01.01.00
Vikend Danas
11-12.05.2002.
Kriticar kao saucesnik artisticke ideje
U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi". Ovako bi se najjednostavnije mogao opisati kriticarski opus Ljuljane Cinkul, istoricara umetnosti, kustosa i umetnickog direktora Grafickog kolektiva jer je i u "godinama koje su nam jeli skakavci" uspevala da ocuva dostojanstvo i etiku drustvene, kulturne i likovne kritike. To je jos jednom potvrdjeno i u novoj publikaciji Izdavackog preduzeca "Clio". Naime, u okviru njihove biblioteke Ars figura, a pod nazivom "Cuvari umetnicke tajne", krajem proslog meseca se u knjizarskim izlozima pojavila zbirka kritika, prikaza i tumacenja savremene likovne scene, izbor samog autora.
Koncepcija ove knjige prati raspon od dve i po decenije tekuce likovne kritike, to jest pisanja iz dana u dan. Odredjeni problemski krugovi razvrstani su po njihovoj hronoloskoj uslovljenosti: od prvih poglavlja koja se bave Grafickim kolektivom i modernom grafikom u Srbiji, preko tekstova o kriticarskim konceptima, zatim onih posvecenih protagonistima srpske umetnosti 20. veka, te osvrta na pojedinacne autore ciji je rad obelezio kraj 20. veka, i sve do najznacajnijih izlozbenih manifestacija kod nas i u svetu. Posebno mesto zauzimaju clanci posveceni secanju na pojedine stvaraoce koji vise nisu medju nama, kao i deo diplomskog rada autora.
Trazeci u postavljenim tezama i problemima esteticka cvorista odredjenog poetskog sistema, Ljiljana Cinkul nastoji da ostvari metodicnu strogost i verbalnu otvorenost. Sudeci po bibliografiji izdanja, autor je cesce reagovala na tradicionalne poetike, dok je promene u vizuelnim umetnostima pratila fragmentarno. Naravno, pracenje likovnih dogadjaja "iz prvog reda" podrazumevalo je i negativne recenzije. " Osvrtu sa negativnim konotacijama posvecivala sam mnogo vise vremena zeleci da odmereno i argumentovano ekspliciram sopstveno glediste. Pre svega, klonila sam se bilo kakvih prenagljivanja u hvali ili pokudi jer kriticara smatram saucesnikom, a ne protivnikom odredjene umetnicke ideje", istice Ljiljana Cinkul u predgovoru.
Izbegavajuci subjektivno i prozivoljno, isticuci vrednosti u koje veruje i za koje se zalaze, Ljiljana Cinkul je u proteklim decenijama oplemenjivala strucnu i kulturnu javnost i, u tom smislu, njen napor kao kriticara nije bio uzaludan. Knjiga "Cuvari umetnicke tajne" nije literatura za jednokratnu upotrebu koja se cita u jednom dahu. Uostalom, to i nije bila namera autora. Vrednost jednog ovakvog izdanja lezi u cinjenici sto je ono, s jedne strane podsetnik kome se likovni poslenici mogu vracati iz dana u dan, a sa druge svojevrsan vodic za likovnjake tek u povoju, kao i prirucnik buducim kriticarima.
Izdavacko preduzece "Clio" je po ko zna koji put pokazalo da zna da prepozna potrebe aktuelnog trenutka.
Milica Bozic
