Iako kao svog omiljenog autora često navodi Markesa, Džejms Paterson priznaje da su na njega najinspirativnije delovali filmovi "Dan šakala" i "Isterivač đavola". U intervjuu datom Chicago Tribune-u 2001., on kaže: "U jednom momentu sam odlučio da u meni ne leži "Uliks", ali da bi mogao ležati "Dan šakala"." Ta odluka dovela je do brojnih pojavljivanja Patersonovog imena na listama bestselera i preko 20 napisanih romana. Pošto je napisao nekoliko uspešnih trilera, Paterson je ranih devedesetih došao na ideju da kreira lik Afro-američkog heroja u okviru tog žanra. Ideja je rezultovala serijom bestselera, čiji je glavni akter, forenzički psiholog Aleks Kros, postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za dva filma (Poljubi devojke, 1997. i Prikrada se pauk, 2001., oba sa Morganom Frimenom u ulozi Krosa).Paterson je autor čije pisanje nije ograničeno na žanr koji mu je doneo najviše uspeha. 1998. objavio je naučno-fantastični roman "Kad dune vetar" (When the wind blows) koji za temu ima posledice eksperimenata u bioinženjeringu, a 2001. pojavljuje se "Suzanin dnevnik za Nikolasa", roman koji je kritičar Njujork Tajmsa Dženet Maslin po snazi uporedila sa "Mostovima okruga Medison".Džejms Paterson živi u Palm Biču na Floridi, gde radi kao direktor marketinške agencije. Dobitnik je nagrade Edgar, koja se dodeljuje za najbolja debitantska ostvarenja u oblasti kriminalističkog žanra, za roman "The Thomas Berryman Number", 1977. Prema sopstvenom priznanju, ambicija mu je da bude "kralj okretača stranica" ("The King of Page-turners").
08.08.09
I knjiga je dobra zabava
Džejms Peterson
SVETSKI rekordi rezervisani su za sportiste, a Ginisovi za uporne. Retko koji pisac, poput američkog autora kriminalističkih romana Džejmsa Petersona uspeva da se upiše među rekordere. Pre nešto manje od dva meseca ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao autor koji je najviše puta dospeo na bestseler listu „Njujork tajmsa“. Prvo mesto te najprestižnije svetske liste čitanosti osvojio je čak 31 put! I ta brojka nikako nije konačna, jer ovaj izuzetno plodan pisac neprestano izbacuje knjižnjvne hitove.
Rođen 1947. godine, prvi roman objavljuje, tek kao tridesetogodišnjak i odmah osvaja debitantsku nagradu za kriminalistički žanr, koja po čuvenom Edgaru Alanu Pou, nosi ime „Edgar“. Do sada je objavio četrdeset romana, od kojih su mnogi prevedeni i kod nas - „Prekida se pauk“, Poljubi devojke“, „Džek i Džil“, „Mačka i miš„, Prvi koji umire“, „Druga prilika“, „Treći stepen“, „Dvorska luda“, „Ponoćni klub“, „Spasilac“... Poslednja dva dela „Seks na brzaka“ i „Četvrti jul“, je nedavno objavila „Mladinska knjiga“, a zahvaljujući ovom izdavaču, stupili smo u kontakt sa Patersonom, koji sa ženom i sinom živi u Palm Biču, na Floridi.
* Čime ste se bavili pre nego što ste postali pisac? Kako ste uspeli da u svojim delima tako realistično predstavite život policajaca?
- Pre nego što sam postao pisac? Ali, ja sam postao pisac veoma brzo pošto sam se zavoleo knjige. Pretpostavljam da sam pre toga uglavnom bio student. Jedno vreme radio sam u psihijatrijskoj bolnici. Malo sam radio i reklame, ali nikad nisam bio među čuvarima reda. Do onoga što je u mojim knjigama uglavnom sam došao posle mnogo istraživanja.
* Vašu prvu knjigu, koja je kasnije osvojila nagradu „Edgar“, prvo je odbilo 26 izdavača, ali vas to nije obeshrabrilo. Očigledno ste verovali u sebe. Da li ste zbog tih silnih odbijanja nešto menjali u originalu?
- Mislite da li sam menjao svoj rukopis? Ne, ja se čvrsto držim svojih pištolja. Naravno, onda nije još počela era kompjutera i bilo je mnogo teže unositi bilo kakve ispravke.
* Rekli ste da Vam je omiljeni pisac Markes, a da su od filmova na vas najviše uticali „Operacija Šakal“ Freda Cinemana, prema romanu Frederika Forsajta i „Isterivač đavola“ Vilijema Fredkina, rađen po knjizi Vilijema Pitera Blejtija.
- Ne samo filmovi već i knjige po kojima su ti filmovi snimani. Moglo bi se reći da jednako volim dobru literaturu i eskapističku fikciju u kojoj postoji dobro vođen zaplet priče.
* Gde nalazite ideje za tako uzbudljive zaplete svojih knjiga?
- Pretpostavljam negde u svojoj glavi. U mom načinu pisanja, u krajnjoj liniji, potrebno je mnogo razmišljati o zapletu.
* Kako ste stvorili Aleksa Krosa, psihologa-forenzičara, koji je postao jedan od najpopularnijih likova moderne detektivske literature?
- Baš ljubazno što to kažete! Aleks mi je došao sa više mesta. Delimično u njemu ima ljudi sa kojima sam odrastao, a delimično je to samo intuitivni osećaj kakav lik bi se čitaocima zaista svideo, sa kakvim likom bi mogli da se identifikuju.
