kriticarskog stava? Trudio sam se da mog stava ne bude uopste. No, to je bilo nemoguce izvesti. Mislim da ce svako ko se razume u rokenrol moci da primeti izmedju redova koju grupu ja jako volim i postujem, a koja mi se gadi. Ma koliko, dakle, nastojao, nemoguce je to izbeci i, u krajnjoj liniji, taj autorski pristup je obelezio novinarstvo kojim se ja bavim celog zivota. Cesto sam obuzdavao ruku, vise kod onih koji mi nisu mili nego kod ovih drugih.
NB: Koliko je ovaj trenutak pravi za pojavljivanje jedne ovakve knjige?
P. J.: Od "91. naovamo svaki trenutak je pogresan za bilo sta ozbiljno sto bi hteo da radis. Sacekale su nas i finansijska disciplina, i skok marke, evo sada i Kosovo... Pomalo se glupo osecam kad promovisem enciklopediju jugoslovenskog rokenrola u momentu kad je dole rat. Ali, pogledajmo godine unazad. Svakog meseca, svakog dana je bilo neko sr..e koje bi obesmisljavalo sve sto mi pricamo ili radimo.
NB: Poseban deo predstavlja pregled scene u SR Jugoslaviji, koja je, generalno gledano, osnovna karakteristika nase rok scene u novoj drzavi?
P. J.: Karakteristicno je da se od trenutka raspada bivse Jugoslavije odjednom pojavio veliki broj sastava van centara, van vecih urbanih sredina. Naravno, brojem su i dalje dominantne grupe iz Beograda i Novog Sada, ali se na, uslovno receno, rokenrol mapi javljaju mesta za koje smo mislili da u njih nikad nije usla elektricna gitara, a kamoli da imaju odlicne bendove. Eva Braun i cela serija vojvodjanskih bendova, i na jugu se nesto polako desava, tako da se to moze uociti kao kljucna promena.
R. Kupres

01.01.00

Danas
27.10.2001.
Ilustrovana ex-Yu rock enciklopedija
"Ilustrovanu ex Yu rock enciklopediju" predstavili su Petar Janjatovic, njen autor i recezent Dragan Kremer u okviru Plato festivala. Ova istorija jugoslovenske pop i rok muzike od 1960. godine do 2000. godine, koju je objavila izdavacka kuca "Prometej", predstavlja dopunjeno izdanje predhodne iz 1993. godine. Novo izdanje je, prema autorovim recima, prosireno novim bendovima iz devedesetih godina kao i onima koji su nastali tokom sesdesetih, godina koje su bile najmanje zastupljene u predhodnoj verziji. Promenjen je i naslov knjige, Jugoslovenska rok encikopedija postala je ex jugoslovenska, usled primedbi nekih hrvatskih muzicara. "Ex Yu enciklopedija" se kod nas pojavila avgusta 2000. godine, u Hrvatskoj i Sloveniji ce uskoro, dok se u Makedoniji i Bosni uveliko prodaje.
Knjiga je nastala kao dugogodisnje pracenje jugoslovenske rok scene novinara Petra Janjatovica i njegovog kasnijeg "trovanja boljom prosloscu", sto obuhvata i razgovore sa autorima i preturanje po arhivama. "Kontakti sa muzicarima su bili veoma bitni za prikupljanje materijala o njihovim zivotima sto je bilo veoma tesko pocetkom devedesetih godina", rekao je Janjatovic. Prema recima Dragana Kremera "Yu rok enciklopedija" je knjiga koja je najvise citirana u stampi i elektronskim medijima, dok je broj novih bendova u dopunjenom izdanju odgovor na pitanje da li je rok mrtav. Novom izdanju enciklopedije promenjen je dizajn, tako da je na naslovnoj strani fotografija Milana Mladenovica.
Na poslednjoj strani enciklopedije su delovi komentara objavljeni u novinama od kojih su neki negativni, ali zato i svedoci jednog vremena. Uz predstavljanje knjige prikazan je i video materijal, koncerti Lacnog Franca i Darka Rundeka, omiljenih Janjatovicevih autora.



Glas javnosti
14.08.2001.
Drugo izdanje "Ju rok enciklopedije" Petra Janjatovića
Još 70 bendova
Ovih dana konačno se u knjižarama pojavila "Ilustrovana eks Ju rok enciklopedija (1960 - 2000)" novinara i publiciste Petra Janjatovića koja predstavlja drugo izdanje njegove "Ju rok enciklopedije" iz 1998. godine, prve faktografske knjige na temu jugoslovenskog roka. Ovo novo, izmenjeno i dopunjeno izdanje, bogatije je za oko 70 bendova, "što onih iz šezdesetih i sedamdesetih za koje ranije nisam znao, a što onih novijih koji nisu stigli da "uđu" u prvo izdanje.
Novo izdanje pojačano je i faktografskim odeljkom najbitnijih rok festivala kod nas, kao i presekom rok štampe", kaže Janjatović, dodajući da je ovog puta "Enciklopedija" u tvrdom povezu objavljena u "samizdat" varijanti i da se može kupiti u svim većim beogradskim knjižarama, a u toku nedelje trebalo bi da bude dostupna čitaocima i po celoj Srbiji.
I. S.

01.01.00

Vreme
06.09.2001.
Nova Ilustrovana ex-YU rock enciklopedija:
Peglanje demo izdanja
Izlazak osveženog i umivenog drugog izdanja Yu rock enciklopedije predstavlja izdavački poduhvat i prvorazredan događaj koji izaziva dužno poštovanje i pozor, baš kao i pre tri godine kada se pojavila pred čitaocima prvi put
"Pa ti si jedan velikosrpski kroatofil!", reči su koje je tada Petru Janjatoviću uputio hrvatski pisac Zoran Ferić reagujući na kontroverze koje su pratile pojavu prvog izdanja njegove Ilustrovane Yu-rock enciklopedije 1960-1997 u proleće 1998. godine. Većina tadašnjih prikaza knjige bila je izrazito afirmativna, ali bilo je i drugačijih viđenja. Tako su u Beogradu Janjatoviću spočitavali fasciniranost zapadnim delovima bivše SFRJ, u Zagrebu upravo suprotno uz upozorenje Ne vjeruj Srbima ni kad se bave yu-rock enciklopedistikom, dok je u Sarajevu Janjatoviću zamerena tobožnja apolitičnost i to da je toliko iskrivio sliku istorije SFRJ rokenrola da njegova knjiga "može potpuno negativno da utiče na budući naraštaj muzičkih kritičara". Janjatović je zadnje korice drugog izdanja ove kapitalne knjige koja se pod nešto drugačijim naslovom Ilustrovana ex-Yu rock enciklopedija (1960-2000) nedavno pojavila u knjižarama u izdanju autora (prethodno izdanje objavila je Geopoetika), upravo ukrasio ovim i drugim citatima iz prikaza knjige objavljenim svojevremeno u novinama država na prostoru od Triglava do Đevđelije, i to ne bez izvesnog zadovoljstva što su reakcije na pojavu Enciklopedije umnogome bile paradigmatične za balkanska posla s kraja XX veka. Izlazak osveženog i umivenog drugog izdanja Yu rock enciklopedije predstavlja izdavački poduhvat i prvorazredan događaj koji izaziva dužno poštovanje i pozor, baš kao i pre tri godine kada se pojavila pred čitaocima prvi put.
NOVINE: Šta drugo izdanje donosi? Prvo što se primećuje to je bolje pakovanje, odnosno tvrde korice, a zatim i značajan broj novih fotografija i adekvatnih ilustracija (npr. autoportreti Arsena Dedića i Ivice Percla, divan omot aktuelnog albuma Francija Blaškovića itd.). U odnosu na prethodno izdanje dodate su neke nove odrednice (kao što je ona o katoličkoj kler-rok grupi Žeteoci, Tomiju Sovilju, solo karijerama Darka Rundeka, Zorana Predina etc), a sam tekst je dopunjen novim podacima i dopisan za period između dva izdanja knjige - od 1997. do 1. aprila 2000. kada je knjiga zaključena, i umnogome očišćen od materijalnih i drugih grešaka. Novine su i specijalni dodatak u vidu pregleda recentnih rok festivala (neke važne manifestacije, poput zagrebačkog Yu-rock momenta npr., nisu uvrštene zbog toga što autor nije uspeo da dođe do kompletnih podataka) i pregled specijalizovanih rok časopisa koji su činili jedan važan i zaslužan deo rokenrol infrastrukture svog vremena.