* Šta vas je ohrabrilo da se oprobate u drugim žanrovima: fantastici, sentimentalnim
romanima, knjigama za decu?
- Za mene je to pitanje priče - ako je ljubav u centru priče o kojoj razmišljam, napisaću ljubavnu priču. Ukoliko imam neku naučno fantastilčnu ideju staviću je u priču koja će se dešavati
u naučno-fanatastičnim okolnostima. Kada imam neku ideju za decu, napišem dečju knjigu.
* Serija vaših romana „Ženski klub za rešavanje ubistava“ postala je veoma popularna. Da li ste njome pokušali da se dodvorite ženskoj čitalačkoj publici?
- Nisam to imao na umu, jer kada je triler u pitanju, žene ionako čine veći deo čitalačke publike. Pre bih rekao da mi se učinilo pametno da se napravi serija knjiga u kojoj će dobre, jake i pametne žene kao likovi - koji rade u istom poslu - moći da se istaknu.
* Pre dve godine započeli ste novu seriju čiji je glavni junak detektiv Majkl Benet. Po čemu se ona razlikuje od stalih Vaših trilera?
- Prvo, Majkl Benet živi u Njujorku i on je dobar momak. Njegov život bio je ispunjen tragedijama, a ima i dosta dečice o kojoj mora da brine. Prema načinu na koji su čitaoci odreagovali na prve dve njegove priče, mislim da je na putu da veoma brzo postane omiljen, poput Aleksa Kroksa ili Lindsi Bokser.
* Poslednjih godina dosta ste radili u duetu sa drugim piscima. Kako Vam se čini to pisanje u četiri ruke?
- Obično ne sedimo u isto vreme za istom stolom. Ispred sebe zato uvek imam samo dve ruke, a gledam samo u onu jednu, u kojoj držim olovku kojom pišem. Ali, moram da kažem da volim taj proces saradnje. To rade mnogi dramski pisci i pisci filmskih scenarija. Kao i muzičari. Postoji nešto vezano za kreativnost što bolje funkcioniše kada je više ljudi uključeno u posao.
* Veoma ste produktivan pisac i čitaoce zanima kako vam to uspeva? Opište nam jedan svoj običan radni dan. Koliko dugo radite na novoj knjizi, koliko verzija pišete?
- Veliki deo mog rada zasnivan je na dobrim radnim navikama koje imam. Pišem najmanje 364 dana godišnje. Na sreću do sada mi nije bilo potrebno da pišem više od dve verzije bilo kog mog naslova, ali nekada i to zna da potraje.
* Mišljenja o bestselerima su veoma podeljena. Kako vi vidite ulogu književnih hitova u današnjem društvu?
- Za mene je najvažnije da ljudi čitaju. Treba da ohrabrujemo ljude da čitaju bilo šta što ih zainteresuje. Ako vam se sviđaju komercijalni bestseleri - to je odlično! Volite Milana Kunderu - odlično! Važna stvar je predočiti ljudima- posebno onima koji ne čitaju, da zaista postoje knjige koje mogu da im se dopadnu. Nisam veliki pobornik literarnog snobizma. Postoji mnogo knjiga u kojim se može uživati. Neke od tih njiga su s razlogom pravi klasici . Ali, postoje i klasici koje uopšte nije zabavno čitati.Sve ovo što sam rekao potvrđuje i moj vebsajt readkiddoread.com. To je projekat koji pomaže odraslima da pronađu knjige koje bi deca volela, birajući one knjige koje su zaista zabavne za čitanje.
HOLIVUDSKI RUDNIK
PATERSON je i holivudski zlatni rudnik. Čuveni film „Poljubi devojke“ snimljen je po istoimenom romanu, u režiji Gerija Fledera. Patersonovog junaka, forenzičkog psihologa Aleksa Krosa, u ovom filmu igra Morgan Friman. Producent hitova „Spajdermen“ i „Iksmen“ Avi Arad upravo sprema scenario za film po Patersonovom serijalu „Madžimum ride“ koji čine pet romana za decu. Ni mali ekran ne može da odoli njegovim vešto napisanim i uzbudljivim pričama pa je televizijska mreža ABC lansirala u oktobru 2007. godine popularnu krimi seriju „Ženski klub za rešavanje ubistava“ u kojoj Endži Harmon igra detektivku Lindzi Bokser. Serija je snimljena prema Patersonovim romanima o četiri prijateljice - detektivki, reporterki, sudskom patologu i javnoj tužiteljki - koje zajednički rešavaju ubistva.
NAGRADA ZA ČITANJE
SLAVNI pisac osnovao je 2005. godine „James Patterson Pageturner awards“, godišnju nagradu namenjenu pojedincima, školama, kompanijama i institucijama koje uspeju da na originalan način usade mladima ljubav prema knjizi i čitanju. Nagrada donosi pristojnih 250 hiljada dolara. Od prošle godine Paterson u okviru ove fondacije forsira novi projekat „Read kiddo read“ kojim pomaže roditeljima, nastavnicima i bibliotekarima da pronađu najbolje knjige za svoju decu.
BROJKE
150.000.000 primeraka njegovih knjiga prodao širom planete, a njegovi romani prevedeni su na desetine jezika
16.000.000 knjiga prodao samo u SAD 2007. koliko su Džon Grišam i Stefan King prodali zajedno iste godine
26 izdavača odbilo je rukopis njegovog prvog romana za koji je osvojio prestižnu nagradu „Edgar“
Dragan Bogutović