"Meni sada prvo izdanje izgleda kao demo snimak u odnosu na ovo", kaže u razgovoru za "Vreme" Petar Janjatović, i kao naročito značajno ističe što je posle prvog izdanja dobio gomilu mejlova i poruka u kojima su se najdobronamernije javljali različiti ljudi sa mnogim korisnim sugestijama i informacijama koje je iskoristio za ovo dopunjeno izdanje. Na koju količinu dobrih vibracija je naišla pojava knjige najbolje ilustruje događaj da je od izvesne Petre sa kojom se Janjatović slučajno upoznao, Nemice koja trenutno radi u Zagrebu i dobro govori tzv. srpskohrvatski jezik, mesec dana posle susreta dobio indeks imena koji je nedostajao prvom izdanju. Ona ga je sama uradila i poslala mu.
FUKARA I RAJA: Kao što je to bio slučaj i ranije, i ovde je zasebno izdvojen deo posvećen rokenrol produkciji u SRJ od 1991. do 2000. godine. Kako je izlazak knjige zgodna prilka za rekapitulacije, na pitanje kako iz svoje kritičarsko-hroničarske vizure ocenjuje domete domaćeg rokenrola u poslednjoj dekadi, Janjatović kaže da se tu mešaju dva kriterijuma. Sudeći samo po količini i naročito kvalitetu objavljenih albuma, poslednja decenija mogla bi se oceniti kao prilično jadna i siromašna. Ali, kako nam je svima poznato u kakvom smo blatu živeli, i uzimajući u obzir taj opšti kontekst i muku sa kojom su se rok autori sretali u svom radu, Janjatović smatra da je prethodna decenija u pogledu rokenrola bila bolja nego što smo zaslužili, i po kvalitetu ispred produkcija ostalih ex-jugoslovenskih republika. "Iz ovog perioda moglo bi da se izdvoji najmanje 15 kvalitetnih i značajnih albuma, a ovih deset odvratnih godina nisu zaslužili da imaju ni tih 15 dobrih ploča. Zbog toga na ovaj period gledam mnogo pozitivnije nego što bih objektivno mogao. A možda je i prerano za definitivne sudove", kaže Janjatović. Zamoljen da navede autore i grupe koje lično smatra najboljim izdancima rokenrola pod Miloševićem, Janjatović pominje bendove Kanda Kodža i Nebojša (naročito njihov album Igračka plačka), Bjesovi, Darkwood Dub (uprkos svojevrsnom manirizmu kojem su skloni), grupu Hazari u oblasti etno zvuka (umnogome neostvarenog opusa), a od autora Nikolu Vranjkovića iz Block Outa koga smatra jednim od najznačajnijih autora domaće scene. Od svežih snaga Janjatović izdvaja renesansnu pojavu Nemanje Kojića Kojota iz Eyesburnea i talenat Draga Senića iz Qrvea. Pesma koja po njemu najbolje ilustruje iskustvo življenja u Srbiji poslednjih deset godina, a koja mu prva pada na pamet, je pesma Ramba Amadeusa sa njegovog albuma Titanik iz 1996. - Otiš"o je svak ko valja : "To je tačno to - ostala je samo fukara i raja, i mi s njima na bijelome lebu?"
Na pitanje kakvi su mu dalji planovi, Petar Janjatović kaže da mu sledi promocija knjige po SRJ i ex-jugoslovenskim državama, u kojima će se potruditi da obezbedi njenu normalnu distribuciju. Koliko je interesovanje svojevremeno vladalo za pojavu Yu rock enciklopedije van granica naše zemlje govori i to da su kod naših zapadnih suseda u opticaju bile fotokopije knjige, a da se na aukciji rariteta u okviru disko marketa u zagrebačkom klubu Tvornica original kotirao prilično visoko, sa zavidnom početnom cenom od oko 180 kuna. Osim promotivnih aktivnosti Janjatović najavljuje izlazak enciklopedije na CD formatu i novo, prošireno izdanje antologije domaćih rokenrol tekstova Pesme bratstva i detinjstva, koje od 1993, kada se na kratko pojavilo, više nije bilo u prodaji, ali i zbirku kratkih priča koju do sada još nije davao na uvid javnosti.
Nebojša Grujičić